$type=ticker$cols=3$count=30

Vitgenštajn o smislu i besmislenom, Miroslava Anđelković





Arhe VI, 11/2009
UDK 124.2

Originalni naučni rad / Original Scientific Paper

MIROSLAVA ANĐELKOVIĆ

Filozofski fakultet, Beograd


VITGENŠTAJN O SMISLU I BESMISLENOM



Sažetak: Jedan od problema Tractatusa jeste odnos jezika i stvarnosti ili pitanje o korespondenciji između toga kako o svetu mislimo i govorimo i kakav svet jeste, pri čemu Vitgenštajn tvrdi da postoji jaka veza između jezika i mišljenja. Tražeći odgovor na temeljno filozofsko pitanje o granicama mišljenja, budući da se one mogu povući samo u jeziku, Vitgenštajn ispituje osobine idealnog jezika u kojem se o besmislenom ne može govoriti, polazeći, pri tome, od Fregeovog shvatanja smisla, koje, kako ću pokazivati, svodi na apsurd. Zatim, Vitgenštajnovu ključnu razliku između kazivanja i pokazivanja rasvetljavam dovodeći iskazivost u vezu sa Gaunilovim shvatanjem poimanja, a pokazivost sa uslovom „zamislivosti prema rečima“. Na kraju, izvodim zaključak da je besmisleno ono što ne zadovoljava ni Gaunilov ni Vitgenštajnov uslov.

Ključne reči: smisao, značenje, misao, stvarnost, kazivanje, pokazivanje, besmisleno

1. Granica


1.1. Granica izrecivog


Ludvig Vitgenštajn* (Ludwig Wittgenstein) je u svojim dvadesetim godinama1 napisao delo koje je doživelo veliko filozofsko priznanje. Radi se o Logičko-filozofskoj raspravi (Logisch-Philosophische Abhandlung, 1921.) koja je poznatija pod naslovom Tractatus Logico-Philosophicus što je naslov koji je za izdanje na engleskom jeziku (izašlo 1922.) predložio Džordž Edvard Mur (George Edward Moore)2. Iako je prvi put objavljena 1921. godine, dakle kada je Vitgenštajn već ušao u tridesete godine, on je Logičko-filozofsku raspravu završio u toku leta 1918. godine, a odmah po završetku rata i puštanja iz zarobljeništva, 1919. godine pokušavao je, bez uspeha, da nađe izdavača. Pet izdavača ga je odbilo da bi Rasprava na kraju izašla u Annalen der Naturphilosophie uz napomenu čuvenog Vilhelma Ostvalda (Wilhelm Ostwald), urednika, da je rad objavljen zahvaljujući velikom poštovanju prema Bertrandu Raselu (Bertrand Russell)3. Vitgenštajn je na osnovu ovog dela stekao titulu doktora filozofije na Univerzitetu u Kembridžu a kasnije katedru na istom Univerzitetu, dok su ga u Beču dvadesetih godina prošlog veka veliki naučni i filozofski umovi izučavali od reči do reči znajući ga, verovatno, gotovo naizust.4

Rasprava ili Tractatus sastoji se od sedam teza, pri čemu uz svaku, osim uz poslednju, slede razjašnjenja u vidu precizno numerisanih podteza. Pored toga što je izložena bez pratećih objašnjenja, jedino slavna zaključna teza ima normativni karakter, ona glasi: „O čemu se ne može govoriti, o tome se mora šutjeti“ (7)5. Štaviše, ova teza ne samo da je u vidu maksime, već ima i ton paradoksa, jer podrazumeva da mi ne ćutimo uvek o onome o čemu se ne može govoriti, odnosno da govorimo o onome o čemu se ne može govoriti.

Naravno, može se poigrati sa smislom Vitgenštajnovih reči kao što je to učinio Rasel u Uvodu za Tractatus rekavši kako „na kraju krajeva, g. Wittgenstein uspijeva da kaže prilično mnogo o onome što se ne može reći“6. Kažem „poigrao“ jer očigledno Vitgenštajn ovde pod „govorom“ ne podrazumeva upotrebu jezika koja spolja gledano izgleda kao pravilna. Jezik, kao posrednik između misli i stvarnosti, treba da bude u vezi sa stvarnošću, ispravnost govora zavisiće, stoga, od toga da li je i na koji način ova veza sa stvarnošću uspostavljena. U kakvoj su vezi jezik i stvarnost, jedan je od problema koji se razmatra u Tractatusu.

Mogućnost govora o nečemu, ili izrecivost, kategorija je koja se od kategorije neizrecivosti razlikuje s obzirom na smisao (Sinn). Sve što je izvan kategorije smisla jeste neizrecivo i o njemu se mora ćutati, odnosno o besmislenom (unsinnig) se ne može govoriti. Jednostavo, nasuprot „jeziku“ kojim se može govoriti i o besmislenom stoji idealan jezik u kojem se o besmislenom ne može govoriti. U Tractatusu Vitgenštajn opisuje osobine takvog jezika – pri tome je svestan da istraživanje kojim dolazi do ovih osobina podrazumeva prekoračivanje granica izrecivog. „Moji stavovi rasvetljavaju time što ih onaj tko me razumije na kraju priznaje kao besmislene kada se kroz njih, po njima, preko njih popeo napolje. (On mora tako reći odbaciti ljestve pošto se po njima popeo.)“ (6.54). Zaista, ako zamislimo crtanje granice, ono će podrazumevati mnoge probne i pomoćne linije, od kojih, na kraju, samo jedna može biti granica. Konačno, samo jedna može ostati ucrtana, ostale se, pošto su poslužile svrsi, moraju izbrisati.

1.2. Granica mišljenja


Važno je, s obzirom na to da su Vitgenštajna filozofiji privukla logička razmatranja Gotloba Fregea (Gottlob Frege) koji ga je i uputio na Rasela,7 a koji je kao i Rasel ispitivao mogućnost da se aritmetika utemelji na logici, naglasiti da Vitgenštajn u Tractatusu ne traži osobine idealnog jezika podstaknut samo logicističkom idejom o izvođenju aritmetike iz logike, on pre svega pokušava da nađe odgovor na temeljno pitanje o granicama čovekovog mišljenja. Sam Vitgenštajn kaže da će njegova knjiga zapravo povući granice izražavanju misli „jer da bismo povukli granicu mišljenju, morali bismo moći misliti obje strane ove granice (morali bismo, dakle, moći misliti ono što se misliti ne može). Granica će, dakle, moći da se povuče samo u jeziku i ono što leži s onu stranu granice bit će jednostavno besmislica (Unsinn)“8. Upravo mogućnost da se u jeziku širem od idealnog jezika govori o onome o čemu se ne može misliti osnova je da se povuče granica između onoga o čemu se u idealnom jeziku može govoriti, to jest o čemu se može misliti i onoga o čemu se u idealnom jeziku ne može govoriti. Može se reći da, uopšte uzev, onaj ko ne uviđa da je Vitgenštajn morao da govori o neizrecivom ne razume strukturu nosećeg argumenta u Vitgenštajnovom Tractatusu.

1.3. Granica smisla


Termin „smisao“ jedan je od ključnih termina u filozofiji jezika Tractatusa; u tom pogledu se Vitgenštajn nadovezuje na Fregea, jednog od malobrojnih filozofa i stvaralaca uopšte kojem se ozbiljno i dosledno divio. U Predgovoru Tractatusu on kaže „Spomenut ću samo da veličanstvenim delima Fregeovim i radovima svog prijatelja g. Bertranda Russella dugujem veliki dio poticaja za svoje misli.“9. Piter Gič (Peter T. Geach) pak navodi kako mu je Vitgenštajn nekoliko dana pred smrt rekao „Kako bih voleo da sam pisao kao Frege!“10.

Ono što je u normativnom i kategorijalnom pogledu suprotstavljeno smislu jeste besmislica. Pri tome „biti besmisleno“ nije isto što i „biti bez smisla“ (sinnlos). Iako kaže da su tautologija i kontradikcija bez smisla (cf. 4.461), Vitgenštajn insistira na tome da to ne znači da su besmislene (cf. 4.4611). Dakle, ako nešto nema smisao ne znači da je besmisleno – odnosno da je, s obzirom na normativni aspekt ovog termina, ništavno, nepotrebno. Sve u svemu, nešto može nemati smisao i ujedno biti smisleno! Opet se oseća prizvuk paradoksa, kao da sledeći Vitgenštajna stalno balansiramo na ivici smisla – a upravo to je dobar znak, jer granicu smisla i tražimo.

2. Jezik – značenje i smisao

2.1. Značenje (Bedeutung)


Dobro su poznata sporenja u pogledu načina da se razume kako Vitgenštajn u Tractatusu upotrebljava nemački termin Bedeutung. Zapravo, ovde se javlja isti problem koji se javlja u vezi sa razumevanjem Fregeovog pojma označenog istim terminom, jer Vitgenštajn ovaj Fregeov pojam delom preuzima, a delom kritički razmatra. O problemu sa kojim se suočavaju interpretatori Fregea i Vitgenštajna svedoče još uvek aktuelne nedoumice oko prevoda ovoga termina. Prevodioci Fregeovog teksta „Über Sinn und Bedeutung“ na engleski jezik (ne zaboravimo da najveću zaslugu za to što je shvaćen značaj Fregeovog dela ima Bertrand Rasel) opredeljuju se za razna rešenja. Recimo „On Sense and Reference“11 („O smislu i referenciji“), zatim „On Sense and Nominatum“12(„O smislu i nominatumu“), ali retko „On Sense and Meaning“13 („O smislu i značenju“) [ovo je naravno u jezičkom smislu najispravniji prevod jer nemačka reč „Bedeutung“ znači „značenje“], da bi se na kraju ustalilo rešenje kojim se, takoreći, priznaje poraz: „On Sinn and Bedeutung“14 („O Sinn-u i Bedeutung-u“). Na srpski je jezik ovaj Fregeov tekst preveden kao „O smislu i nominatumu“ po uzoru na Fajglovo rešenje15. Budući da Vitgenštajn koristi Fregeov termin, isti se problem javlja i kod prevoda Logisch-Philosophische Abhandlung, a danas se izbegavanju rešenja pribegava i u ovom slučaju16. U prvom prevodu Tractatusa koji je, kao što je rečeno, bio na engleskom jeziku, a koji je sačinio Čarls K. Ogden (Charles K. Ogden) ovaj je termin preveden kao „meaning“, o čemu se poznata Vitgenštajnova učenica i bliska saradnica Elizabet Enskomb (G. E. M. Anscombe) veoma oštro izrazila, rekavši: „Vitgenštajn sledi Fregea u upotrebi reči ’Bedeutung’ i ’bedeuten’. Uopšte uzev, one u Tractatusu ne bi trebalo da budu prevedene, kao što to čini Č. K. Ogden, kao ’meaning’ i ’mean’, već kao ’reference’ i ’stand for’“17. U fusnoti uz Ogdenovo ime Enskombova napominje: „Engleske čitaoce Tractatusa treba upozoriti da je opštepoznato da je Ogdenov prevod loš“18. U kasnijem izdanju svoje knjige ona ipak ublažava ovaj neprijatan komentar, preinačujući rečenicu iz fusnote u: „Barem ukoliko koristimo ’reference’ itd. za Fregeov ’Bedeutung’ – Ogdenov prevod Tractatusa ima grešaka koje Vitgenštajn nije uočio“19. Vitgenštajn je, naime, imao prilike da pogleda prevod pre nego što je on objavljen i da iznese svoje sugestije20. Na stranu neprimerenost načina na koji se govori o prevodu Ogdena i pristrasnost sa kojom se Vitgenštajn razrešava odgovornosti za greške, insistiranje na tome da je Frege pod ’Bedeutung’ podrazumevao ’referenciju’ počiva na prilagođavanju Fregeove terminologije sopstvenom razumevanju.

