ŽIG (Stigma)
Velike stvari.
Izvestan ton vam govori: kako to radiš, šta to
Sve raspoređuje.
Stvaranje smisla
S obzirom na sada sasvim nevažnu
Sliku buke što dopire iz druge
Sobe. Tako ti odlaziš, a cela se
Očaranost premešta, tvoj stih, lagano zanjihan.
Počinjem da se
Nadam budućem uverenju – smešno
Utišan da bi se iskrao pekinškim grešnicima.
Kako je malo svako od njih zainteresovan
Za podešavanje prkosnih
Brojeva. Ta tiha oaza staje
Ma šta da dobija, dok zadržava izvor koji
Nestašno brzo odskakuje, akord
Brzine, trag navike koju treba
Umrtviti. Ruka i grkljan – što godišnja doba
Stvore od zagonetke, nanos ćutke
Nevoljan da umetnosti dozvoli pogrešno
Kolebanje usled proticanja koje ima težinu, i tu dopušta
Ljubavnu jalovost.
Ti što čuješ ove pozive
Dođi, razoružaj, obnovi svoje povremeno bdenje
Jer tunel ne pobuđuje bujanje i
Krađu ambicija – odgodi, osiguraj
Opuštanje i sukob, što zadržava, misao odbačena
Samo odbacuje obilno podstrekivanje.
LUKA ILUZIJA
(The Harbur of Illusion)
Pri ponoćnom škrabanju, magla je izgubila
svoje kosti a klobuci
pokrova obloženi su glinom na
granici plime i oseke. Ne brojati više
sem gustine strela njihovu
hirovitost na pukotini obrubljenoj
dokom, niti slosticij časa
niti obod zaobilaženja –
preko boka uvojka i
kovrdža vene slatko se rasipa
a Đavolja vrata ne znaju ništa
sem da dosađuju i raščinjuju –
proročke močvare gde se
obuzdavam od mnoštva i kamfora.
Samo to, mreškanje
nasuprot varke obale koja nas
zasipa peskom glatke i nezamućne: neka
on koji se nije zbunio načini zvuk, kakofoniju
približavanja, nakon pada,
rasipanja, koje je zatajilo. Mada
slobodna da se dosađuje i optereti, neka
šina izbrblja zaključak, sitničave tričarije
u opustošenoj močvari, ili gospode ova
kula, putanja vođice, prolaz
podnevnog atola.
(The Sophist, 1987)
Izvornik i više informacija na linku OKF Cetinje
Izbor priredila i prevela Dubravka Đurić,čijom ljubaznošću su ove dve pesme postavljene na Hiperboreju.
Izdavač: OKF, 2016 (Cetinje : IVPE), podaci iz Cobiss.cg
