SEGUI IL CARRO E LASCIA DIR LE GENTI (Dante)
I
Moć poezije počiva u njenoj negaciji
ona će kao kakav zaljubljenik
povremeno zakucati ispred tvojih vrata
kao da za nju ne postoje
drugi oblici življenja osim tvog
Svi putevi poezije
neočekivano vode do tebe
tvoja čula su (ne) spremno prerasla zemlje kolevku
al pripazi se :
crne rupe istorije će te zloupotrebiti
istorija će vas zloupotrebiti
Moraš shvatiti da nikoga nije briga
za tvoj književni elaborat
i da ti takva vrsta brige nije ni potrebna
Sam si svoj svedok
ne – po – sre – dni nosilac demokratije
al pripazi se
jer traženi kosmos ti je blizak – zemlja predaleka
kritičari će te zloupotrebiti
pesničke nagrade će vas zloupotrebiti
Parina antipoezija
rastrgnuti :
imaćeš reč „Švedska“ u nazivu svoje trpezarije
i opet ćeš ostati gladan
II
Udaljavaj se od intervjua
kao od naglo ostavljene žene
„Kajanje“ je u ovom slučaju jako izostavna reč
Ne dozvoli da drugi zarađuju na tebi
i tvojim idejama
ne dozvoli da Ti zarađuješ na sebi
zbog svojih ili tuđih ideja
Ontologija u tvojoj katedrali to nije predvidela
zemaljska slava ti nije potrebna
jer si je već zaslužio
Poveruj da su književne radionice
besmislene
i da je jedini pravi smisao ljubav
Slagaće te zaštitnici prirodnih resursa
meteorolozi – profesori – sudije
njihove ljubavnice
pa i uspešni književnici
(ali ne svi)
Otpad se vrti u krug zato što tako hoće
Preci su nam nastradali u ratu
mi ćemo u pesmi
a vi samo u vašim glavama
Istorija vas neće zloupotrebiti
jer joj zaista
niste potrebni
***
Moderna poezija uzela je maha
brodovi teku unazad
po instrukcijama umrlih
ne ponavljaju se svetska čuda
previše je očevidaca
Javni pozivi za primanje saučešća
najnoviji su principi žalosti
skroz raščlanjeni
po ugledu na patologiju
Fenomeni su sve češći
ontologija se poistovećuje
sa psihijatrijom
svetina je zaslepljena
drveće neočekivano dobro otvoreno
sahrane su glamurozne
pokojnici slavni 40 dana
Zbog toga
korenje se dovitljivo probija
kroz mermer
prema bogovima
PESNIKU ILI SEBI
Prolaznici oko moje glave
vide praznine
i čovek za to nije kriv
Metafore samo stoje
iza mnogo kompleksnijeg sveta
al u ovom vakuumu
to niko neće znati
Ako kažem da sam pesnik
moram izazvati smrt
da počini samoubistvo
Ako kažem da sam pesnik
jezera neka budu
naša pristaništa
na čijim obalama ribe ne odmaraju
Prešli smo
i tu granicu veka
smrt se sada plaši mene
a govorilo se :
pesnik treba prvo da umre
da svetlu krv pokloni zemlji
samo zbog
tuđeg divljenja
I REČI I DELA
U godini sahranjivanja
bez publike
u mesecu kada sam rasprodao
sve knjige profesora filozofije
prorok u meni poručivao je
„kajaćeš se“
I kajao sam se
dok sam gledao veselu umrlicu
kako traži poklonjene knjige
po pregradama
mojih studentskih torbi
ČOVEK KOJI JE TUKAO ŽIVOTINJE
Stari pobednici i novi dželati
Moć ćutanja kao
univerzalni metod pobune
Nesvesna mudrost bez istorijskih izvora
bez pergamenata
i dosadnih papirusa
Ruka kojom se svake zime krstimo
kao najlepši podsetnik
ko smo u stvari
Dok prelazimo sumorno
i udarnički
Preko kostiju
čupavih beskućnika
Slika Geti