Gajo Petrović se u svom prevodu Tractatusa, kojim se ovde rukovodim, opredelio da termin „Bedeutung“ prevede adekvatno kao „značenje“. U odeljku „I smisao i značenje“ izneću razloge u prilog ovakvom shvatanju ovog Fregeovog termina.

2.2. Značenje i predmet


Svakako da za interpretaciju Enskombove i drugih postoje razlozi koji se u intuitivnom smislu mogu činiti valjanim. Radi se naime o tome da bismo, sledeći osećaj da se reči koje imaju značenje mogu prevoditi sa jednog jezika na drugi, o predmetu pre govorili kao o referenciji, denotaciji ili nominatumu imena nego kao o značenju imena. Iako su neka imena u izvesnom smislu istoznačna, recimo Andrej i Andreas, ona nisu po pravilu prevodiva, a kada jesu ona se po pravilu ne prevode, jer za razumevanje reči koja je ime nije potrebno „razumeti“ samu reč već saznati ko je njen nosilac. Otuda je prirodna ideja da je značenje imena onaj objekt umesto kojeg ono stoji. Štaviše, ako stvari pogledamo iz ugla učenja jezika, rekli bismo da reči prvobitno dobijaju značenja upravo tako što ih povezujemo sa objektima.

Da li to znači da imena izmišljenih likova ili nepostojećih objekata nemaju nikakvo značenje budući da nemaju nosioca? Suočen sa ovim pitanjem Frege uvodi pojam smisla koji objašnjava kako mi rečenice u kojima se ovakva imena javljaju ipak razumemo.

2.3. Smisao


Fregeova filozofija jezika je karakteristična po spornoj tezi da vlastita imena pored značenja, odnosno predmeta na koji se odnose, imaju i smisao. Izvanteorijski posmatrano teza da imena imaju smisao čini se jednako neintuitivnom kao i teza da vlastita imena imaju značenje, što ukazuje na činjenicu da su ova dva termina veoma bliska i da se često koriste kao uzajamno zamenjiva. Međutim, neintuitivnost teze da imena imaju značenje iščezava kada je razumemo kao teorijsku artikulaciju zdravorazumskog stanovišta da značenje reči koja predstavlja ime možemo razumeti samo ukoliko znamo za šta ta reč stoji. Ali time je iscrpljeno ono što možemo da razumemo razumevajući ime, nema prostora za pojam smisla imena kao različit teorijski pojam u odnosu na značenje imena. U tom je pogledu Fregeova teza da imena imaju i smisao neintuitivna na, reklo bi se, neotklonjiv način. Vitgenštajn, kao i mnogi drugi, nasuprot Fregeu drži da imena nemaju smisao. U čemu je onda Vitgenštajnova pozicija u odnosu na Fregeovo shvatanje smisla originalna? U radu ću pokazivati da Vitgenštajn, u osnovi, svodi na apsurd Fregeovo shvatanje smisla. Tačnije, u pododeljku „Traktarijanski paradoks identiteta“ sugerisaću da Fregeov argument koji se smatra najznačajnijim argumentom u prilog tezi da imena imaju smisao počiva na stavu koji je, prema teoriji značenja iznetoj u Tractatusu, besmislen. Radi se o čuvenoj Fregeovoj zagonetki ili o zagonetki identiteta. Analiza ove zagonetke kroz prizmu Tractatusa pružiće nam potpuniji uvid u Vitgenštajnovo shvatanje besmislenog.


2.4. I smisao i značenje


Prema Fregeu svaki designacioni izraz može da ima i smisao i značenje. Pre svega je, smatra Frege, u naučnom jeziku neophodno da izrazi imaju značenje. Otuda, s obzirom na to da se u naučnom jeziku prvenstveno koriste opšta imena, značenja opštih imena ne mogu biti objekti koji pod njih potpadaju, jer naučno ispitivanje se upravo i vrši da bi se ustanovilo da li je neki pojam prazan ili ne. Ukoliko bi i za opšta imena važilo isto što i za vlastita, naime to da su objekti njihovo značenje, onda bi po prirodi stvari, mnoga opšta imena bila bez značenja. Ona međutim nisu bez značenja, jer njihovo je značenje, tvrdi Frege, pojam.

Sada, budući da se Frege pre svega bavi prirodom jezika pogodnog za izražavanje naučnih teza i hipoteza, prirodno je pretpostaviti da se za termin „Bedeutung“ opredelio polazeći od opštih, a ne od vlastitih imena. U slučaju opštih imena je intuitivnije razumeti „Bedeutung“ kao značenje nego kao referenciju, jer pre bismo rekli, na primer, da reč „demokratija“ razumemo zato što razumemo pojam demokratija, a ne zato što znamo koja su sve društva demokratska – mi bismo ovu reč razumeli i kada takvih društava ne bi ni bilo. Međutim, ono što je intuitivno za opšte ime nije intuitivno za vlastito ime.

Što se značenja deklarativne rečenice ili stava (Satz) tiče, Frege zastupa tezu da je to istinosna vrednost. Razlog je sledeći: značenje iskaza ne bi smelo da se promeni ukoliko se u njemu neki izraz zameni istoznačnim izrazom; jedino što je nepromenljivo u tom smislu jeste istinosna vrednost iskaza, otuda je istinosna vrednost njegovo značenje. Posledica je to da nemaju sve deklarativne rečenice značenje, jer nemaju sve deklarativne rečenice istinosnu vrednost, na primer ukoliko pripadaju fikciji. Kako mi onda razumemo romane ako deklarativne rečenice u njima nemaju značenje? Fregeov je odgovor da ih mi razumemo zato što one, iako nemaju istinosnu vrednost, imaju smisao. Otuda, prema principu kompozicionalnosti kojeg se Frege drži, sledi da i imena imaju smisao budući da celina kojoj pripadaju, to jest, rečenica, ima smisao. Opet, međutim, ono što je intuitivno za rečenicu (da ima smisao) nije intuitivno za vlastito ime. Ova neravnoteža Fregeove teorije značenja počiva upravo na njenoj uniformnosti u pogledu semantičkih osobina designacionih izraza – svima se može pripisati i smisao i značenje.

2.5. Ili smisao ili značenje


U Vitgenštajnovoj filozofiji Tractatusa Fregeovi termini smisao i značenje su među ključnim terminima. Međutim, Vitgenštajn ove pojmove razvija na takav način da je njegovo shvatanje jezika pre svega, za razliku od Fregeovog, intuitivno balansirano.

Vitgenštajn zastupa tezu da samo ime može da stoji umesto predmeta21 (više reči o Vitgenštajnovoj ontologiji predmeta biće u odeljku „Istina i stvarnost“). Deklarativna rečenica ili stav pak nema značenje jer nije ime. Time se pobija i sporna teza Fregeovog shvatanja jezika u pogledu toga šta sve spada u kategoriju imena. Naime, prema Fregeu nisu samo obična imena poput „Platon“ ili „Aristotel“ vlastita imena, u njih spadaju i određujući opisi poput „Aristotelov učitelj“ ili „Platonov učenik“, ali i najneobičnije i najspornije jeste to što su vlastita imena i čitave rečenice. Tako je, na primer, rečenica „Platon je Aristotelov učitelj“ ime jednog objekta – taj objekat je, u ovom slučaju, Istina, dok je rečenica „Platon je Aristotelov učenik“ ime objekta Laž.

Rasel je 1905. godine pokazivao da izrazi kao što je „Aristotelov učitelj“ nisu imena. Kasnije su Rasel i Vitgenštajn razvijajući postavke logičkog atomizma, pravca čiji su osnivači, pokazali da ni rečenice ne mogu biti imena. Ovde će biti prikazan argument kako ga Rasel izlaže u Filozofiji logičkog atomizma budući da je jasniji od Vitgenštajnovog u Tractatusu.

Argument Rasela i Vitgenštajna počiva na shvatanju istine kao korespondencije, odnosno na poznatom Aristotelovom shvatanju istine. Rečenica „Platon je Aristotelov učitelj“ je istinita ukoliko Platon zaista jeste Aristotelov učitelj, a lažna je ako nije. Istinitost ovog iskaza zapravo zavisi od postojanja ili nepostojanja odgovarajućeg stanja stvari. Rasel i Vitgenštajn postavljaju pitanje da li je ovaj odnos između iskaza i stanja stvari koje ga čini istinitim ili lažnim odnos imenovanja? Uočimo da jedno isto stanje stvari, to jest da je Platon Aristotelov učitelj, čini istinitim iskaz „Platon je Aristotelov učitelj“ a lažnim iskaz „Platon nije Aristotelov učitelj“. Dakle jedno isto stanje stvari u jednom trenutku čini istinitom rečenicu „p“, a lažnom rečenicu „ne-p“. Ako bi ovaj odnos bio odnos imenovanog i imena, svakom bi stanju stvari odgovarala uvek po dva imena – i ime „p“ i ime „ne-p“22. Ovo je očigledno apsurdno iz čega sledi da deklarativne rečenice nisu imena stanja stvari. Ili, kako to Vitgenštajn kaže, stav nije ime stanja stvari, već je stav opis stanja stvari (cf. 4.023).

Očekivalo bi se, posebno s obzirom na pojam smisla kako ga određuje Frege u tekstu „Über Sinn und Bedeutung“ gde o smislu govori kao o načinu ukazivanja, da će Vitgenštajn pošto tvrdi da samo stav ima smisao jer prikazuje stanje stvari zastupati tezu da je smisao rečenice način prikazivanja stanja stvari. Vitgenštajn međutim kaže: „Ono što slika prikazuje, to je njen smisao“ (2.221). Budući da slika prikazuje moguće stanje stvari, sledi da je smisao stava moguće stanje stvari koje on prikazuje. Vitgenštajn koristi različite glagole kada govori o odnosu stava i stanja stvari i o odnosu imena i predmeta. On kaže: „Slika prikazuje (darstellen) jedno moguće stanje stvari u logičkom prostoru“ (2.202), a „Stav prikazuje (darstellen) postojanje ili nepostojanje stanja stvari“ (4.1). Takođe kaže „U stavu ime zastupa (vertreten) predmet“ (3.22). Ovde je potrebno obratiti pažnju na kvalifikaciju „u stavu“ – ime, naime, van stava nema značenje. Ovde Vitgenštajn takođe sledi poznati Fregeov princip iz §62 Osnova aritmetike: „Riječi nešto znače samo u kontekstu nekog stavka“23. Treba takođe skrenuti pažnju na to da pošto, prema Vitgenštajnu, stav nema značenje već samo smisao, određenje dato u (3.22) treba shvatiti kao: samo u stavu koji ima smisao ime ima značenje.

