Aralsko more
sve što treba da učiniš
(npr. u životu)
jeste da naučiš da uživaš,
rekao si mi to josife b.
kroz usta sasušena
poput mora
sa koga nekada dopirahu
teretni brodovi.
previše si star da pevaš u rok-bendu
osim toga
voda te još uvek
ne prepoznaje.
pesnici ponekad zaista stignu
do venecije
ali tamo ih ne čeka više srebrni metak,
vučjak na ostrvu,
sve je toliko drukčije nego u vreme
kada smo sopstvenim rukama spirali so
sa palube.
tvoja koža je i moja koža.
tvoja glad je i moja glad.
obojica na obalu silazimo
nepripremljeni.
presecamo se pod oštrim uglovima
i ti me podučavaš neudobnosti
kao što se jezik
podučava sintaksi.
doviđenja o januar!
čujem te kako
vičeš
dok laganim
korakom iščezavaš
među
mornarima,
melanholijom.
sećaš li se
onog deteta
koje je
ličilo na mladića,
ili mladića
koji je
podsećao na devojku
kada su ih
vlasnici zlostavljali
pored
granice.
svetlost je u nama
bila
neporeciva.
da li ćeš
ikada naučiti da čitaš
rukopis
islednika,
osiromašen
dugim boravkom
među niskim
udarcima
radi nečega
što nije ropstvo
a ni vlast.
radniče,
kada oboliš
svet se pred
tobom izmiče,
kao da nikada
nisi spustio ruku
na njegovu
neprobojnost,
kao da razum
poriče
sopstvene
aksiome:
da dva tela u
isto vreme
ne mogu nastanjivati
isti prostor.
video si
uostalom kako istorija,
žila
kucavica,
napušta
gradove
ispresecane
novogodišnjim
dekoracijama.
žvaćemo
vazduh
ti i ja
hranimo srce
kao klatno
spušteno u ljušturi
idealizma.
stvarnost je
sunđerasta
i ne treba preterivati
sa jakim rečima
kada je
pučina po sredi.
(U kotlarnici, 2013)
Nepoverenje
škola je završena.
priroda bi želela
da progovori
svaki put kada zabasamo
u pustu ulicu.
prepisujemo radost.
uspostavljamo obrise razdaljine
između prisutnosti
i neponovljivog.
sumnja razapinje luk
i svetlost postaje konstrukcija
koju bismo morali nahraniti
supstancom
pouzdanijom od krvi.
prozori i vrata se otvaraju
kako bi razotkrili istoriju,
koja nam prilazi
noseći u rukama
religiju krivice.
neizrecivo iskustvo
razapinje svoje logore,
podiže spomenike,
usaglašava se
sa industrijom zabave.
škola je završena.
učenike smo ispratili
do prazne poljane:
sakupljeni u malim grupama
oni ponavljaju znanje
koje smo im ostavili.
voda propada u vodu,
oštrica noža je bezinteresna,
a telo pesme
ne zaklanja ništa.
o kako negacija
sve lako posvršava.
(U kotlarnici, 2013)
Simfonija
leto
preteranost odložena u grlu
i rasipanje vlažnosti iz zajedničkog vodovoda
vrućina nagost i nedostatak svrhe
su već nešto drugo
i skoro spakovane vidimo ih izložene na rafovima
tržnice
ljudi izlaze i ne prestaju da okupiraju spoljašnjost
tela se sakupljaju na rubovima naseljenih zona
i lagano teže
ka opštim mestima
turističke agencije prodaju ispražnjeno vreme
dvodimenzionalne utopije
i uzore koje nam valja podražavati
evo
sasvim pritisnuti svojom mladošću
pojedinci naprežu mišice do pucanja
i ne proizvode neophodni užitak
žene prevrću svoje zažarene udove
i obećavaju ono što ne mogu da ispune
kako bi ispunile ono što
moraju da žele.
leto
i ulice tržnica u tranziciji ispunjavaju se
starijom gospodom
u izgužvanim frakovima
koje više nema ko da pegla
oni pričaju jedni sa drugima
oni puštaju jezik u ophodnju
i on postepeno
razotkriva
da mirovina ne porađa nikakve plodove
zrelosti.
ko je na vreme zakasnio
nikada neće nadoknaditi rascep
na koji je osuđeno
sopstvo.
leto
i zemlja ulazi u jezike mladih pesnika
oni se bacaju sa litice
u ekstazu podražavanja smisla
i podižu svoje
(muškoženske)
phallose
prema nebu
leto
i pišem simfoniju zalazećeg sunca
svako veče proizvodim metafore o ponovnom dolasku
bogova
i smejem se što još ima onih
koji veruju
toliko ostavljeni na sasušenim požarnim stepenicama
promuklim glasom
simuliramo mudrost i pravac u kome je odloženo
spasenje
posle
dolazi do rasprave o proticanju vremena
o merenju,
rastojanju i blizini
nema tu jasnog konsenzusa
i zato pristajemo na metriku
na stopu koja ubrzava
kruženje
kapitala.
eto
priroda se sasvim zanosi
da može postati pesma
niko se ne usuđuje da joj saopšti suprotno
tužno je to
ali ni sise najlepše trgovkinje telom
nisu dovoljne
da ispune prazninu
otvorenu dovršetkom
sveta.
(iz
neobjavljenog rukopisa)
Web-stranica autora: Mračna Komora
