Poezija, Jagoda Nikačević

A PAS ĆE LAJATI NA MESEC, MRAK I SMRT

dim čađ i suze
isprljaće oroze

(i pogled kroz nišan
ponekad se ispuca)

šugavo pseto
lako se gubi
u uskom jezičku

čežnja kao pusta
blatnjava bit
sedi i gradi
prepričan mit

(crna slama ovde
ne pušta poglede

na ispašu)
vraćamo opet
iste obrasce
sa mrvom pepela
i soli u zubima

(na kraju uneti
pesme naslov)

ČAJANKA ZA DORU

dugo su trajali

moj san

razgovor

i slika žene

nagnute

nad vodom kako,

kao srna dok pije, meko

usnama pomiče

zaboravljen

mesec u vodi,

zanjihan i plav. odavno

je sve mokro

i sklisko, Doro.

pomislim

i sad, dok čekaš

da se lakoćom nebo

dogodi, tvoje oko ucakli

daljinom. ne dam Doro

da predaleko

odmakneš. služiću ti noćas

čaj

tačno u čas

kada smo jedno

drugome potrebni

KOLAČIĆ SA CIMETOM

(Brunu)

preostala promaja šunja se

bravama u iskriškanim

soliterima braće jerković. od pepela

i paperja ohlađene teme

brižljivo

posipam šulcovim cimetom

LAJKA

zvezda se neka repata

domogla našeg horizonta

dok niz dvorišta

na ćutljivu nebesku prolaznicu

besno reže i laju

nekakva derišta

glasno pokazuju

ličnu iskaznicu

da potomci su njeni

zvezdani

NERED U ARHIVI

na škrtom prolećnom suncu

u raskošnom kafeu sansira

gospođa vislava pijucka

poslepodnevni čaj

potom popravi kraj svog mondenskog

šešira što prelomi senku oblaka

u dva-tri na njenom licu

ENIGMA OGLEDALA, SEČIVA I DVA CVETA

desi se da i ne primetiš kada

mesec na pola odseče uspavanu

ogledalost preostalih barica na asfaltu

                   bulevara Milutina M.

i  zvezdama raspe petrolej. noć je

uvek

doba giljotina i lomača

o čemu svedoče pisma ispod

sijalica od 50 Watt-i i oblaci

gotovo nedodirljivi,

kao krajnja moneta kojom

otkupljuješ svoj san. onda

nije čudo zašto se jediš

na Van Gogh-ove suncokrete

u njihanju. neobjašnjivo

ali ovo su stvari

u trajanju, mada sakupljaš revnosno

odbleske odraza

u baršunu urušenih prozora

i sedefnu krljušt što je ujutro

na oštrici

možeš naći. nikoga i ne pitaš

za dozvolu da okačiš maćuhicu

za uho Spinozi, da se izuješ ispod

stola i mrdaš palčevima

                   u ritmu Die Walküre

© Jagoda Nikačević