Sada se može reći da stav ne zastupa stanje stvari, tako da stav nema značenje. Na kraju, možemo zaključiti da iako Vitgenštajn sledeći Fregea govori o dvema semantičkim osobinama designacionih izraza (smisao i značenje), njegova je teorija jezika, za razliku od Fregeove, jednodimenzionalna u tom smislu što nema svaki designacioni izraz obe ove osobine, dok je Fregeova teorija u ovom pogledu dvodimenzionalna.

3. Istina i stvarnost


3.1. Istina i stav


Temeljno je filozofsko pitanje u kojoj meri, ako uopšte, postoji korespondencija između toga kako o svetu mislimo i govorimo i kakav svet jeste, i Vitgenštajn u Tractatusu odgovara upravo na ovo pitanje. U odeljku „Ili smisao ili značenje“ iznet je argument kojim Rasel i Vitgenštajn svode na apsurd pretpostavku da je stav ime stanja stvari, iz čega oni izvode tezu da stav nema značenje. Međutim, treba imati u vidu da time nije, generalno uzev, svedena na apsurd Fregeova teza da su stavovi imena objekata Istina ili Laž. Naime, Rasel i Vitgenštajn pokazuju da stav ne može biti ime stanja stvari – ali Frege to i ne tvrdi. Dakle, njihovo odbacivanje teze da je stav ime ima dublje osnove – ono se tiče shvatanja istine. Za Fregea je Istina apstraktni objekt, dok je za Vitgenštajna istina osobina stava. Pored toga, Vitgenštajn, poput većine filozofa tokom više od dve hiljade godina pa i danas, kao osnovu određenja istine uzima Aristotelovo shvatanje istine. Frege međutim u svom kasnom tekstu iz 1918-19. godine „Misao – logičko istraživanje“ upravo kritikuje stanovište da je istinitost stvar korespondencije stava i stvarnosti, jer je korespondencija stvar stepena dok istinitost nije24. Štaviše, tvrdi on, istinitost uopšte i nije osobina stava iako nas jezik navodi na tu pomisao. Mi, na primer kažemo da je rečenica „Aristotel je Platonov učenik“ istinita, dok Frege kaže da mi „[u] obliku iskazne rečenice izražavamo uviđanje istine. Za to nam nije potrebna reč ’istinito’. Čak i kada je upotrebimo, stvarna moć tvrđenja ne leži u ovoj reči već u tom obliku iskazne rečenice a tamo gde ona izgubi ovu moć tvrđenja, reč ’istinito’ ne može je ponovo vratiti“25.

Istina za Fregea nije osobina stava, već njegova vrednost, odnosno značenje. Tako je u ontološkom smislu istina objekat, a ne svojstvo. Pošto je istina objekat – stav je ime.

Za Vitgenštajna, videli smo, ne samo da istina nije značenje nego osobina stava, već stav po svojoj prirodi uopšte i nema značenje, a to je upravo zato što ima smisao, odnosno što za razliku od imena opisuje moguće stanje stvari.

Budući da Vitgenštajn zastupa korespondentnu teoriju istine treba pogledati šta on podrazumeva pod stvarnošću.

3.2. Stvarnost


Za celokupnu stvarnost Vitgenštajn kaže da je ona svet (cf. 2.063), pri čemu se svet sastoji od činjenica (cf. 1.2).

Šta su činjenice može se izvesti iz teze „Svijet je sve što je slučaj“ (1) i teze „Ono što je slučaj, činjenica, jest postojanje stanja stvari“ (2). Činjenica je, dakle, ono što je slučaj, a slučaj je postojanje stanja stvari. Stanje stvari je pak veza predmeta (cf. 2.01) koji su, sami po sebi, prosti, nepromenljivi i trajni – oni su supstancija sveta, dok su stanja stvari promenljiva, jer je konfiguracija predmeta promenljiva. Predmeti imaju samo formalna svojstva te je stoga njihova suštinska odlika mogućnost da budu sastavni deo bilo kojeg mogućeg stanja stvari.

Svet je tako skup postojećih stanja stvari26, a pošto je postojanje stanja stvari pozitivna činjenica, a nepostojanje stanja stvari negativna činjenica (cf. 2.06), svet je skup pozitivnih činjenica. Stvarnost je, međutim, skup i pozitivnih i negativnih činjenica27. Tako je stvarnost skup mogućih stanja stvari koji je određen supstancijom sveta, to jest predmetima.

Vidimo da je pojam stvarnosti širi pojam od pojma sveta, ali zar ih Vitgenštajn ne izjednačava iskazom od kojeg smo pošli, odnosno tezom „Cjelokupna stvarnost je svijet.“ (2.063)? Opet smo na granici smisla, jer moguće bi trebalo da je šire od aktuelnog.

3.3. Slika


Slika je veza nas i stvarnosti. Ova se veza uspostavlja tako što „[m]i sebi pravimo slike činjenica“ (2.1), slike se dakle odnose na sve činjenice – i pozitivne i negativne. Da bi se slika odnosila na stvarnost, odnosno na moguće stanje stvari, ona mora imati nešto zajedničko sa tim stanjem stvari. Ali šta je to što svaka slika ima zajedničko sa mogućim stanjem stvari? Prirodno se nameće ideja sličnosti, jer obično slika liči na ono što predstavlja, recimo slika oblaka liči na oblake. Međutim slika oblaka može biti plava, ali i ne mora – ona, na primer, može biti crno bela. Da li slika uopšte mora da bude slična stanju stvari koje prikazuje? Na ovo je pitanje pre Vitgenštajna odgovorio Čarls Sanders Pers (Charles Sanders Peirce) kada je dajući karakteristike ikone kao posebne vrste znaka (pored indeksa i simbola) koji označava na osnovu sličnosti rekao da se nešto može ikonički predstaviti i pomoću upravo suprotne osobine, odnosno preko kontrasta – na potrebu za umerenošću se može ukazati prikazivanjem loših posledica opijanja28. Stoga je ikona, prema Persu, znak koji označava na temelju toga što između njega i onoga što on reprezentuje postoji strukturalna sličnost. Slično, Vitgenštajn kaže da je slici i stvarnosti na koju se ona odnosi zajednička logička struktura. Zanimljivo je uočiti još jednu sličnost sa Persom, kada Vitgenštajn o stavu kaže da je slika stvarnosti (cf. 4.01) a da je misao smisaoni stav, on time kaže da je i misao slika, Pers je takođe ikoničko mišljenje smatrao fundamentalnim vidom mišljenja29.

Polazeći od toga da je misao smisaona slika stvarnosti i da, prema tome, sa stvarnošću ima zajedničku logičku strukturu, Vitgenštajn izvodi da je misao logička slika činjenica (cf. 3). Odavde sledi da ne možemo imati nelogične misli. Opet je zanimljivo uporediti Vitgenštajna sa Persom – Pers je tvrdio da se sve radnje duha odvijaju prema pravilima validnog zaključivanja30.

4. Kazivanje i pokazivanje

4.1. Kazivanje i pokazivanje se isključuju


U pismu Raselu Vitgenštajn govori o razlici između pokazivanja i kazivanja kao o glavnom problemu filozofije. On kaže „[g]lavna poenta je razlučiti šta može biti izraženo (gesagt) prop[ozicijama] - tj. jezikom - (i, što se svodi na isto, što se može misliti) i ono što se ne može izraziti prop[ozicijama], već se samo može pokazati (gezeigt); što je, verujem, osnovni problem filozofije“31.

U Tractatusu Vitgenštajn kaže da se kazivanje i pokazivanje isključuju: „Ono što se može pokazati, ne može se reći.“ (4.1212). U odeljku „Ili smisao ili značenje“ istaknuto je da stav, budući slika, prikazuje postojanje i nepostojanje stanja stvari. Stav svakako kazuje budući da se u stavu misao „izražava čulno opažljivo“ (3.1) a, uopšte uzev, „jezik preodjeva misao“ (4.002)32. Sledi stoga da se razlika kazivanja i pokazivanja poklapa sa razlikom između prikazivanja i pokazivanja.

Međutim, ako je smisao ono što slika prikazuje (cf. 2.221) i ako je smisao pokazan stavom (cf. 4.022), onda slika i prikazuje i pokazuje svoj smisao. To onda znači da slika i kazuje i pokazuje svoj smisao? Zar se oni ne isključuju? Opet smo na ivici paradoksa.


4.2. Bez smisla


Ako je smisao stava ono što on prikazuje, to jest moguće stanje stvari, koje ga, ako je postojeće, čini istinitim33, šta je smisao stava koji je istinit u svim mogućim stanjima stvari? Ako ga sva moguća stanja stvari čine istinitim, onda bi on morao da prikazuje sva moguća stanja stvari istovremeno, a takva je slika nemoguća. Takav stav otuda ne može imati smisao. Da li ima takvih stavova? Da, to su istine logike, tautologije ili analitičke istine, to jest nužne istine. Tautologija je na granici smisla, ona je bez smisla. Međutim, Vitgenštajn će reći da tautologije nisu besmislene. Sledi otuda da je kategorija biti bez smisla unutar kategorije smislenog. Dakle, besmisleno i smisleno su dve oblasti takve da poslednja uključuje i ono što je bez smisla. Sam Vitgenštajn poredi ovaj položaj tautologije na granici smisla sa nulom u aritmetici. Pogledajmo to u slučaju deljivosti, nešto je u oblasti deljivosti a nešto izvan nje, boje su nedeljive, a brojevi su deljivi. Brojevi spadaju u kategoriju deljivih stvari, dok je kategorijalna greška reći da su boje deljive. Zatim, u oblasti deljivog imamo proste i složene brojeve, one koji su deljivi samo sobom i jedinicom i one koji su deljivi i drugim brojevima. Smisao u kojem su prosti brojevi deljivi je manje pun nego smisao u kojem su deljivi složeni brojevi, dok je smisao u kojem su brojevi deljivi nulom i u kojem je nula uopšte deljiva krajnje apstraktan i na samoj granici smisla ali jeste u kategoriji smisla.

Ostaje pitanje da li je tautologija misliva, na koje je Vitgenštajnov odgovor da nije, jer matematički stavovi ne izražavaju nikakve misli (cf. 6.21). Tautologija ništa ne kazuje, ali pokazuje da ništa ne kazuje34.

