Rašomon, Rinosuke Akutagava



Dogodilo se to jednog dana u predvečerje. Jedan sluga stajao je pod kapijom Rašomon i čekao da stane kiša.

Pod tom prostranom kapijom nije bilo nikog osim njega. Samo je jedan cvrčak stajao na velikom okruglom stubu, sa kog se tu i tamo oljuštila crvena boja. Kako se kapija nalazi na glavnoj ulici Suzaku, mogle su se tu, u iščekivanju prestanka kiše, pored ovog čoveka naći još dve, tri osobe sa onim širokim ženskim šeširom šeširima ili mekom muškom kapom mekim muškim kapama na glavama na glavi. Osim njega, međutim, nikoga više nije bilo. 

Naime, u poslednje dve, tri godine zaređale su u Kjotu nesreće kao što su zemljotres, vihor, požari i glad. One su opustošile prestonicu. Kako kažu drevne hronike, ljudi su lomili statue Bude i obredne predmete iz hramova da bi to drvo, na kome još beše tragova crvene boje i pozlate, slagali na gomile pored puta i prodavali za ogrev. Pa kad je u samome gradu bilo ovako, razumljivo je to što se niko nije postarao za popravku kapije Rašomon. Zato su ovu pustoš iskoristile lisice i rakuni kako bi se tu nastanili. Nastanili su se i lopovi. A ustalio se, najzad, i običaj da se na kapiju donose i ostavljaju pokojnici koje nema ko da preuzme. Stoga su se svi, kad zađe sunčev zrak, grozili ovog mesta i nisu prilazili ni blizu kapije. 

Ali, zato se odnekud beše skupilo mnogo gavranova. Pogleda li se danju, mnoštvo tih ptica grakćući je kružilo oko visokih ukrasa na krovu. A kad bi nebo nad kapijom porumenelo pod večernjim suncem, gavranovi su se ocrtavali naročito jasno, poput rasutih zrna sušama. Naravno, oni su dolazili da kljuju meso leševa koji su se nalazili na kapiji. Danas, doduše, možda i zato što je već kasno, na vidiku nema ni jednog jedinog. Ponegde se može videti jedino njihov izmet kako se tačkasto beli, zalepljen na ruševnim kamenim stepenicama obraslim travom na napuklinama. Na najvišem od sedam stepenika, u teget tamnoplavoj odori izbledeloj od pranja, sedeo je sluga i odsutno posmatrao kako pada kiša, dok mu je svu pažnju zaokupljao veliki prišt na desnom obrazu. 

Pisac je maločas napisao kako je sluga „čekao da stane kiša”. Međutim, čak i kad bi kiša prestala, on ne bi imao šta da radi. Da je sve kao i obično, svakako bi se vratio domu svoga gospodara. No, taj gospodar ga je upravo otpustio pre četiri, pet dana. Kao što sam ranije već napisao, u to vreme Kjoto beše nemalo propao. I to što je gospodar sad otpustio ovog slugu koji mu je dugo godina služio, ne beše zapravo ništa drugo do jedna manja posledica ovakvog propadanja. Ispravnije bi, stoga, bilo kazati da je „sluga, zarobljen kišom, bio potpuno izgubljen jer nije imao kuda da pođe”, nego da je „čekao da stane kiša”. Povrh toga, na „sentimentalnost” ovog čoveka iz Heian perioda nemalo je uticalo i današnje oblačno nebo. Još nije izgledalo da bi kiša, koja pada od četiri sata popodne, mogla da prestane. I sluga je odsutno slušao zvuk te kiše, koja još uvek pada po glavnoj ulici Suzaku, prateći tok svojih nepovezanih misli o tome kako da, bez obzira na sve, preživi nekako barem sutrašnji dan, ili bolje rečeno, kako da se izvuče iz ovog bezizlaznog položaja. 

Kiša je pljušteći pristizala iz daljine i obavijala kapiju Rašomon. Nebeski svod spuštao se polagano pod sumrakom, a krov kapije, pogleda li se nagore, vrhovima ukoso isturenih crepova pridržavao je teške tamne oblake. 

Nije imao vremena da bira sredstvo kako bi se izvukao iz bezizlaznog položaja. Ako bi birao, mogao bi samo da umre od gladi ispod neke ograde ili na zemlji ukraj puta. Onda bi ga jednostavno doneli na ovu kapiju i bacih poput psa. Ah, ako ne bi birao... Prelazeći uvek iznova istu putanju, slugine misli konačno stigoše do tog zaključka. Ipak, to „ako”, na kraju krajeva, bilo je još uvek samo „ako”. Premda se priklanjao tome da ne bira sredstva, nije iznalazio dovoljno hrabrosti da potvrdi kako „mu nema druge nego da postane lopov”, što bi prirodno moralo uslediti kako bi se dokončalo to „ako”. 

Sluga je glasno kinuo, a zatim umorno ustao. Sveže je veče u Kjotu, dovoljno hladno da čovek poželi vatre iz mangala. Sa sumrakom, vetar bezobzirno stade duvati između stubova kapije. Nekud je otišao i onaj cvrčak koji je stajao na crvenom stubu. 

Uvlačeći vrat i podižući ramena u tamnoplavoj odori preko žute košulje, sluga osmotri okolinu kapije. Kako god bilo, želeo je da mirno prespava tu noć, ako bi se negde našlo neko mesto gde bi bio zaklonjen od kiše i vetra, bez straha da će ga ljudi primetiti. Na sreću, tada ugleda široke lestve, one iste crvene boje, koje su vodile na sprat kapije. Čak i ako gore ima koga, to su sve sami pokojnici. Sluga nogom u slamenoj sandali zakorači na prvu prečagu, pazeći da mu mač prostog drvenog balčaka ne klizne iz korica. 

