Ljubav nestvarnih, Boris Nad

Ljubav nestvarnih, Boris Nad



LJUBAV NESTVARNIH (Pogovor za zbirku „Dubina“ Tanje Ristić)



Kad ste mi
Pokazali sva zverstva
Ispričali najgore Patnje
Kad ste mi
Podrum uma stavili na dlan saznadoh tad za granicu zla


Tanja Ristić



Naš prvi susret s poezijom Tanje Ristić bio je površan i gotovo slučajan. Bila je to jedna kratka pesma iz zbirke „Dubina“, tada još u nastajanju – pesma bez naslova, ona koja se završava stihom „samo malo pažnje molim“.

Susret je bio ovlašan ali uzbudljiv, i obećavao je nastavak.

Do njega je zaista i došlo, doduše pod unekoliko neočekivanim okolnostima, i otprilike pola decenije kasnije. Ovog puta, bila je to gotovo dovršena zbirka poezije, u kojoj su sve pesme bile precizno datovane – okolnost koja je ukazivala na to da je reč o intimnoj ispovesti, svojevrsnoj poetskoj hronici.

Prvi utisak koji je pružala knjiga bio je dubok ali su pesme zahtevale ponovno i pažljivo čitanje. Jedan od razloga je silina ili sažetost njenog izraza. Hronika se proteže na dvadesetak godina (prve pesme su bile zapisane 1991, poslednja u knjizi nosi datum iz 2011). Zbirka koju sada čini  ukupno 39 pesama ima mračnu i oporu, gorku lepotu.

Pesme koje se nalaze pred čitaocem duboko su proživljene i lične i, kao što je već rečeno, čine svojevrsni pesnički dnevnik – možemo da kažemo „hroniku ličnih pobeda i poraza (u kojoj su uspesi po pravilu privremeni i relativni, a porazi uglavnom konačni). To nije uobičajeno u obilju „tekuće poetske produkcije“, koja isključuje bilo kakve lične doživljaje, pogotovu ispovesti, kada poeziju „pišu svi“ ili barem mnogi, a da je malo ko, s razlogom, uopšte čita.

Ljubav je jedna od velikih tema poezije Tanje Ristić. Štaviše, u njenim pesmama ljubav dobija gotovo sakralnu dimenziju; to je kratkotrajan, a neretko i tragičan susret u „prostoru Uzvišenog“, „kosmičke tišine“, u „hramu“. Otuda sam ljubavni čin ima upravo sakralni značaj i smisao, na primer u pesmi „Sad“, ili u uvodnoj, takođe bez naslova, gde je reč o „skidanju kože tela / oslobađanju / od okova materije“. U najboljem slučaju, ona je kadra da se preobrazi u „ljubav nestvarnih“ i da nam pokloni „večnost ovde“; ne znamo da li je u pitanju viša realnost ili puka opsena. Ali, u suprotnom, to je samo „prljava zabava“, na kojoj zvanicama „veliki stomaci podrhtavaju za zgodnom starletom“. Drugim rečima, bolan nesporazum.

Tanja Ristić rođena je 7. februara 1966. u Bileći, da bi se zatim preselila u Pančevo, gde živi i danas. Prema sopstvenom priznanju, počela je da piše pesme „iz potrebe da kaže nekom nešto“. A „pošto niko nije imao ni sluha ni vremena, a niti nerava da je sasluša“, stavila je to na papir.

Iznenađuje činjenica da ja Tanja Ristić prve pesme objavila tek u septembru 2011. (na art-blogu „Hiperboreja“ Radomira Mitrića iz Banjaluke). Uslediće objavljivanje nekolicine pesama u časopisima, između ostalog u niškoj „Gradini“. Pojava celovitog teksta zbirke „Dubina“ – koja je pripremljena za niški časopis „Unus mundus“ označiće, u stvari, prvo celovitije predstavljanje poezije Tanje Ristić čitalačkoj publici.

Književna poređenja se nameću sama od sebe. Ali, pre nego o uticajima, čije istraživanje, prema našem ubeđenju, čini jednu od slepih ulica kritike XIX i XX veka, trebalo bi govoriti o srodnostima ili zračenjima.

Njen pesnički rekvizitorij, bar na prvi pogled, izgleda prepoznatljiv i već viđen: svetlost i tama, pakao i raj, putovanja, železničke i autobuske stanice, kristal, kosti i krv, voz ili hram (još jedan moćan i višeznačan simbol), čekanje, slike usamljenosti, prizori napuštenosti ili ratnih pustošenja... Čitanje ovih pesama, međutim, dovodi do iznenađujućih efekata i otkrića, jer: „napisane reči su svuda i uvek iste / samo govornik / čini njihov pojam drukčijim“ (T. Ristić).

Ako su poređenja baš nužna, onda pesme Tanje Ristić, po našem mišljenju, pokazuju izvesnu srodnost sa tamnom poezijom Ijana Kertisa, pesnika, tekstopisca i pevača sastava Joy Division, sa kojim deli donekle sličnu atmosferu i još jednu retku osobinu: u obilju pesničkih slika, one uspevaju da budu u isto vreme i eterične i savršeno konkretne.

Zbirka „Dubina“, kao neko bizarno putovanje u dubinu, „hodnicima duše“, vodi nas na neočekivana i čudna mesta. Na tom putovanju kroz „podrume uma“, mrak, spoljašnji mrak je neophodan uslov jer razotkriva onu svetlost koja sija iznutra. Ishodi tu ne zavise samo od pesnikinje: sam čitalac treba da odluči da li je i dokle spreman da sa njom ide.




Boris Nad




Tanja Ristić

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".