A PAS ĆE
LAJATI NA MESEC, MRAK I SMRT
dim čađ i suze
isprljaće oroze
(i pogled kroz nišan
ponekad se ispuca)
šugavo pseto
lako se gubi
u uskom jezičku
čežnja kao pusta
blatnjava bit
sedi i gradi
prepričan mit
(crna slama ovde
ne pušta poglede
na ispašu)
vraćamo opet
iste obrasce
sa mrvom pepela
i soli u zubima
(na kraju uneti
pesme naslov)
isprljaće oroze
(i pogled kroz nišan
ponekad se ispuca)
šugavo pseto
lako se gubi
u uskom jezičku
čežnja kao pusta
blatnjava bit
sedi i gradi
prepričan mit
(crna slama ovde
ne pušta poglede
na ispašu)
vraćamo opet
iste obrasce
sa mrvom pepela
i soli u zubima
(na kraju uneti
pesme naslov)
ČAJANKA
ZA DORU
dugo su trajali
moj san
razgovor
i slika žene
nagnute
nad vodom kako,
kao srna dok pije, meko
usnama pomiče
zaboravljen
mesec u vodi,
zanjihan i plav. odavno
je sve mokro
i sklisko, Doro.
pomislim
i sad, dok čekaš
da se lakoćom nebo
dogodi, tvoje oko ucakli
daljinom. ne dam Doro
da predaleko
odmakneš. služiću ti noćas
čaj
tačno u čas
kada smo jedno
drugome potrebni
KOLAČIĆ SA CIMETOM
(Brunu)
preostala
promaja šunja se
bravama
u iskriškanim
soliterima
braće jerković. od pepela
i
paperja ohlađene teme
brižljivo
posipam
šulcovim cimetom
LAJKA
zvezda se neka repata
domogla našeg horizonta
dok niz dvorišta
na ćutljivu nebesku prolaznicu
besno reže i laju
nekakva derišta
glasno pokazuju
ličnu iskaznicu
da potomci su njeni
zvezdani
NERED U ARHIVI
na škrtom prolećnom suncu
u raskošnom kafeu sansira
gospođa vislava pijucka
poslepodnevni čaj
potom popravi kraj svog mondenskog
šešira što prelomi senku oblaka
u dva-tri na njenom licu
ENIGMA OGLEDALA, SEČIVA I DVA CVETA
desi
se da i ne primetiš kada
mesec na pola odseče uspavanu
ogledalost preostalih barica na asfaltu
bulevara
Milutina M.
i zvezdama raspe petrolej.
noć je
uvek
doba giljotina i lomača
o čemu svedoče pisma ispod
sijalica od 50 Watt-i i oblaci
gotovo
nedodirljivi,
kao krajnja moneta kojom
otkupljuješ svoj san. onda
nije čudo zašto se jediš
na Van Gogh-ove suncokrete
u njihanju. neobjašnjivo
ali ovo su stvari
u trajanju, mada sakupljaš revnosno
odbleske odraza
u baršunu urušenih prozora
i sedefnu krljušt što je ujutro
na
oštrici
možeš naći. nikoga i ne pitaš
za dozvolu da okačiš maćuhicu
za uho Spinozi, da se izuješ ispod
stola i mrdaš palčevima
u ritmu Die
Walküre
© Jagoda
Nikačević
