 |
| Beket, Vladimir Dunjić |
ALBA”
pre zore bićeš tu i Dante i Logos i svi slojevi i tajne
i izbledeli mesec
nad belim površjem muzike
koje ćeš stvoriti tu pre zore
svečana nežna raspevana svilo
povij se ka tamnom nebu palmi
kišo nad bambusima dimni cvete
obalo vrba
zalud ti prsti samilosti puni
poruku pišu u pesku
dodati ništa nećeš svojoj dobroti
lepota tvoja pokrov će preda mnom biti
kazaće sama o sebi lebdeć nad burom
znamenja
te tako ni sunca nema ni otkrovenja
ni hostije
tek ja i pokrov
telesina mrtva
Semjuel Beket
Preveo Milojko Knežević
Izvornik: Tematski broj časopisa Gradac o Beketu, 143/144/145, 2002.