5. Neizrecivo – nemislivo i pokazivo

5.1. Neizrecivo


Vitgenštajn tvrdi jaku vezu između jezika i mišljenja. Ono što se ne može misliti ne može se reći, ono što se ne može reći ne može se misliti. Ovo je jasno izneto u pominjanom pismu Raselu. U Tractatusu Vitgenštajn kaže „ne možemo reći što ne možemo misliti“ (5.61). Ali, da li možemo misliti ono što ne možemo reći? Odnosno, da li je moguća misao koja se ne može pretočiti u reči?

Vitgenštajn misao određuje kao smisaoni (sinnvoll) stav (cf. 4), budući da je stav jezički entitet sledi da je misao poseban vid jezičkog entiteta koji ima smisao. Dakle, ne može se misliti ono što se ne može reći, jer misao je određena preko stava. Izrecivo i mislivo stoga koincidiraju35. Dakle, jedna osobina neizrecivog jeste da je ono nemislivo.


5.2. Neizrecivo i pokazivo


Druga osobina neizrecivog izvodi se iz teze 4.1212 koja glasi: „Ono što se može pokazati ne može se reći.“ Dakle ono što je pokazivo jeste neizrecivo. „Svakako ima nešto neizrecivo. Ono se pokazuje, ono je Mistično.“ (6.522).

Neizrecivo je stoga karakterisano time da se može pokazati i ne može misliti.

Šta se uopšte pokazuje? Stav kazuje na taj način što prikazuje, a njegovi elementi zastupaju, a mi saznajemo šta stav prikazuje, a šta ime zastupa na osnovu veze stava i stvarnosti, odnosno na osnovu forme odslikavanja koja nije prikazana na slici već je njome pokazana. Kao što muzičar na osnovu nota izvodi melodiju iako, kako kaže Vitgenštajn „u tome što postoji jedno opće pravilo po kojem muzičar može iz partiture razabrati simfoniju, po kojem se iz linije na gramofonskoj ploči može izvesti simfonija i po prvom pravilu ponovo partitura, upravo u tome sastoji se sličnost ovih prividno potpuno različitih tvorevina. I to je pravilo zakon projekcije, koji projicira simfoniju u notni jezik. Ono je pravilo preobraćanja notnog jezika u jezik gramofonske ploče.“ (4.0141). Ili kada prevodimo rečenice sa jednog na drugi jezik, same rečenice ne sadrže pravila prevođenja. Slično važi za pravila zaključivanja koja se pokazuju, ona se ne kazuju. Ovo zapažanje je pre Vitgenštajna uverljivo izneo Luis Kerol (Lewis Carroll) u tekstu upečatljivog naslova „What the Tortoise Said to Achilles“ („Šta je kornjača rekla Ahilu“). Radi se o tome da Ahil izvodi zaključak q iz premise p i premise ako p, onda q, služeći se, normalno, modus ponensom. Kornjača, međutim, uspeva da ubedi Ahila da onda i konkretnu instancu modus ponensa (Ako p i ako p, onda q; onda q), budući da je toliko važna, uvrsti među premise, na taj način se Ahil suočava sa beskonačnim regresom36. Pouka je da pravila zaključivanja ne mogu imati ulogu premisa, odnosno da zaključivanje na jedan način sadrži premise, a na drugi pravila. Možemo reći, služeći se Vitgenštajnovom terminologijom, da su premise i zaključci u zaključivanjima iskazani, dok su pravila zaključivanja zaključivanjima pokazana. Ili, pravila su merila u skladu sa kojima se izvode zaključivanja, a merila ne mogu biti sadržana u merenom. Vitgenštajn kaže „Svaki stav logike je modus ponens prikazan znakovima. (A modus ponens ne može se izraziti stavom).“ (6.1264).

Na kraju, razlika koju Vitgenštajn pravi između pokazivanja i kazivanja može se uporediti sa razlikom koju Rajl (Gilbert Ryle) pravi između znanja da i znanja kako – kazivanje bi bilo vezano za propozicijsko znanje (znanje da) dok bi pokazivanje bilo stvar znanja kako.37

6. Da li je identitet bez smisla ili besmislen?

6.1. Zagonetka identiteta


Argument kojim Frege podupire tezu o tome da vlastita imena imaju smisao predstavlja čuveno rešenje zagonetke o iskazima identiteta. Bitno je stoga usredsrediti se na posledice koje po Fregeovu argumentaciju ima Vitgenštajnovo shvatanje jezika u Tractatusu.

Frege u tekstu „Über Sinn und Bedeutung“ (1892) pokazuje da se nužnost iskaza o identitetu objašnjava uz pomoć njegovog pojma smisla. U svom ranom delu Begriffsschrift (1879) Frege je zastupao tezu da se u iskazima identiteta govori o znacima, odnosno naprosto o tome da dva znaka označavaju isti predmet. Ovo gledište Frege napušta jer su znakovi proizvoljni. Posledica ove neosporne činjenice je da iskazi identiteta ukoliko bi govorili o vezi između znakova ne bi bili nužno istiniti već kontingentno istiniti. Stav „a=b“ koji je istinit danas može postati lažan sutra. Međutim, svaka stvar je identična samoj sebi i samo sebi. Dakle, ne može jedna stvar ne biti identična samoj sebi, što navodi na pomisao da su iskazi identiteta nužni. Problem je onda u tome što iskazi identiteta da bi bili nužni ne mogu biti odnos između znakova. Frege ovaj problem rešava na sledeći dobro poznat način. Ukoliko je istinit iskaz identiteta „a=b“, „a“ i „b“ se odnose na isti predmet i taj predmet je njihovo značenje. Međutim i iskaz „a=a“ kaže da se „a“ i „a“ odnose na isti predmet i taj predmet je njihovo značenje. Čini se da iskazi „a=b“ i „a=a“ stoga imaju isto značenje, ali kako je to moguće kada jedan znamo a priori a drugi tek a posteriori? Frege, držeći se uslova da je značenje imena predmet na koji se ime odnosi, odgovara da ova dva iskaza zaista imaju isto značenje ali da se razlikuje njihov smisao. Otuda, premda imena „a“ i „b“ imaju isto značenje, ona imaju različiti smisao.

Vitgenštajn pak kaže da se identitet značenja dvaju izraza ne može tvrditi. Jer da bi se moglo tvrditi nešto o njihovom značenju, mora se znati njihovo značenje, a ako se zna njihovo značenje, onda se zna i da li znače isto ili različito (cf. 6.2322).

Primetimo da Vitgenštajnova primedba ima strukturu paradoksa istraživanja o kome se govori u Platovom dijalogu Menon, naime ona se može razumeti na sledeći način: ne može se tvrditi identitet značenja ni onoga što se zna ni onoga što se ne zna. Ako znamo značenja dvaju izraza onda već znamo da li su ista ili nisu, a ako ih ne znamo, onda i nema značenja o kojima bismo mi mogli tvrditi da su jednaka.

Ova kritika se uz dodatna mesta iz Tractatusa može pojačati tako da Fregeova teza ne pati samo od epistemičkog paradoksa kakav je paradoks istraživanja već i od semantičkog paradoksa koji bih nazvala traktarijanskim paradoksom iskaza identiteta.

6.2. Traktarijanski paradoks identiteta


Postavlja se pitanje kakav status ima stav „a=a“? Vitgenštajn kaže da je „besmilica reći za dvije stvari da su identične, a reći za jednu da je identična sama sa sobom ne kazuje baš ništa.“ (5.5303). Da li on time stav „a=a“ svrstava među tautologije, budući da su one uvek istiniti iskazi koji ne kažu ništa a s obzirom na to da se „a=a“ svakako čini iskazom koji ne može biti lažan.

Pokazivaću da iz postavki Tractusa sledi da je iskaz „a=a“ besmislen. Pre nego što pokažem u čemu se ogleda ovaj traktarijanski paradoks identiteta treba istaći da je Okamova oštrica (entitete ne treba umnožavati bez potrebe) metodološki princip kojim se Vitgenštajn rukovodi u Tractatusu i koji je, uopšte uzev, ključan princip logičkog atomizma i da on u izvođenju koje sledi ima ključnu ulogu. Vitgenštajn kaže: „Ako jedan znak nije potreban, onda on nema značenje. To je smisao Occamove devize.“ (3.328).

I zaista, ako pogledamo kako bismo pristupili stvaranju sasvim novog jezika sigurno je da bismo izbegavali da jednu istu stvar imenujemo dva puta, jednom od ta dva imena bismo dali drugo značenje ili bismo ga privremeno „smestili“ u skupinu reči koje čekaju da dobiju značenje, koje su dakle bez značenja.

Vratimo se sada iskazu o identitetu značenja bilo koja dva izraza „a“ i „b“ i postavimo pitanje da li taj stav uopšte ima smisao. Ako stav „a=b“ ima smisao onda i „a“ i „b“ imaju značenje (u 5.4733 Vitgenštajn kaže da ako neki stav nema smisla to može biti samo zato što nekima od njegovih sastavnih delova nismo dali nikakvo značenje). Ako je „a=b“ istinit stav, onda „a“ i „b“ imaju isto značenje, prema Okamovoj oštrici, kako je shvata Vitgenštajn, sledi da jedan od njih nema značenje, tako ni sam iskaz „a=b“ nema smisao. Pretpostavka o smislenosti ovog iskaza vodi u paradoks. Zato je iskaz „a=b“ besmislen za bilo koja dva izraza „a“ i „b“ te je, stoga, besmislen i iskaz „a=a“.

Kako onda Vitgenštajn izražava jednakost predmeta? U 5.53 on kaže: „Jednakost predmeta izražavam jednakošću znaka, a ne pomoću znaka jednakosti. Različitost predmeta različitošću znakova.“. Istu stvar zagonetno duhovito Vitgenštajn kaže u 3.203: „’A’ je isti znak kao ’A’“38.

7. Preko sporenja između Anselma i Gaunila do Vitgenštajnovog određenja besmislenog


Da bi odgovorio na pitanje „[K]ako je laik kazao u srcu svome ono što nije mogao da misli, odnosno, zašto nije mogao da misli ono što je kazao, jer reći u srcu svom isto je što i misliti?“39, Anselm pravi razliku između zamisli (razumevanja) prema rečima i zamisli prema pojmu. Na primer „niko ko razume šta je vatra i šta je voda ne bi zamislio da je vatra voda, s obzirom na prirodu samih činjenica, ali je to moguće prema rečima“40. Ili, što je možda očigledniji primer, mi možemo razumeti izraz „okrugli kvadrat“ ali ne možemo razumeti pojam okrugli kvadrat, jer on je samoprotivrečan. Gaunilo pak zastupa tezu o mogućnosti pojmovne zamisli samo ukoliko postoji pozitivna analogija – ono što je izvan svake nama poznate stvarnosti može se razumeti samo prema rečima. Time Gaunilo zapravo daje ograničenje zamisli prema pojmu. Vitgenštajn, može se tvrditi, uvodi isto ograničenje kada tvrdi da se može misliti samo o činjenicama sveta (pozitivnim ili negativnim), da se može misliti dakle samo o stvarnosti za koju je osnov naš svet. To što Vitgenštajn takođe tvrdi da je sve zamislivo i moguće, jasno potkrepljuje ovu tezu. Dakle, Gaunilovo ograničenje da pojmovna zamisao mora biti zasnovana na stvarnosti u Vitgenštajnovim terminima glasi: Misao mora da prikazuje činjenice.