Prošlo je nekoliko minuta. Na sredini širokih lestvi koje vode na sprat kapije, jedan čovek, leđa povijenih kao u mačke, pritajen je osmatrao šta se gore događa. Svetlost vatre koja je odozgo dopirala, jedva primetno kvasila je njegov desni obraz. To je onaj obraz na kome se, pod kratkom bradom, nalazio gnojni crveni prišt. Sluga je unapred bilo uveren da su gore sve sami pokojnici. Međutim, popevši se lestvama dve, tri prečage više, učinilo mu se da je gore neko sa upaljenom vatrom, koja se, štaviše, kretala tamo- amo. Odmah je to shvatio jer se ta mutnožuta lelujava svetlost odražavala na tavanici prekrivenoj paučinom. To nipošto nije tek običan čovek, čim u ovoj kišnoj noći pali vatru na kapiji Rašomon. 

Prikradajući se poput guštera, sluga se strmim lestvama jedva uspuzao sve do gornje prečage. Zatim se sagnu i ispruži vrat koliko god je to bilo moguće, pa bojažljivo proviri unutra. 

U toj prostoriji beše nemarno ostavljeno nekoliko tela, baš kao što se i pričalo, no, kako svetlost nije dopirala tako daleko kao što je mislio, nije znao koliko ih je. Jedino se, mada nejasno, dalo primetiti to da ih je bilo i nagih i odevenih. Naravno, beše tu i muškaraca i žena. I svi su oni, poput lutaka zamešenih od zemlje, ležali na podu otvorenih usta i ispruženih ruku, tako da se moglo posumnjati u to da su nekad uopšte i bili živi ljudi. Povrh toga, izbočeni delovi njihovih tela, kao što su ramena ili grudi, bih su mutno osvetljeni svetlošću vatre, zbog čega je na one niže padala još tamnija senka, te su tako ćutali, zauvek nemi. 

Zbog zadaha raspadanja, sluga nehotice pokri nos. Ta je ruka, međutim, već u sledećem trenutku zaboravila da ga pokrije. Jedno snažno osećanje gotovo u potpunosti je onesposobilo slugino čulo mirisa. 

Njegovo oko tek tad je uočilo priliku što čučaše medu leševima. Bila je to sedokosa starica u smeđoj odeći, mršava i omalena, nalik majmunu. U desnoj ruci držala je zapaljenu baklju od borovog drveta i izbliza posmatrala lice jednog pokojnika. Sudeći po dužini kose, to je verovatno bilo telo žene. 

Podstaknut više strahom a manje znatiželjom, sluga je na trenutak zaboravio čak i da diše. Osećao je, ako bismo se poslužili rečima drevnih hroničara, kako „mu se nakostrešila svaka dlaka na telu”. Tada starica zatače onu borovu baklju između podnih dasaka, položi ruke na glavu pokojnice koju je do maločas posmatrala, te stade čupati duge vlasi, jednu po jednu, baš kao što majka majmunica trebi vaši svom mladunčetu. Činilo se da vlasi lako otpadaju, prateći pokret ruke. 

Kako su vlasi jedna po jedna otpadale, tako i straha malo po malo nestajaše iz sluginog srca. A onda se, istovremeno, lagano počela javljati silna mržnja prema ovoj starici. U stvari, mogli biste me pogrešno razumeti ako kažem „prema starici”. Iz minuta u minut jačala je, zapravo, odbojnost prema svakom zlu. Da je neko u ovom trenutku slugi ponovo postavio pitanje o kome je maločas razmišljao dole pod kapijom, da li da umre od gladi ili da postane lopov, on bi verovatno bez trunke žaljenja odabrao smrt. Eto toliko silovito se rasplamsala njegova mržnja prema zlu, baš poput one staričine borove baklje zabijene u pod. 

Sluga, razume se, nije mogao znati zbog čega starica čupa vlasi pokojnice. Nije, stoga, mogao racionalno da oceni da li je to dobro ili loše. Za njega je, međutim, neoprostivo zlo bilo već samo to što neko u kišnoj noći na kapiji Rašomon čupa kosu pokojnika. Naravno, sluga je odavno već zaboravio da je i on sam sve do maločas bio spreman da postane lopov. 

A onda se iz sve snage odbacio nogama i sa lestvi naglo poleteo nagore Zatim se, sa rukom na maču prostog drvenog balčaka, krupnim koracima ustremio ka starici. Nije ni potrebno reći da se ona silno iznenadila. 

Ugledavši slugu, starica je poskočila kao ispaljena iz katapulta. 

„Ti! Kuda ćeš!” 

Vičući ovako na staricu, on joj preseče put u trenutku kad je ona, sva pometena, bezglavo krenula da pobegne saplićući se o mrtvace. Ona ipak pokuša da ga odgurne i tako umakne. Sluga je, opet, gurnu nazad, ne dajući joj da pobegne. Rvali su se njih dvoje bez reči tako neko vreme, tu među leševima. Ipak, pobednik se znao već od početka. Sluga joj najzad zgrabi ruku, zavrnu je i tako na silu obori dole. Ta ruka beše poput kokošije noge, sama kost i koža. 

„Šta to radiš? Odgovori mi! Ne kažeš li, dobićeš ovo!” 

