ZAUVEK
U ličnom arhivu jednog čoveka videla sam dečiju igračku napravljenu od sredine hleba.
Logorska igračka.
Napravio ju je otac.
Predao sinu.
Tridesetih godina.
Otac će te zauvek voleti.
Zauvek
Zauvek.
Čak i ako...
To je jedino i poslednje što se sačuvalo.
Gladni čovek je dugo žvakao, kako bi hleb postao lepljiv.
Gladan.
Umirući.
Nije progutao ni parčence.
Napravio je mače.
Nije imao čime da oboji.
Poslao je po nekome ko je izlazio na slobodu.
Držala sam ga rukama.
Toplo, malo, krhko.
Otac će te voleti zauvek. Zauvek.
U MOM ŽIVOTU...
Menjaju se vremena, režimi, vladari.
A najvažnije, kao i ranije, ostaje - zagrliti dete, razgovarati sa prijateljem, pogledati kroz prozor, poljubiti voljenog čoveka.
A pored toga, ostaje i sećanje.
U mom životu je postojao čovek, s kojim sam u razgovoru provela svega nekoliko sati, a kasnije smo se samo čuli telefonom.
Zatim je taj čovek umro.
A ja i dalje živim od tih razgovora.
Tako je ustrojen život, ono glavno dobijamo besplatno, ali niko ne zna kako to sačuvati i gde to može da se nabavi.
Žanar Kusainova je savremena ruska prozna i dramska spisateljica, filmska i televizijska scenaristkinja kazahstanskog porekla. Na srpski je u časopisu „Mostovi“ prevedena njena drama „Ptica u džepu“ (preveo Novica Antić), a na Dramskom programu Radio Beograda za sledeću sezonu planirana je produkcija radio drame Žanar Kusainove „Mama Penelopa i sin njen kozlonogi Pan“, jednog od istinskih remek-dela savremene dramske literature. Ovde sam preneo dva fejsbuk zapisa ove izuzetne autorke.
Prevod Vladimir Kolarić
Slika Ivan Konstantinovič