Dalje, filozofija Tractatusa se može sagledati kao da nudi dodatno ograničenje uz ovo Gaunilovo. Naime, dok Gaunilo ograničava zamisao prema pojmu, Vitgenštajn, upravo time što za tautologije kaže da su bez smisla ali da nisu besmislene jer pripadaju simbolizmu41, ograničava i uslov zamisli prema rečima. Tautologije su nemislive jer nisu zamisli prema pojmu, ali budući da pripadaju simbolizmu one iako ne prikazuju, pokazuju.

Kako se ova dva pomenuta ograničenja reflektuju na određenje besmislenog? Ovde terminologija zamućuje sliku. Zapazimo sledeće: ograničavajući uslov za pojmljivost stava „Misao mora da prikazuje činjenice“ (gaunilovski uslov) ekvivalentan je uslovu da stav kazuje. Tako je Gaunilov uslov pojmljivosti isto što i Vitgenštajnov uslov izrecivosti. S druge strane, ograničavajući uslov za zamisao prema rečima (Vitgenštajnov uslov) je zapravo ograničavajući uslov ne za izrecivo, kako bi se s obzirom na termine očekivalo, već je uslov pokazivosti. Uslov bi glasio: zamisao prema rečima (ili ono što pripada simbolizmu) mora da pokazuje.

Besmisleno je ono što ne zadovoljava ni Gaunilov ni Vitgenštajnov uslov.


MIROSLAVA ANĐELKOVIĆ
Faculty of Philosophy, Belgrade

WITTGENSTEIN ON SENSE AND NONSENSE


Abstract: One of the problems in the Tractatus is the question of relationship between language and reality, or of the correspondence between our thinking and talking about the world and the way the world really is. Wittgenstein claims that there is a strong interconnection between language and thought. In searching for an answer to a fundamental philosophical question about the limits of thought, Wittgenstein is investigating the features of an ideal language in which nonsense cannot be said. He starts from Frege’s notion of sense, which, as I will argue, he reduces to absurdity. Further, I elucidate Wittgenstein’s key distinction between saying and showing by relating the conditions which need to be fulfilled for saying with Gaunilo’s condition for conceiving, while Wittgenstein’s condition for showing I interpret as the condition for “conceiving through words”. Finally, I conclude that nonsense is what violates both conditions, Gaunilo’s and Wittgenstein’s.

Keywords: Sense, Meaning, Thought, Reality, Saying, Showing, Nonsense

*.Ludvig Vitgenštajn je rođen 26. aprila 1889. godine u Beču, a umro je 29. aprila 1951. godine u Kembridžu.
1.* Zahvaljujem Rastku Jovanoviću i Andreju Jandriću na tome što su ovaj rad čitali u završnoj verziji i izneli bitne komentare i dali mi korisne sugestije. Takođe im zahvaljujem na razgovorima koje smo u više prilika vodili o različitim problemima Vitgenštajnove filozofije a koji su mi veoma pomogli da svoja razmišljanja o Vitgenštajnovim filozofskim stanovištima bolje uobličim i razvijem.
2.Georg Henrik von Wright, “Introduction”, Ludwig Wittgenstein - Letters to C. K. Ogden with Comments on the English Translation of the Tractatus Logico-Philosophicus (ed. G. H. von Wright), Basil Blackwell, Oxford, 1973, str. 3.
3.Ibid., str. 1-2.
4.U periodu od 1924. do 1926. pripadnici Bečkog kruga su Tractatus analizirali rečenicu po rečenicu. Cf. Oswald Hanfling, “Logical Positivism”, Routledge History of Philosophy (vol. IX) - Philosophy of Science, Logic and Mathematics in the Twentieth Century (ed. S. G. Shanker), Routledge, London, 2004, str. 195.
5.Navedeno prema Ludwig Wittgenstein, Tractatus Logico-Philosophicus (preveo Gajo Petrović), “Veselin Masleša” – “Svijetlost”, Sarajevo, 1987. (drugo izdanje, prvo izdanje je iz 1960. godine). Svi navodi iz Tractatusa su iz ovog izdanja.
6.Ibid., str. 18.
7.Hans Sluga, “Ludwig Wittgenstein: Life and Work – An Introduction”, The Cambridge Companion to Wittgenstein (eds. Hans Sluga & David G. Stern), Cambridge University Press, Cambridge, 2006. str. 5.
8.Ludwig Wittgenstein, Tractatus Logico-Philosophicus (preveo Gajo Petrović), “Veselin Masleša” – “Svijetlost”, Sarajevo, 1987, str. 23.
9.Ibid., str. 25.
10.Gottlob Frege, Logical Investigations (ed. P. T. Geach), Oxford, Basil Blackwell, 1977, str. viii.
11.U prevodu Maksa Bleka (Max Black) u The Philosophical Review 57, 1948.
12.U prevodu Herberta Fajgla (Herbert Feigl) u Readings in Philosophical Analysis (eds. Herbert Feigl & Wilfrid Sellars), Appleton-Century-Crofts, New York, 1949.
13.Prevod Maksa Bleka objavljen u Frege - Collected Papers on Mathematics, Logic, and Philosophy (ed. B. McGuinness), Blackwell, Oxford, 1984.
14.U The Frege Reader (ed. Michael Beany), Blackwell Publishing, Oxford, 1997, prevod Maksa Bleka je preštampan pod ovim naslovom.
15.Gotlob Frege, „O smislu i nominatumu“ (preveli Mirjana Đukić i Aleksandar Pavković), Ogledi o jeziku i značenju (priredili Živan Lazović i Aleksandar Pavković), Filozofsko društvo Srbije, Beograd, 1992.
16.Cf. Pasquale Frascolla, Understanding Wittgenstein’s Tractatus, Routledge, London, 2007, str. 80, 90, 93 i 118.
17.G. E. M. Anscombe, An Introduction to Wittgenstein’s Tractatus, Hutchinson University Library, London, 1959 (prvo izdanje), str. 17.
18.Ibid., n.1.
19.G. E. M. Anscombe, An Introduction to Wittgenstein’s Tractatus, Hutchinson University Library, London, 1971 (četvrto izdanje), str. 17, n. 1.
20.Videti: Ludwig Wittgenstein – Letters to C. K. Ogden (ed. G. H. von Wright), Basil Blackwell, Oxford, 1973.
21.„Ime znači predmet. Predmet je njegovo značenje.“ (3.203). Napomena: u izdanju Tractatusa na koje se u ovom radu referira na ovom mestu postoji lako uočljiva štamparska greška - umesto (3.203) stoji (3.202).
22.Cf. Bertrand Rasel, Filozofija logičkog atomizma (preveo Vladislav Nikolić), Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Sremski Karlovci, Novi Sad, 2007, str. 57-58.
23.Gottlob Frege, Osnove aritmetike i drugi spisi (odabrali i preveli Filip Grgić i Maja Hudoletnjak Grgić), Kruzak, Zagreb, 1995, str. 89.
24.Gottlob Frege, “Misao – logičko istraživanje”, Gledišta 9/1977, str. 846.
25.Ibid., str. 849.
26.„Celokupnost postojećih stanja stvari je svijet.“ (2.04).
27.„Postojanje i nepostojanje stanja stvari je stvarnost.“ (2.06).
28.Cf. Collected Papers of Charles Sanders Peirce, Volume II (eds. Charles Hartshorne & Paul Weiss), The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, 1960, 2.282.
29.Cf. ibid. Volume V, 5.267-5.280.
30.Cf. ibid. 5.162.
31.Iz Vitgenštajnovog pisma Raselu, napisanog 19. 8. 1919. godine u zarobljeničkom logoru u Kasinu (Cassino), u Ludwig Wittgenstein Cambridge Letters (eds. Brian McGuinness & Georg Henrik von Wright), Wiley-Blackwell, 1997, str. 124.
32.Frege u svom kasnom tekstu „Misao – logičko istraživanje“ iz 1918/19. godine kaže „Misli koje po sebi nisu opažljive uzimaju opažljivo ruho rečenice i tako nam postaju shvatljive,“ Gledišta 9/1977, str. 847.
33.“Ako je elementarni stav istinit, onda stanje stvari postoji; ako je elementarni stav lažan, onda stanje stvari ne postoji.“ (4.25).
34.„Stav pokazuje ono šta kaže, tautologija i kontradikcija pokazuju da ne kažu ništa.“ (4.461).
35.Treba napomenuti da pored ove interpretacije ima i drugih prema kojima Vitgenštajn podrazumeva postojanje mentalističkog jezika, u tom slučaju bi neizrecivost bila neizrecivost u mentalističkom jeziku. Vidi na primer: Donna M. Summerfield, „Thought and Language in the Tractatus“, Midwest Studies in Philosophy, XVII, 1992. Međutim ova je interpretacija sporna iz više razloga, najpre usled toga što Vitgenštajn nigde ne govori o ovakvoj vrsti jezika.
36.Cf. Lewis Carroll, „What the Tortoise Said to Achilles“, Mind 4:14, 1895.
37.Više o Rajlovoj distinkciji i njenim posledicama po zapažanje Luisa Kerola u: Miroslava Anđelković, Kreativni entimem, Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Beograd, 2007, str. 91- 122.
38.Videti takođe fusnotu 21.
39.Anselm Kenterberijski, Proslogion (preveo Milan Tasić), Moderna, Beograd, 1991, str. 16.
40.U navedenom izdanju je izostavljena ova rečenica, citirana je prema: The Ontological Argument – From St Anselm to Contemporary Philosophers (ed. Alvin Plantinga), Macmillan, London, 1968, str. 6.
41.“[T]autologija i kontradikcija nisu besmislene; one pripadaju simbolizmu, i to slično kao ‘0’ simbolizmu aritmetike.” (4.4611).