Odgurnuvši staricu, sluga munjevito isuka mač i blistavo sečivo podignu ispred njenih očiju. Ah, starica je ćutala. Ćutala je uporno, kao da je nema, zadihana i očiju toliko iskolačenih da bi joj očne jabučice svakog časa mogle izleteti ispod kapaka, dok su joj se obe ruke tresle. Primetivši to, sluga je postao potpuno svestan toga da se staričin život nalazi posve pod kontrolom njegove volje. Svest o tome neprimetno ohladi njegovo srce koje je do sada plamtelo silovitom mržnjom. Posle svega osta samo spokojno osećanje ponosa i zadovoljstva, kao nakon uspešno obavljena posla. Gledajući je odozgo, sluga je nešto blažim glasom ovako rekao: 

„Ja nisam iz redarstva. Putnik sam i sad sam prolazio dole pored kapije. Stoga te neću uhapsiti, niti sa tobom bilo šta učiniti. Dovoljno je samo da mi ispričaš šta ti radiš ovde gore u ovo doba.” 

A starica još više razrogači oči, netremice posmatrajući slugino lice. Gledala ga je pocrvenelih kapaka, okom oštrim kao u ptice grabljivice. A onda je, kao da nešto žvaće, počela da pomera usne, koje borama gotovo behu spojene sa nosem. Videlo se kako se oštra jabučica pokreće u tankom grlu. Tada je do sluginih ušiju iz tog grla dopro sipljivi glas, sličan graktanju vrana. 

„Čupam ovu kosu, čupam ovu kosu, kako bih od nje napravila vlasulju.”

Njen odgovor beše isuviše običan i to je slugu razočaralo. A zajedno sa razočarenjem, u srce mu se opet uvukla ona ranija mržnja praćena hladnim prezirom. Verovatno je i starica to odmah shvatila. Još uvek držeći u jednoj ruci duge vlasi otrgnute sa glave pokojnice, glasom kao u žabe krastače, ona je promumlala:

„Znam koliko je loše to što mrtvacima čupam kosu. Ali, ovi ovde mahom su zaslužili ovako nešto. Ova žena čiju sam kosu upravo čupala sekla je zmije na komade, sušila ili i odlazila da ih prodaje vojnicima u stražari kao sušenu ribu. Da je nije odnela zaraza, verovatno bi je i sada prodavala. Kažu da je ta sušena riba slovila kao ukusna pa su je vojnici redovno kupovali za ručak uz pirinač. Ja ne mislim da je ona učinila nešto loše. Nije joj bilo druge, jer bi inače skapala od gladi. Zato ne mislim ni da je loše ono što ja činim. Ni meni nema druge, inače bih i ja skapala od gladi. Valjda bi mi ova žena oprostila, jer je dobro znala kako je to.”

Sluga je vratio mač u korice i hladno slušao njene reči, pridržavajući balčak levom rukom. Slušao ih je, dok mu je, naravno, desna ruka bila zauzeta velikim gnojnim crvenim prištom na desnom obrazu. Ipak, slušajući ovo, u njegovom srcu rađala se nekakva hrabrost. To je ona hrabrost koje mu je nedostajalo maločas pod kapijom. Beše to, takođe, hrabrost koja je išla u pravcu sasvim suprotnom od one sa kojom se malopre popeo na kapiju i uhvatio ovu staricu. I ne samo da se više nije dvoumio oko toga da li umreti od gladi ili postati lopov. Što se njega tiče, umiranje od gladi bilo je sada prognano iz njegove svesti i on na to gotovo više ne bi ni mogao da pomisli. „Je 1 stvarno tako?”

Kad je starica završila, sluga je podrugljivim glasom ovako potvrdio. Iskoračivši korak napred, on iznenada skloni desnu ruku sa prišta, zgrabi staricu za okovratnik i osorno reče:

„Dakle, ni ti se verovatno ne bi ljutila kad bih strgnuo odeču sa tebe. I ja ću skapati od gladi ne učinim li to.”

Onda munjevito strže njenu odeću. Starica mu se pripi uz noge, no on je udarcem grubo odbaci među leševe. Do lestvi na izlazu beše tek nekih pet koraka. Sa strgnutom smeđom odećom pod pazuhom, sluga se za tren oka sjurio niz strme lestve dole u noć.

Prođe neko vreme i starica, koja je ležala kao mrtva, ustade naga između leševa. Mrmljajući i ječeći pod svetlošću vatre koja je još gorela, otpuza do izlaza. Zatim odatle pogleda pod kapiju, dok joj je kratka seda kosa visila dole preko glave. Napolju nije bilo ničeg do gluve tamne noći.

Niko ne zna kuda je sluga otišao.





Izvornik, Pakao i Druge priče, Rinosuke Akutagava, Tanesi, 2011.

Prevod sa japanskog: DANIJELA VASIĆ i DALIBOR KLIČKOVIĆ 

Redakcija prevoda: HIROŠI JAMASAKI VUKELIĆ 

Urednik: Simon Simonović 

Tekst se objavljuje povodom spomena na piščev dan rođenja i popularizacije japanske kulture kojom je, jednim delom, i blog Hiperboreja inspirisan. 

