Meduza, Mediana, Naissus |
Počinje raspra
o ukusu ušećerene soli
povlašćenoj formi
lutajućeg duha.
Prekinuta vlast senki
odlaže kasnu mitologiju.
Pukotina je uzor
zvezdanoj putanji
sa koje skreće vetar
i varljivom pamćenju
pomaže da uvene.
Uskomešane sumnje
nagrizaju osmatračnicu.
Meterološka stanica
o nekadašnjem
svedoči proročištu.
Sneg monitora guta
iskrzano vreme.
Razmazana palacaju
požudna lica.
Snovi o vrtu zaraslih staza
ne taje ko će već sutra
sići pod nadzor trava.
Utišani talasi
prisluškuju nas.
Iz skrovišta bubri sečivo:
stalnocvetajući vetrovi
novih hijerarhija.
Sravnjujem
zveket i bes.
Premereni dokazi
smanjuju odstupanja. Sev žlezda
spaljuje čast
hladne postelje.
Isplivao sam.
Starim pokretom
zategao znatiželju.
Kojoj će pesmi
o porušenom proročištu
vreme dati za pravo.
Talogom senki
lutaju zraci
ugaslih zvezda.
Sledio sam nagon,
uzeo zaletu tamno mesto.
Odigrao bačeni odsjaj
na urušenoj tavanici.
Bojan Jovanović