Izvornik: Časopis Arhe, VI, 11/2009
Name

. Video,1,10 pravila za pisce,1,10 Rules for Writers,1,1993,1,500 Years of Female Portraits in Western Art,1,A koliko si imala ljubavnika,1,A.P. Čehov,1,Abel Korženijovski,1,Abelardo Morel,1,Aboridžini,1,Adam Marek,1,Adam Zagajevski,7,Adam Zagajewski,4,Adela Greceanu,1,Adrijana Šimanjska,1,Adrijen Rič,1,Agnješka Žuhovska Arent,1,Ahmed Burić,1,Ailmr Zalihić,1,Ajfel,1,Ajtana Dreković,1,Akua Naru,1,Al Stjuart,1,Ala Tatarenko,1,Alan Ford,1,Alber Kami,8,Albert Camus,1,Albert Camus,2,Alberto Luis Mangel,2,Alberto Moravija,1,Alehandro Hodorovski,1,Alejandro Jodorowsky,1,Aleksandar Bečanović,3,Aleksandar Ćuković,1,Aleksandar Galjper,1,Aleksandar Gavranić,1,Aleksandar Genis,1,Aleksandar Janković,1,Aleksandar Kowalsky,1,Aleksandar Leso Ivanović,1,Aleksandar M. Petrović,1,Aleksandar Petrov,1,Aleksandar Petrović Babić,1,Aleksandar Ristović,3,Aleksandar Solženjicin,2,Aleksandar Šurbatović,1,Aleksandar Tijanić,1,Aleksandar Tišma,1,Aleksandar Vučo,2,Aleksander Vat,1,Aleksandra Bajić,1,Aleksandra Batinić,1,Aleksandra Marilović,1,Aleksandra Milić,1,Aleksandra Roćenović,3,Aleksej Makušinski,1,Alen Brlek,2,Alen Ginzberg,4,Aleš Debeljak,1,Aleš Šteger,3,Alfred de Vinji,1,Alfred Mise,1,Alhemija,1,Ali Farka Ture,1,Alina Somova,1,Alma Lazarevska,1,Alma Micić,1,Almin Kaplan,2,Almir Kolar Kijevski,2,ALojz Benac,1,Alpar Lošonc,1,Alvaro de Campos,1,Amarsana Ulzitujev,1,Amedeo Modiljani,1,Ameli Notomb,1,Amelie Nothomb,1,Amerika,1,Amin Maluf,1,Amiri Baraka,3,Ana Ahmatova,3,Ana Glišić,1,Ana Moura,1,Ana Nikvul,2,Ana Omaljev,1,Ana Pejović,1,Ana Radojević,1,Ana Ristović,2,Ana Seferović,1,Anais Nin,2,Ananda K. Kumarašvami,2,Anastasija,2,Anastasis Vistonitis,1,Anđela Matanović,1,Anđela Pendić,1,Anđelko Zablaćanski,1,Andre Breton,1,Andrej Gogoljev,1,Andrej Platonov,1,Andrej Rubljov,1,Andrej Sen-Senjkov,1,Andrej Tarkovski,3,Andrej Vidović,1,Andriana Škunca,1,Andrićevi junaci svoju mučnu kob nose svijetom kao prokletstvo i kaznu,1,Andrija Kačić Miošić,1,Andrijana Kos Lajtman,1,Anica Savić Rebac,3,Animacija,12,Anja Jeftić,4,Anja Marković,1,Anja Ulinič,1,Anna Maria dal Violin,1,Anne Sexton,2,Annette Peacock,1,Anri Mišo,1,Anton Pavlovič Čehov,1,Antonen Arto,1,Antonio Filaret,1,Antonio Negri,1,Antonio Porpeta,2,Antonio Tabuki,4,Antonio Vivaldi,1,Antropologija,1,Antun Branko Šimić,2,Anuar Brahem,1,apokalipsa,1,Archibald MacLeish,1,Arčibald Mekliš,1,Arhitektura,1,Armen Gašparijan,1,Arsen Dedić,4,Arsen Dedić i Darko Rundek,1,Artir Rembo,3,Artur Rembo,2,Astrologija,1,Audio,3,Audio poezija,11,Auschwitz Café,1,Aviv Etrebilal,1,Azam Ali,1,B. Wongar,2,Balet,3,Balkan,1,Balkanski dnevnik,1,Bartolo Katafi,1,Barton,1,Basheskia,1,Baudolino,1,Behem,1,Bela Ahmaduljina,1,Bela Hamvaš,8,Béla Hamvas,1,Belegišanin,1,Belen Gopegi,1,Belle Epoque,1,Bells From The Deep,1,Bend of Horsis,1,Benei Žuža,1,Benoa Ditertr,1,Benoît Duteurtre,1,Beograd,1,Beokult,1,Bernhard Vider,1,Bert Janš,1,Bertolt Brecht,1,Bertolt Breht,3,Bertrand Rasel,3,Bertrand Russell,1,Biblistika,1,Biosfera,2,Bjanka Alajbegović,1,Blaise Cendrars,1,Blandine,1,Blaže Koneski,1,Blez Sandrar,2,Bob Dilan,2,Bob Dylan,3,Bob Kaufman,1,Bob Perelman,1,Bogdan Pristrom,1,Bogoljub Šijaković,1,Bogomil Đuzel,3,Bogomil Đuzel. Poezija,1,Bogumili,1,Bojan Bošković,1,Bojan Samson,1,Bojan Tomić. Esej,1,Bojana Stojanović Pantović,1,Bolero,1,Bolero Reunion,1,Book of Enoch,1,Boris Buden,1,Boris Budimir,1,Boris Jovanović Kastel,13,Boris Lazić,2,Boris Marić,1,Boris Nad,14,Boris Pasternak,1,Boris Potočnik,1,Boris Vijan,2,Borislav Jovanović,1,Borislav Pekić,2,Borislav Radović,2,Borjana Mrđa,1,Boro Drašković,1,Boskes de Mi Mente,1,Botho Strauss,1,Boto Štraus,1,Božana Readnković,1,Božica Jelušić,1,Braco Subotić,1,Brana Petrović,1,Brana Radević,1,Branislav Banković,2,Branislav Petrović,3,Branislav Živanović,1,Branka Arsić,3,Branka Savić,1,Branka Selaković,1,Branko Bošnjak,1,Branko Ćopić,1,Branko Čučak,1,Branko Kukić,1,Branko Miljković,4,Branko Radičević,1,Branko V. Radičević,1,Branko Ve Poljanski,1,Bratislav Milanović,1,Brodolom kod Thule,1,Bruno Katalano,1,Bruno Schulz,4,Bruno Šulc,6,Buenos Aires,1,Bulat Okudžava,1,CA Blues,2,Calcutta blues,1,Camus,1,Canaleto,1,Carl Gustav Jung,1,Carlos Fuentes,1,Čarls Bernstin,1,Čarls Bukovski,6,Čarls Simić,7,Čarobna pesma,1,Časopisi,1,Cesar Vallejo,1,Česlav Miloš,5,Charles Bernstein,1,Charles Bukowsky,2,Charles Simic,1,Chris Lavis,1,Christian Wolgang Emmerich,1,Čini mi se,1,Citati,1,Claude Levi-Strauss,1,Claude Lévi-Strauss,1,Constantine Cavafy,1,Crno jagnje,1,Crteži,1,Čudnovatost Vilijema Blejka,1,Cujoši Jamamoto Trio,1,cvetan todorov,1,Czeslaw Milosz,2,D.H. Lorens,2,Daemonia Nymphe,3,DakhaBrakha,1,Dali,1,Damian Saez,1,Damir Malešev,5,Damjan Malešev,2,Danijel Dragojević,2,Danijel Gatarić,2,Danijel Jović,1,Danijela Dejanović,1,Danijela Mršulja Vasić,1,Danil Harms,1,Danilo Kiš,15,Danilo Kiš – Uspomene,1,Danilo Lompar,1,Danilo Lučić,2,Danilo Topić,1,Darija Marković,1,Darko Cvijetić,9,Darko Daničić,1,Dartmut,1,David Albahari,3,David Bezmozgis,1,Dead Can Dance,1,Deads Poets Society,1,Dejan Ajdačić,1,Dejan Aleksić,3,Dejan Đorđević,1,Dejan Ilić,1,Dejan Kanazir,1,Dejan Petrović Hica,1,Dejan Tešić,1,Dejvi Mekmanus,1,Dejvid Herbert Lorens,1,Delia Steinberg Guzmán,1,Delija Štajnberg Guzman,1,Delimir Rešicki,1,Deni de Ružmon,1,Deni de Ružmon i san o ujedinjenoj Evropi,1,Deniz Levertov,1,Đeo Bogza,3,Derek Volkot,3,Derek Walcott,1,Desert For Ever,1,Dete sa pučine,1,Diavolo in corpo,1,Dijana Klarić,1,Dilan Dog,1,Dilan Horman,2,Dilan Tomas,2,Dimitrije Mitrinović,1,Dino Bucati,5,Dino Buzzati,2,Direr,1,Ditiramb,1,Dnevnik,11,Dnevnik jedne ljubavi,1,Dobrica Erić,1,Dokumentarni filmovi,1,Domagoj Nikolić,1,Doors,1,Đorđe Šćepović,5,Đorđo Agamben,3,Đorđo Lingvaglosa,1,Dorotea Tening,1,Dr. Stylianos Atteshlis (Daskalos),1,Dragan Babić,1,Dragan Bošković,3,Dragan Jovanović Danilov,8,Dragan Marković,1,Dragan Prole,1,Dragan Radulović,1,Dragan Tasić,1,Dragan Vojvodić,1,Dragana Kragulj,2,Dragana Tripković,1,Dragoš Kalajić,2,Dragoslav Andrić,1,Dragoslav Dedović,1,Dragoslav Đorđević,1,Dragoslav Mihailović,1,Dragutin Tadijanović,1,Drama,2,Draško Ređep,1,Društvo spektakla,1,Dubina,1,Dubravka Đurić,1,Duša žene,1,Dušan Gerzić Gera,1,Dušan Matić,4,Dušan Opačić,3,Dušan Pajin,1,Dušan Zaharijević,1,Duško Domanović,1,Duško Trifunović,1,Đuzepe Ungareti,1,Dylan Horman,3,Džejms Džojs,2,Dženi Džozef,1,Džerom Rotenberg,1,Džim Morison,1,Dživan Gašparijan,1,Džon Banvil,1,Džon Beri,1,Džon Berimen,1,Džon Fante,1,Džon Kits,1,Džon Zerzan,9,Džoni Mičel,1,Džordž Orvel,1,Džordž Vudkok,1,Džošua Rotman,1,Džozef Čeravolo,1,Ed Sandoval,1,Edgar Alan Po,5,Edin Pobrić,1,Eduardo Galeano,2,Edvard Artemijev,1,Edvard Dodvel,1,Edvard E. Kamings,1,Edvard Said,2,Edward Estlin Cummings,1,Eftim Kletnikov,3,Ekrem Hamid,2,El Greko,1,El Hansa,1,Elegija,1,Eleni Varikas,1,Elma Porobić,1,Elvedin Nezirović,2,Ema