Knjiga se može poručiti na sledećem linku Delfi

KOMENTARI

Name

. Video 10 pravila za pisce 10 Rules for Writers 11. septembar 2001. 1993 500 Years of Female Portraits in Western Art A koliko si imala ljubavnika A. Direr A. Vesalijus A.P. Čehov Abel Korženijovski Abelardo Morel Aboridžini Adam Marek Adam Zagajevski Adam Zagajewski Adela Greceanu Adrijen Rič Agnješka Žuhovska Arent Ahmed Burić Ajfel Ajtana Dreković Akua Naru Al Stjuart Ala Tatarenko Alan Ford Alber Kami Albert Camus Alberto Luis Mangel Alberto Moravija Aleksandar Bečanović Aleksandar Galjper Aleksandar Genis Aleksandar M. Petrović Aleksandar Petrov Aleksandar Ristović Aleksandar Solženjicin Aleksandar Šurbatović Aleksandar Tijanić Aleksandar Vučo Aleksander Vat Aleksandra Bajić Aleksandra Roćenović Aleksej Makušinski Alen Brlek Alen Ginzberg Aleš Debeljak Aleš Šteger Alfred de Vinji Alfred Mise Alhemija Ali Farka Ture Alina Somova Alma Lazarevska Alma Micić Almir Kolar Kijevski ALojz Benac Alpar Lošonc Amarsana Ulzitujev Amedeo Modiljani Ameli Notomb Amelie Nothomb Amerika Amin Maluf Amiri Baraka Ana Ahmatova Ana Glišić Ana Moura Ana Nikvul Ana Omaljev Ana Radojević Ana Ristović Anastasija Anđela Pendić Anđelko Zablaćanski Andre Breton Andrej Gogoljev Andrej Platonov Andrej Rubljov Andrej Sen-Senjkov Andrej Tarkovski Andrej Vidović Andrićevi junaci svoju mučnu kob nose svijetom kao prokletstvo i kaznu Andrija Kačić Miošić Anica Savić Rebac Animacija Anja Jeftić Anja Marković Anna Maria dal Violin Annette Peacock Anton Pavlovič Čehov Antonen Arto Antonio Filaret Antonio Negri Antonio Porpeta Antonio Tabuki Antonio Vivaldi Antun Branko Šimić Anuar Brahem apokalipsa Arhitektura Armen Gašparijan Arsen Dedić Arsen Dedić i Darko Rundek Artir Rembo Artur Rembo Astrologija Audio Audio poezija Auschwitz Café Aviv Etrebilal Azam Ali B. Wongar Balet Balkan Balkanski dnevnik Baudolino Bekstvo Od Leka - Priča Ricka Simpsona Bela Ahmaduljina Bela Hamvaš Béla Hamvas Belen Gopegi Belle Epoque Bells From The Deep Bend of Horsis Benei Žuža Benoa Ditertr Benoît Duteurtre Beograd Beokult Bernhard Vider Bert Janš Bertolt Brecht Bertolt Breht Bertrand Rasel Biblistika Biosfera Blaise Cendrars Blez Sandrar Bob Dilan Bob Dylan Bob Kaufman Bogdan Pristrom Bogoljub Šijaković Bogomil Đuzel Bogomil Đuzel. Poezija Bogumili Bojan Bošković Bojan Samson Bojan Tomić. Esej Bolero Bolero Reunion Book of Enoch Boris Buden Boris Jovanović Kastel Boris Lazić Boris Marić Boris Nad Boris Pasternak Boris Potočnik Boris Vijan Borislav Jovanović Borislav Radović Borjana Mrđa Boro Drašković Boskes de Mi Mente Boško Tomašević Brana Petrović Branislav Petrović Branislav Živanović Branka Arsić Branka Savić Branko Ćopić Branko Čučak Branko Kukić Branko Miljković Branko Radičević Branko Ve Poljanski. Poezija Bratislav Milanović Brodolom kod Thule Bruno Katalano Bruno Schulz Bruno Šulc Buenos Aires Bulat Okudžava CA Blues Calcutta blues Camus Canaleto Carl Gustav Jung Čarls Bernstin Čarls Bukovski Čarls Simić Čarobna pesma Časopisi Česlav Miloš Charles Bernstein Charles Bukowsky Charles Simic Chris Lavis Čini mi se Claude Levi-Strauss Crno jagnje Čudnovatost Vilijema Blejka Cujoši Jamamoto Trio cvetan todorov Czeslaw Milosz Đ. di Kiriko D. Feti Daemonia Nymphe DakhaBrakha Damian Saez Damir Malešev Damjan Malešev Danijel Dragojević Danijel Gatarić Danijel Jović Danijela Mršulja Vasić Danil Harms Danilo Kiš Danilo Kiš – Uspomene Danilo Lučić Darko Cvijetić Darko Daničić Dartmut Dead Can Dance Deads Poets Society Dejan Ajdačić Dejan Petrović Hica Delia Steinberg Guzmán Delija Štajnberg Guzman Delimir Rešicki Deni de Ružmon Deni de Ružmon i san o ujedinjenoj Evropi Deniz Levertov Đeo Bogza Derek Volkot Desert For Ever Dete sa pučine Diavolo in corpo Dijana Klarić Dilan Dog Dilan Horman Dilan Tomas Dimitrije Mitrinović Dino Bucati Dino Buzzati Ditiramb Dnevnik Dnevnik jedne ljubavi Dobrica Erić Dokumentarni filmovi Domagoj Nikolić Doors Đorđe Šćepović Đorđo Agamben Đorđo Lingvaglosa Dorotea Tening Dr. Stylianos Atteshlis (Daskalos) Dragan Babić Dragan Bošković Dragan Jovanović Danilov Dragan Marković Dragan Prole Dragan Radulović Dragan Tasić Dragan Vojvodić Dragana Kragulj Dragana Tripković Dragoš Kalajić Dragoslav Dedović Dragoslav Đorđević Dragutin Tadijanović Drama Draško Ređep Društvo spektakla Dubina Dubravka Đurić Duša žene Dušan Gerzić Gera Dušan Matić Dušan Zaharijević Duško Domanović Dylan Horman Džejms Džojs Dženi Džozef Džim Morison Dživan Gašparijan Džon Beri Džon Fante Džon Kits Džon Zerzan E. Munk Edgar Alan Po Eduardo Galeano Edvard Artemijev Edvard Dodvel Edvard E. Kamings Edvard Said Edward Estlin Cummings Eftim Kletnikov Ekrem Hamid El Greko Elegija Eleni Varikas Elma Porobić Elvedin Nezirović Ema Goldman Emil Sioran En Sekston Endre Adi Enes Halilović Enesa Mahmić Enrike Vila-Matas Enver Muratović Ep Epitaf Erazmo Roterdamski Erik Sati Erika Kuhn Erika Kun Ernest Hemingvej Ernest Hemingway Ernesto Sabato Ernst Barlah Ernst Jinger Erotizam i ljubav Esej Esoteric Agenda Estetika Étienne de La Boétie Etjen de la Boesi Euđen Simion Eugen Fink Eva Zonenberg Evgenij Grinko Evgeny Grinko Evlin Pizje Evroazija Evroazijci Ezra Paund F.Goja Fado Faruk Džiho Faruk Šehić Faun Fehér Illés Felenko Fefe Feliks Gatari Ferid Muhić Fernando Pesoa Fernando Pessoa Fernando Valverde Filip Marinković Film Film o Rubljovu Filosofija Filozofija Fisharmonika Fjodor Ivanovič Šaljapin Fjodor Mihjlovič Dostojevski Foals Foruk Farohzad Fotografija Fotografije Fotopoetika Fraktali Franc Kafka franc List Franc Šubert Fransoa Larošfuko Fransoaz Kolan Frantz Kafka Frederik Šopen Fredi Perlman Frida Kalo Fridrih Niče Friedrich Nietzsche Fulkaneli Gabrijel Garsija Markes Gabrijel Kifu Gabrijela Mistral Geo Bogza Georg Fridrih Hendl Georg Simel Georg Trakl Georges Bataille Georges Korominas Gi Debor Gimnopedije Gistav Dore GMO Gnoza Goran Gavrić Grga Goran Korunović Goran Stojičić Goran Tešić Gordana Simeunović Gotfrid Ben Gottfried Benn Govor Grad Greg Brejden Gregor Podlogar Grozdanin kikot Gurđijev - Susreti sa izuzetnim ljudima Gvendolin Bruks H. Behem HAARP Hafiz Hajnrih Bel Hajnrih Hajne Hamza Humo Hana Arent Hans Georg Gadamer Hans Magnus Encensberger Hanter S. Tompson - Džon Zorn Haruki Murakami Hauard Barker Havier Pérez Havijer Gutijerez Lozano Heavy on my Head Hedningarna Hekataj iz Abdere Helena Blavacka Helena Burić Helmut Feter Herman Hese Herodot High Frequency Active Auroral Research Hipatija Hiperboreja Hiperborejska muzika Hiperborejska muzika: Mari Boine Hoan Miro Homer Horhe Luis Borhes Horhe Rohas Hoze Ortega i Gaset Hulio Kortasar Igor Isakovski Imre Kertes Indijski rubini Inge Barč Ingmar Bergman Intervju intervju sa Rihardom Vizerom Ispod tamariske Istanbul istina Istorija Istorija umetnosti Italo Kalvino Iv Bonfoa Ivan Bunjin Ivan Foht Ivan Lalović Ivan Sergejevič Turgenjev Ivan Sokač Ivan V. Lalić Ivo Andrić Izabel Perez del Pulgar Izet Sarajlić Izložba J. Gejn J. Ribera J.Vermejen Jadranka Božić Jadranka Milenković Jagoda Nikačević Jakob Taubes Jakobe Manštajn Jan Kot Jan Kott Jan Rašel Jana Aleksić Jani Rico Janis Naksakis Janko Polić Kamov Japanski triptih Jasenovi Jasmina Topić Jedenje bogova Jeff Martin Jehuda Amihaj Jelena Anđelovska Jelena Arsenijević Jelena Arsenijević Mitrić Jelena Bujevič Jelena Bulajić Jelena Fanajlova Jelena Kojović Tepić Jelena Pavlović Jelena Radovanović Jelisaveta Bagrjana Jens Kristijan Grendal Jerg Fauzer Jerzy Górzański Jesen Jevenij Lukin Jevgenij Čigrin Ježi Gužanjski Jezik Božanske Matrice Jezik egzila Jirži Šotola Joachim Sartorius Joahim Sartorijus Joan Flora Joan Mir Johan Volfgang fon Gete John Todd John Zerzan Jolanda Kastanjo Jörg Fauser Jorge Luis Borges Jorgos Seferis Joseph Brodsky Josif Brodski Josipa Lisac Jovan Hristić Jovan Zivlak Jovica Aćin Jozef Rot Jukio Mišima Julija Kristeva Julijan Kornhauzer Julijus Evola Julio Cortasar Justejn Gorder Justin Popović Kad bi ajkule bile ljudi Kako sam ulazio u svet knjige i književnosti Kalaš pleme Kanonske pesme Karen Bliksen Karl Gustav Jung Karl Krolov Karl Marks