Goldman,1,Emanuel Levinas,2,Emil Cioran,3,Emil Gotje,1,Emil Sioran,6,En Sekston,3,Endre Adi,2,Enes Halilović,6,Enesa Mahmić,4,Enrike Vila Matas,1,Enrike Vila-Matas,2,Enver Muratović,1,Ep,1,Epitaf,2,Erazmo Roterdamski,1,Erih Frid,1,Erik Sati,1,Erika Kuhn,1,Erika Kun,1,Eriko Malatesta,1,Ernest Hemingvej,1,Ernest Hemingway,1,Ernesto Kardenal,1,Ernesto Sabato,2,Ernst Barlah,1,Ernst Jandl,1,Ernst Jinger,1,Erotizam i ljubav,1,Esej,334,Esoteric Agenda,1,Estetika,1,Étienne de La Boétie,1,Etjen de la Boesi,2,Euđen Simion,1,Euđenio Montale,3,Eugen Fink,1,Euženio de Andrade,2,Eva Zonenberg,3,Evgenij Grinko,1,Evgeny Grinko,1,Evlin Pizje,1,Evroazija,1,Evroazijci,1,Ezra Paund,4,Fabio Pusterla,1,Fado,1,Faruk Džiho,1,Faruk Šehić,2,Fatima Halilović,1,Faun,1,Fehér Illés,2,Felenko Fefe,1,Feliks Gatari,1,Ferid Muhić,1,Fernan Brodel,1,Fernan Leže,1,Fernando Pesoa,8,Fernando Pessoa,4,Fernando Valverde,1,Feti,1,Filip Marinković,1,Film,7,Film o Rubljovu,1,Filosofija,55,Filozofija,22,Fisharmonika,1,Fjodor Ivanovič Šaljapin,1,Fjodor Mihjlovič Dostojevski,2,Foals,1,Folker Zilaf,2,Foruk Farohzad,1,Fotografija,3,Fotografije,3,Fotopoetika,1,Fraktali,2,Franc Kafka,10,franc List,1,Franc Šubert,2,Frano Alvirević,1,Fransoa Larošfuko,1,Fransoaz Kolan,1,Frantz Kafka,1,Frederik Šopen,1,Fredi Perlman,4,Frenk Lima,1,Frenk Stjuart Flint,1,Frida Kalo,1,Fridrih Niče,1,Fridrih Helderlin,2,Friedrich Nietzsche,1,Fulkaneli,1,Gabrijel Garsija Markes,5,Gabrijel Kifu,1,Gabrijela Mistral,1,Gajo Petrović,1,Gejn,1,Geo Bogza,1,Georg Fridrih Hendl,1,Georg Simel,1,Georg Trakl,5,George Woodcock,1,Georges Bataille,1,Georges Korominas,1,Georgij Ivanovič Gurđijev,1,Gerhard Falkner,1,Gi Debor,2,Gijom Apoliner,1,Gilbert Kit Česterton,1,Gimnopedije,1,Gistav Dore,1,GMO,1,Gnoza,1,Goja,1,Goran Babić,1,Goran Blagojević,1,Goran Gavrić Grga,1,Goran Ilić,1,Goran Korunović,2,Goran Simić,1,Goran Stojičić,1,Goran Tešić,1,Gordana Simeunović,2,Gotfrid Ben,3,Gottfried Benn,2,Govor,6,Grad,1,Gradimir Gojer,1,Greg Brejden,1,Gregor Podlogar,1,Grozdanin kikot,1,Gurđijev - Susreti sa izuzetnim ljudima,1,Gvendolin Bruks,1,Hafiz,1,Hajner Miler,1,Hajnrih Bel,1,Hajnrih Hajne,1,Hamza Humo,1,Hana Arent,1,Hans Magnus Encensberger,1,Hanter S. Tompson - Džon Zorn,1,Haris Jašarević,1,Haruki Murakami,2,Hauard Barker,1,Havier Pérez,1,Havijer Gutijerez Lozano,1,Heavy on my Head,1,Hedningarna,1,Hekataj iz Abdere,1,Helena Blavacka,1,Helena Burić,1,Helmut Feter,1,Henri Miler,2,Herman Hese,3,Herman Štern,1,Herodot,1,Hipatija,1,Hiperboreja,9,Hiperborejska muzika,3,Hiperborejska muzika: Mari Boine,1,Hoan Miro,1,Homer,3,Horhe Luis Borhes,23,Horhe Rohas,1,Hoze Ortega i Gaset,1,Huan Ramon Himenez,1,Hulio Kortasar,5,Igor Gusev,1,Igor Isakovski,2,Ilijada,1,Ilja Kaminski,1,Imre Kertes,1,Indijski rubini,1,Inge Barč,1,Ingmar Bergman,1,Ingrid Jonker,1,Intervju,6,intervju sa Rihardom Vizerom,1,Isidora Bobić,1,Ispod tamariske,1,Istanbul,1,Istorija,21,Istorija umetnosti,2,Italo Kalvino,1,Iv Bonfoa,2,Ivan Antić,1,Ivan Bunjin,1,Ivan Dobnik,1,Ivan Foht,2,Ivan Lalović,1,Ivan Lovrenović,1,Ivan Sergejevič Turgenjev,1,Ivan Sokač,1,Ivan V. Lalić,12,Ivana Seletković,2,Ivo Andrić,6,Ivona Jukić,1,Izabel Perez del Pulgar,1,Izet Sarajlić,2,Jacques Ellul,1,Jadi srpske duše,1,Jadranka Božić,1,Jadranka Milenković,2,Jagoda Nikačević,3,Jakob Taubes,1,Jakobe Manštajn,1,Jakov Grobarov,1,Jan Kertis,1,Jan Kot,1,Jan Kott,1,Jan Rašel,1,Jan Skacel,1,Jana Aleksić,3,Jani Rico,3,Janis Naksakis,1,Janko Polić Kamov,1,Japanski triptih,1,Jasenovi,1,Jasmina Šušić,1,Jasmina Topić,2,Jasna Karamehmedović,1,Jedenje bogova,1,Jeff Martin,1,Jehuda Amihaj,1,Jelena Anđelovska,1,Jelena Arsenijević,1,Jelena Arsenijević Mitrić,3,Jelena Bujevič,1,Jelena Bulajić,1,Jelena Đurić,1,Jelena Fanajlova,1,Jelena Kojović Tepić,1,Jelena Pavlović,3,Jelena Radovanović,10,Jelisaveta Bagrjana,1,Jens Kristijan Grendal,1,Jerg Fauzer,1,Jerzy Górzański,2,Jesen,1,Jevenij Lukin,1,Jevgenij Čigrin,2,Ježi Gužanjski,2,Jezik Božanske Matrice,1,Jezik egzila,1,Jirži Šotola,1,Joachim Köhler,1,Joachim Sartorius,1,Joahim Sartorijus,1,Joakim Keler,1,Joakim Marušić,1,Joan Flora,1,Joan Mir,1,Johan Volfgang fon Gete,2,John Todd,1,John Zerzan,2,Jolanda Kastanjo,1,Jon Mirča,1,Jörg Fauser,1,Jorge Luis Borges,6,Jorgos Seferis,2,Joseph Brodsky,2,Josif Brodski,10,Josipa Lisac,1,Jovan Dučić,1,Jovan Hristić,8,Jovan Nikolić Jof. Poezija,1,Jovan Zivlak,3,Jovana Bojović,1,Jovica Aćin,2,Jozef Rot,1,Juan Ramon Jimenez,1,Jukio Mišima,2,Julija Kristeva,1,Julijan Kornhauzer,1,Julijus Evola,1,Julio Cortasar,4,Justejn Gorder,1,Justin Popović,1,Kabir,2,Kad bi ajkule bile ljudi,1,Kader Abdolah,1,Kako sam ulazio u svet knjige i književnosti,1,Kalaš pleme,1,Kanonske pesme,1,Karen Bliksen,1,Karl Gustav Jung,1,Karl Krolov,1,Karl Marks,1,Karl Sandberg,1,Karlhajnc Štokhauzen,1,Karlheinz Stockhausen,1,Karlos Drumond De Andrade,1,Karlos Fuentes,2,Katabazija,1,Katarina Bulajić,1,Katarina Kiković Jović,1,Katarina Milanović,1,Katarina Ristić Aglaja,3,Katarina Sarić,1,Katarina Vujović,3,Katmandu,1,Katrin Kleman,1,Kedija Gadum,1,Kenet Pačen,1,Kenet Reksrot,2,Kenneth Patchen,1,Kim Adonicio,1,Kinks,1,Kirijakos Markides,1,Kiriko,1,Kismet,1,Klarisa Pinkola Estes,1,Klaudijus Ptolomej,1,Klaudio Magris,2,Klaus Man,1,Klaus Mann,1,Klod Debisi,1,Klod Levi Stros,2,Knjiga,1,Knjiga nespokoja,1,Knjiga o Danilu,1,Knjige,2,Književnost,2,Književnost je danas pod terorom tržišta,1,Knut Hamsun,1,Koliko života živimo,1,Kolja Mićević,1,Kombin Kvartet,1,Konstanco Kostantini,1,Konstantin Ildefons Galjčinski,1,Konstantin Kavafi,4,Konstantinopolj,1,Koraci po vatri,1,Korto Malteze,1,Kostas Rafalidis,1,Kralj Čačka,1,kraljevima i slonovima,1,Kratka priča,2,Kratka proza,7,Krimea,1,Kris Lejvis,1,Kris Marker,1,Kriso i Odoteo,1,Kristijan Buržoa,1,Kristin Brikner,1,Kristina Milosavljević,1,Kristof Mekel,1,Kritika,2,Kult žene,1,Kultura,1,L.S. Mckee,1,L'Enfant de la haute mer,1,Lajoš Kesegi,1,Lana Bojanić,1,Lana Nikolić,1,Lara Dorin,1,Lav Nikolajevič Tolstoj,2,Le Cimetière Marin,1,Le Serpent Rouge,1,Lejla Farđami,1,Lejla Kalamujić,1,Lejla Kašić,2,Lekcija o lopti,1,Lenče Miloševska,2,Leonard Koen,2,Leonid Šejka,2,Leonid Tiškov,1,Leroa Džouns,1,Les Ogres de Barbak,1,Lešek Kolakovski,3,Lesek Kolakowski,1,Leto,2,Letopis,1,Lewis Mumford,1,lica,1,Lidija Ćirić,1,Ligeia,1,Ligeja,1,Linda Marija Baros,1,Lingvistika,1,Lirska Proza,7,Literature And Evil,1,Ljetopis Popa Dukljanina ili Barski rodoslov,1,Ljiljana Bogoeva Sedlar,1,Ljiljana Dirjan,1,Ljiljana Maletin Vojvodić,8,Ljiljana Popović,1,Ljuba Tadić,1,Ljubeta Labović,1,Ljubinko Dugalić,1,Ljubiša Jocić,1,Ljubiša Jovanović,2,Ljubiša Subotić,1,Lorens Darel,2,Lorens Ferlingeti,2,Lotar Bajer,1,Lotova žena,1,Lou Andreas-Salome,1,Louise Gluck,1,Lu Andreas Salome,1,Lucija Stupica,2,Ludvig Fojerbah,1,Ludvig Vitgenštajn,2,Luiđi Pirandelo,1,Luis BaKalov,1,Luis Garsija Montero,1,Luis mamford,2,Luis