Karlhajnc Štokhauzen Karlheinz Stockhausen Karlos Fuentes Katabazija Katarina Milanović Katarina Ristić Aglaja Katarina Vujović Katmandu Katrin Kleman Kinks Kirijakos Markides Kismet Klaudijus Ptolomej Klaudio Magris Klaus Man Klaus Mann Klod Debisi Klod Levi Stros Knjiga Knjiga nespokoja Knjiga o Danilu Knjige Književnost Književnost je danas pod terorom tržišta Knut Hamsun Koliko života živimo Kolja Mićević Kombin Kvartet Konstantin Ildefons Galjčinski Konstantin Kavafi Konstantinopolj Koraci po vatri Korto Malteze Kostas Rafalidis Kralj Čačka kraljevima i slonovima Kratka priča Kratka proza Kris Lejvis Kris Marker Kriso i Odoteo Kristijan Buržoa Kristin Brikner Kritika Kult žene Kultura L'Enfant de la haute mer Lajoš Kesegi Lara Dorin Lav Nikolajevič Tolstoj Le Cimetière Marin Le Serpent Rouge Lejla Kalamujić Lejla Kašić lek za rak Lekcija o lopti Leonard Koen Leonid Šejka Leonid Tiškov Leroa Džouns Les Ogres de Barbak Lešek Kolakovski Lesek Kolakowski Leto Letopis lica Ligeia Ligeja Linda Marija Baros Lirska Proza Literature And Evil Ljiljana Bogoeva Sedlar Ljiljana Maletin Vojvodić Ljiljana Popović Ljuba Tadić Ljubeta Labović Ljubinko Dugalić Ljubiša Jovanović Ljubiša Subotić Lorens Darel Lorens Ferlingeti Lotova žena Lou Andreas-Salome Lu Andreas Salome Lucija Stupica Ludvig Fojerbah Ludvig Vitgenštajn Luis BaKalov Luis Garsija Montero Luis mamford Luis Meknis Luj Blerio Luna Jovanović Maček Ščerbovski Maciek Szczerbowski Madame Tutli-Putli Mađarski Hiperion Maja Klarić Maja Radović Majid Bekaš Majkl Hart Majkl Parkes Majls Dejvis Majstor i Margarita Makoto Fujimura Maks Brod Maks Ernst Maks Gerson Maksime Mamak Kadem Man Rej Manifest Manuskript Marcin Kolpanovič Maria Alcantarilla Marija Alkantarilja Marija Chardin Marija Knežević Marija Šardin Marija Šimoković Marija Vasić Marija Zambrano Marina Bauer Mario Kopić Mario Vargas Ljosa Mark Rejvenhil Mark Šagal Marko Krajšić Marko Tomaš Marko Vešović Marko Živković Markus Vijana Marsel Prust Martin Hajdeger Maša Kaleko Mascha Kaleko Mašo Čekić Matijas Enar Maurice Blanchot Maya Deren Mehmed Begić Meša Selimović Michael Parenti Michel Foucault Michelangelo Buonarroti Migel de Unamuno Miguel de Unamuno Mihail Bakunjin Mihail Epštejn Mihailo Đoković Tikalo Mikelanđelo Mikloš Varheđi Milan Aleksić Milan Dobričić Milan Micić Milan Milišić Milan Oklopdžić Milan Rakulj Mile Savić Mile Stojić Mileta Prodanović Milica Milosavljević Milica Petričević Milivoj Solar Miljenko Jergović Milorad Pavić Milorad Pejić Milorad Popović Miloš Crnjanski Miloš Folić Miloš Galetin Miloš Karadaglić Milovan Vidaković Milutin Petrović Miodrag Pavlović Miodrag Sibinović. Ruska književnost Mirjana Marinšek Nikolić Mirjana Ognjanović Miro Vuksanović Miroljub Todorović Miroslav Antić Miroslav Karaulac Miroslav Mika Antić Miroslava Anđelković Mirza Lekić Miša Antonić Mišel Bitor Mišel Fuko Mišel Uelbek Mišljenje spoljašnjosti Misteriozna mjesta Mitologija Mojsije Momčilo Bakrač Momčilo Nastasijević Moni de Buli MONSANTO Mooyo Neimar (Muhamed Trepić) Moris Blanšo Mornarsko groblje Muzika Nađa Tešić Najkraća priča na svetu Napomene uz Ime Ruže Nasa vesela apokalipsa Naso Vajena Natalija Berezovaja Nataša Atlas Nataša Božarova Nataša Bundalo Mikić Natasha Bozharova Naučni rad Nebo nad Berlinom Nebojša Arsenijević Nebojša Vasović Nemanja Rotar Nenad Jovanović Nenad Milošević Nešto između: simbolička geografija Srbije Nestor Neven Svilar Nijaz Nika Dušanov Nikita Stanesku Nikola Madžirov Nikola Malović Nikola Milošević Nikola Oravec Nikola Popović Nikola Radojčić Nikola Stefanović Nikola Strajnić Nikola Tesla Nikola Živanović Nikolaj Ivanovič Fešin Nikolina Petrović Nina Živančević Ninoslav Mitrović Njena vrsta Nobelova nagrada Norman Makejg Norveška šuma Nova Poezija Novica Petković Novica Tadić O Izidi i Ozirisu O priči i pričanju O smislu i besmislu O učenju o stilu O. Redon Odbrana Sokratova Odgovor Odisej Elitis Ofelija Oksimoron Oktavio Paz Oleg N. Trubačov Olga Medenica Opera Ophelia Oproštaj s Floridom Orhan Pamuk Ortegina klepsidra Osip Mandeljštam Ostrvo u podne Oto Fenjveši Oto Horvat Otpor Our Europe Our Father on Aramaic Language Ovidije Pablo Neruda Pagan Metal Pal Esterhazi Palimpsest u književnosti Danila Kiša Panama ili pustolovine mojih sedam ujaka Pantelejmon Komarov Pariz Patrick Modiano Patrik Denio Patrik Modijano Patti Smith Paul Celan Paul Cezanne Paul Coelho Paul Valéry Paulo Koeljo Pedro Salinas Persis M. Karim Pesma pobune ljubavi i smrti Pesma umrlom bratu Stevanu Pesme Pet pesama za Kris Petar Fehir Petar Gudelj Petar Mamonov Petar Matović Petar Penda Peter Sloterdajk Peti Smit Pina Pisma Pismo Pit Mondrijan Pitagora Piter Bruk Piter Or Pjer Emanuel (Noel Matje) Pjer Klastr Pjer Reverdi Pjetr Klastr Pjotr Dumala Platon Plutarh Poezija Pohvala dosadi Pohvala svetu Pol Klodel Pol Maldun Pol Sezan Pol Valeri Ponekad s Lily Marlen Poseta iz svemira prava biografija Pravila Preci iz kosmosa Pred životom predavanje o etici predeli Predrag Krstić Predrag Matvejević Predrag Palavestra Predrag Raos Predrag Vrabec Preporuka Presuda Pretnja Priča Priča o utopijama Pričaj im o bitkama Proplanak u šumi Protagonista romana koji još nisam počeo da pišem Protiv Levijatana Proza Prozračnost Putopis Quantum bez nule R.Barton Rabika Nazimkizi Rabindranat Tagor Rade Drainac Rade Šerbedžija Radenko Milak Radomir D. Mitrić Radomir D. Mitrić. RTK Rafael Alberti Ragnar Akselson Rajner Marija Rilke Rak i leukemija su izlečivi Ralf Von Villijams Ramon and Pedro Ramona Cordova Ranko Pavlović Raša Livada Rastko Petrović Raymond Carver Razgovor ugodni naroda slovinskoga Rebecca West Rebeka Vest Rejmon Moreti Rejmond Karver Rekvijem za avangardu Rene Aubrey Rene Genon Rene Guenon Ričard Brotigan Rifat Gumerov Rihard Hulzenbek Rino Stefano Taljafijero Rinosuke Akutagava Rišard Krinjicki Risto Ratković Rober Delone Rober Desnos Robert Frost Robert Simonišek Roberto Bolanjo Rođak smrti Rodrigo Fresan Rodrigo Fresán Rokia Traoré Rolan Bart Rolan Žakar Roland Barthes Romilo Hilandarac Ron Vilis Rudolf Brojs. Rudolph Breuss Rudolf Nurejev Rudolf Štajner S. Dali S. Rosa Š.Merion S.N.Lazarev Safet Zec Salvatore Kvazimodo Samih Al Kasim Samo je san stvarnost Samsara Bluz Eksperiment Samuel Beckett San Base Sanset Rabdaun Santorini Sara Jekić Šarl Bodler Sartre Saša Jelenković Saša Paunović Saša Skalušević Skala Satira Sava Babić Sava Stojkov Scythians Scyths sećanja Šejmas Hini Šejmus Hini Šekspir Semjuel Beket Sergej Aparin Sergej Stanković Sergius Sesar Antonio Molina Silvana Marijanović Silvija Federiči Silvija Monros-Stojaković Silvija Plat Šima Majić Sima Pandurović Siniša Kovačević Sionski Priorat sivi soko Skiti Skriveni izveštaj UN-a o osiromašenom uranijumu Skulptura Slađana Zrnić Slavica Todorović Slavko Gavranović Slavko Pataković Slikarstvo Slobodan Acketa Slobodan Jovanović Slobodan Šijan Slobodan Škerović Slobodan Stojanović Slobodan Tišma Smrt autora Snežana Freya Čkojić Sokrat Sonja Jankov Sonja Tomović – Šundić Sopstvena soba Spells And Witchcraft Within The Music Industry SRBIJA Srđan Damnjanović Srđan Orsić Sreten Božić Srna u izgubljenom raju srpska srednjovekovna književnost Šta oni žele Stanislav Krakov Stanislav Lem Stanislav Li Stanislav Vinaver Stanislaw Lem Stara srpska književnost Staze Štefan Cvajg Stefan Malarme Stenli Kjunic Stevan Bradić Stevan Pešić Stevan Raičković Stevan Tontić Stihovi o ruskoj poeziji Stil Stiv Tešić Stiv Vaj Stiven Berkof Stjepan Mimica Stojan Bogdanović Stojan Stiv Tešić Strahote darvinizma (ceo film) Strip Succubus Sumatra i Objašnjenje Sumatre Sumatraizam Sun Cu Svetlana Slapšak Tadeuš Ruževič Tamara Venčelovski Tanja Bulatović Tanja Đokić Tanja Ristić Tanja Stupar Trifunović Tao Lin Tarik Ali Tatjana Piskarjova Teatar Tehnokratija Tek sa znakom Telo žene Temnojar Teodor Adorno Teorija Terens Mekkena Teri Iglton Terion The Journey Aflame The Language of the Divine Matrix The Piano Guys Thomas Stearns Eliot reads his Four Quartets Tihon Sinicin Tijana Rakočević Tin Ujević Tišina u oktobru Tit Lukrecije Kar Tito Tito Bilopavlović Tom Vejts tomas bernhard Tomas Maho Tomas Sterns Eliot Tomas Transtremer Tomas Vulf Tomaž Šalamun Tomica Ćirić Tomislav Marinković Tomohiro Inaba Tradicionalno i moderno u poeziji Desanke Maksimović Tragično osećanje života tripoljska kultura TSIDMZ Tsuyoshi Yamamoto Trio Tumani Dijabate U propadljivom telu prebiva Eros UFO and Russian meteorite Umberto Eco Umberto Eko Umetnost Umreti u Čikagu Uranjanje u olupinu Uroš Babić Ursula Le Gvin Uspomene i nade pravih Evropljana utopija Uvod u Berlinsko Detinjstvo V.A. Čudinov V.G. Zebald Vajarstvo Valter Benjamin Van Gog Van Gogh Vasilij Aksjonov Vasko Popa Vejn Miler Vejner Šenjei Tibor Vela Kiš Velimir Abramović Velimir Knežević Veno Taufer Verner Hercog Vesna Kapor Vesna Parun Vetri Vicente Aleixandre Vidan Papić Video Video poezija Video. Muzika Viktor Lazić Viktor Peljevin Viktor Rodrigez Nunjez Viktor Vida Vilijam Batler Jejts Vilijam Fokner Vilijem Blejk Vim Venders Vinča Culture Vinčanska kultura Vinsent Van Gog Violeta Sova Virdžinija Vulf Virginia Woolf Viseći vrtovi Vavilona Visente Aleiksandre Vislava Šimborska Vistan Hju Odn Viteški ples Vizuelna umetnost Vladan Desnica Vladimir Burič Vladimir Burković Frizbi Vladimir Dunjić Vladimir Kolarić Vladimir Kopicl Vladimir N. Cvetković Vladimir Perić Vladimir Pištalo Vladimir Šipovac Vladimir Tabašević Vladimir Tatlin Vladimir Vukomanović Vlati od trave u vjetru Vojislav Despotov Volas Stivens Volfgang Izer Volt Vitmen Vrtovi svetlosti Vudi Alen Wallace Stevens Walt Whitman Werner Herzog William S. Burroughs reads Edgar Allan Poe's Annabelle Lee Wislawa Szymborska Wisława Szymborska Yolanda Castaño Ž. de la Tur Ž. Sen Žan Žak Derida Žak Dipen Zal Kop Žan (Hans) Arp Žan Bodrijar Žan Fransoa Liotar Žan Mari Gistav le Klezio Žan Pol Sartr Žanar Kusainova Žarko Martinović Zavera i praksa Zbigniew Bienkowski Zbignjev Bjenjkovski Zbignjev Herbert Željko Janković Željko Medić Žac Žena bez predrasuda Zidovi rastu Žil Delez Žil Sipervjel Zinaida Hipijus Živko Milić Živodrag Živković Živojin Pavlović Život sačinjen od sitnica Zlatko Saračević Zločin i kazna Znanje i moć Zoran Bognar Zoran Đerić Zoran Paunović Zoran Pešić Sigma Zoran Stokić Žorž Bataj Žoze Saramago zraci smrti Zuko Džumhur Zvonimir Golob Zvonimir Husić Zvonko Karanović Κωνσταντίνος Π. Καβάφης Алекса́ндер Ват Александр Гальпер Александр Генис Антóн Пáвлович Чéхов Вальс Еле́на Никола́евна Фана́йлова Зврк Ио́сиф Бро́дский Николай Иванович Фешин Резултати књижевног конкурса „Милован Видаковић“ Фёдор Михайлович Достоевский
false
ltr
item
HYPERBOREA : Rašomon, Rinosuke Akutagava
Rašomon, Rinosuke Akutagava
https://1.bp.blogspot.com/-NXLjeRX6KL0/WLbrK50pKDI/AAAAAAAAK-Y/RgDMO85-iKsJDFkKBQFzjxm1xofzDtdswCLcB/s640/14883827273955.jpg
https://1.bp.blogspot.com/-NXLjeRX6KL0/WLbrK50pKDI/AAAAAAAAK-Y/RgDMO85-iKsJDFkKBQFzjxm1xofzDtdswCLcB/s72-c/14883827273955.jpg
HYPERBOREA
https://hiperboreja.blogspot.com/2017/03/rasomon-rinosuke-akutagava.html
https://hiperboreja.blogspot.com/
https://hiperboreja.blogspot.com/
https://hiperboreja.blogspot.com/2017/03/rasomon-rinosuke-akutagava.html
true
2688180380024958250
UTF-8
NEMA ČLANAKA S TIM KARAKTERISTIKAMA VIDI SVE PROČITAJ VIŠE ODGOVORI ODUSTANI OD ODGOVORA OBRIŠI By NASLOVNA STRANICE ČLANCI VIDI SVE PROČITAJ JOŠ I OVO: VEZA ARHIVA PRETRAGA SVI ČLANCI NEMA ČLANAKA SA TIM KARAKTERISTIKAMA VRATI SE NA NASLOVNU NEDELJA PONEDELJAK UTORAK SREDA ČETVRTAK PETAK SUBOTA NEDELJA PONEDELJAK UTORAK SREDA ČETVRTAK PETAK SUBOTA JANUAR FEBRUAR MART APRIL MAJ JUN JUL AVGUST SEPTEMBAR OKTOBAR NOVEMBAR DECEMBAR JANUAR FEBRUAR MART APRIL MAJ JUN JUL AVGUST SEPTEMBAR OKTOBAR NOVEMBAR DECEMBAR UPRAVO SADA PRE MINUT $$1$$ MINUTA PRE 1 SAT PRE $$1$$ SATI PRE JUČE $$1$$ DANA PRE $$1$$ NEDELJA PRE PRE VIŠE OD 5 SEDMICA PRATIOCI PRATI OVAJ SADRŽAJ JE PREMIUM PODELI DA BI OTKLJUČAO KOPIRAJ ČITAV KOD SELEKTUJ ČITAV KOD ČITAV KOD JE KOPIRAN NA TASTATURI NE MOŽEŠ KOPIRATI ČITAV KOD / TEKSTOVE, MORAŠ DA PRITISNEŠ [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) DA BI KOPIRAO