Meknis,2,Luiz Glik,2,Luj Blerio,1,Luko Paljetak,1,Luna Jovanović,1,Maček Ščerbovski,1,Maciek Szczerbowski,1,Madame Tutli-Putli,1,Mađarski Hiperion,1,Magdalena Blažević,2,Maja Klarić,1,Maja Radović,2,Majid Bekaš,1,Majkl Hart,1,Majkl Parkes,1,Majls Dejvis,1,Majstor i Margarita,1,Makoto Fujimura,1,Maks Brod,1,Maks Ernst,1,Maks Žakob,1,Maksime,1,Mamak Kadem,1,Man Rej,2,Manifest,2,Manuskript,1,Mapiranje književnosti,1,Marcin Kolpanovič,1,Margerit Jursenar,1,Maria Alcantarilla,1,Marija Alkantarilja,1,Marija Bralović,1,Marija Chardin,1,Marija Čudina,1,Marija Dejanović,1,Marija Knežević,2,Marija Šardin,2,Marija Šimoković,2,Marija Škornički,1,Marija Šuković,1,Marija Vasić,1,Marija Zambrano,1,Marina Bauer,1,Marina Cvetaeva,3,Marina Cvetajeva,3,Mario Kopić,1,Mario Vargas Ljosa,1,Mark Rejvenhil,1,Mark Šagal,1,Mark Strand,1,Marko Antić,1,Marko Bačanović,1,Marko Krajšić,1,Marko Tomaš,2,Marko Vešović,2,Marko Vujović,1,Marko Živković,1,Markus Vijana,1,Marsel Prust,2,Martin Hajdeger,3,Maša Kaleko,3,Mascha Kaleko,1,Mašo Čekić,1,Matijas Enar,1,Maurice Blanchot,1,Maya Deren,1,Mediteran,1,Mehmed Begić,3,Memoari,3,Merion,1,Meša Selimović,1,Mič Koen,1,Mića Popović,1,Michael Parenti,1,Michel Foucault,1,Michelangelo Buonarroti,1,Migel de Unamuno,1,Miguel de Unamuno,1,Mihail Bakunjin,1,Mihail Epštejn,1,Mihailo Đoković Tikalo,1,Mikelanđelo,2,Mikloš Varheđi,1,Milan Budimir,1,Milan Dobričić,2,Milan Drašković,3,Milan Kundera,1,Milan Micić,1,Milan Milišić,4,Milan Mladenović,2,Milan Oklopdžić,3,Milan Rakulj,1,Mile Savić,1,Mile Stojić,1,Milenko Bodirogić,1,Mileta Prodanović,1,Milica Milosavljević,2,Milica Petričević,4,Milica Vučković,1,Milivoj Solar,1,Miljenko Jergović,3,Milorad Belančić,1,Milorad Pavić,2,Milorad Pejić,1,Milorad Popović,1,Miloš Crnjanski,26,Miloš Folić,1,Miloš Galetin,3,Miloš Karadaglić,1,Milovan Vidaković,1,Milto Sahturi,2,Milutin Bojić,1,Milutin Petrović,1,Miodrag Bulatović,1,Miodrag Miša Stanisavljević,1,Miodrag Pavlović,3,Miodrag Sibinović. Ruska književnost,1,Miodrag Stanisavljević,1,Miraš Martinović,3,Mirjana Marinšek Nikolić,1,Mirjana Ognjanović,1,Mirjana Popović,1,Mirjana Stefanović,1,Mirjana Stojanovska,1,Mirko Božić,1,Mirko Grbić,1,Mirko Kovač,1,Mirko Popović,1,Mirko Vraneš,1,Miro Vuksanović,1,Miroljub Todorović,1,Miroslav Antić,4,Miroslav B. Dušanić,1,Miroslav Karaulac,2,Miroslav Mika Antić,2,Miroslav Stamenković,3,Miroslav Todorović,1,Miroslava Anđelković,1,Mirza Lekić,1,Miša Antonić,1,Mišel Bitor,1,Mišel de Serto,1,Mišel Fuko,5,Mišel Uelbek,1,Mišljenje spoljašnjosti,1,Misteriozna mjesta,1,Mitch Cohen,1,Mitologija,1,Mladen Lompar,2,Mojsije,1,Momčilo Bakrač,2,Momčilo Nastasijević,4,Moni de Buli,1,Monika Herceg,2,Monika Osnato,1,MONSANTO,1,Mooyo Neimar (Muhamed Trepić),1,Moris Blanšo,1,Mornarsko groblje,1,Muharem Bazdulj,1,Mujo Musagić,1,Multimedija,2,Munk,1,Muzika,75,Nada Šerban,1,Nađa Tešić,1,Najkraća priča na svetu,1,Napomene uz Ime Ruže,1,Nasa vesela apokalipsa,1,Naso Vajena,3,Natalija Berezovaja,1,Nataša Atlas,1,Nataša Božarova,1,Nataša Bundalo Mikić,1,Natasha Bozharova,1,Naučni rad,20,Nebo nad Berlinom,1,Nebojša Vasović,1,Nelson Mandela,1,Nemanja Rotar,1,Nenad A. Tanović,1,Nenad Jovanović,1,Nenad Marić,1,Nenad Milošević,1,Nešto između: simbolička geografija Srbije,1,Nestor,1,Neven Svilar,1,Nicanor Parra,1,Nijaz,1,Nik Kejv,1,Nika Dušanov,2,Nikanor Para,2,Nikita Stanesku,2,Nikola Dakić,2,Nikola Đuretić,2,Nikola Ilijovski,1,Nikola Janković,1,Nikola Madžirov,2,Nikola Malović,1,Nikola Milošević,1,Nikola Oravec,1,Nikola Popović,4,Nikola Šimić Tonin,1,Nikola Stefanović,1,Nikola Strajnić,2,Nikola Strašek,1,Nikola Tesla,3,Nikola Vujčić,2,Nikola Živanović,2,Nikolaj Ivanovič Fešin,1,Nikolina Petrović,1,Nilola Dakić,1,Nina Živančević,2,Ninoslav Mitrović,1,Njegoš,1,Njena vrsta,1,Nobelova nagrada,2,Norman Makejg,1,Norman Spinrad,1,Norveška šuma,1,Nova Poezija,97,Novica Petković,1,Novica Tadić,3,O Izidi i Ozirisu,1,O priči i pričanju,1,O smislu i besmislu,1,O učenju o stilu,1,Odbrana Sokratova,1,Odgovor,1,Odisej Elitis,2,Ofelija,1,Ognjenka Lakićević,1,Ognjil,1,Oksimoron,1,Oktavio Paz,2,Oleg N. Trubačov,1,Olga Medenica,1,Olja Savičević Ivančević,1,Omer Ć. Ibrahimagić,1,Opera,1,Ophelia,1,Oproštaj s Floridom,1,Orhan Pamuk,2,Ortegina klepsidra,1,Osip Mandeljštam,2,Oskar Davičo,2,Ostrvo u podne,1,Oto Fenjveši,1,Oto Horvat,1,Otpor,1,Our Europe,1,Our Father on Aramaic Language,1,Ovidije,1,Pablo Neruda,1,Pagan Metal,1,Pal Esterhazi,1,Palimpsest u književnosti Danila Kiša,1,Panama ili pustolovine mojih sedam ujaka,1,Pantelejmon Komarov,1,Pariz,1,Patrick Modiano,1,Patrik Denio,1,Patrik Modijano,1,Patrik Weiss,5,Patti Smith,1,Paul Celan,2,Paul Cezanne,1,Paul Coelho,1,Paul Valéry,1,Paulo Koeljo,1,Pavle Goranović,1,Pavle Grbović,1,Pavle Mijuković,1,Pavle Solarić,1,Pedro Salinas,1,Pero Zubac,1,Persis M. Karim,1,Pesma pobune ljubavi i smrti,1,Pesma umrlom bratu Stevanu,1,Pesme,1,Pet pesama za Kris,1,Petar Fehir,1,Petar Gudelj,1,Petar Mamonov,1,Petar Matović,6,Petar Miloradović,3,Petar Pajić,1,Petar Penda,1,Petar Petrović Njegoš,1,Peter Sloterdajk,3,Peter Sloterdijk,2,Peti Smit,4,Pierre Clastres,1,Pina,1,Pisma,6,Pismo,5,Pit Mondrijan,1,Pitagora,1,Piter Bruk,1,Piter Or,1,Pjer Emanuel (Noel Matje),1,Pjer Klastr,2,Pjer Reverdi,1,Pjetr Klastr,1,Pjotr Dumala,2,Platon,2,Plutarh,1,Poezija,862,Pohvala dosadi,1,Pohvala svetu,1,Pol Elijar,1,Pol Klodel,1,Pol Maldun,2,Pol Sezan,1,Pol Valeri,2,Ponekad s Lily Marlen,1,Poseta iz svemira,1,Pravila,1,Preci iz kosmosa,1,Pred životom,1,predavanje o etici,1,predeli,1,Predrag Krstić,1,Predrag Matvejević,3,Predrag Palavestra,1,Predrag Raos,1,Predrag Vrabec,1,Predsokratovci,1,Preporuka,2,Preporuke,1,Presuda,1,Pretnja,1,Priča,8,Priča o utopijama,1,Pričaj im o bitkama,1,Prikaz,2,Proplanak u šumi,1,Protagonista romana koji još nisam počeo da pišem,1,Protiv Levijatana,1,Proza,278,Prozračnost,1,Putopis,42,Quantum bez nule,1,Rabika Nazimkizi,1,Rabindranat Tagor,1,Rade Drainac,6,Rade Šerbedžija,2,Radenko Milak,1,Radmilo Đurović,2,Radmilo V. Radovanović,1,Radomir D. Mitrić,33,Radomir D. Mitrić. RTK,1,Radomir Konstantinović,1,Radoslav Đokić,1,Radovan Zogović,2,Rafael Alberti,1,Ragnar Akselson,1,Rajner Marija Rilke,3,Ralf Von Villijams,1,Ramon and Pedro,1,Ramona Cordova,1,Ranko Pavlović,1,Raša Livada,2,Rastko Kostić,1,Rastko Petrović,5,Raymond Carver,3,Razgovor ugodni naroda slovinskoga,1,Rebecca West,1,Rebeka Čilović,1,Rebeka Gejl Hauel,1,Rebeka Vest,2,Redon,1,Refik Ličina,1,Rejmon Moreti,1,Rejmond Karver,5,Rekvijem za avangardu,1,Rene Aubrey,1,Rene Genon,3,Rene Guenon,2,Ribera,1,Ričard Bah,1,Ričard Brotigan,1,Rifat Gumerov,1,Rihard Hulzenbek,1,Rino Stefano Taljafijero,1,Rinosuke Akutagava,3,Rišard Krinjicki,1,Risto Ratković,1,Rober Delone,1,Rober Desnos,1,Robert Blaj,1,Robert Frost,2,Robert G. Tili,1,Robert Grejvs,1,Robert Ravenšćak,1,Robert Simonišek,1,Roberto Bolanjo,2,Rođak smrti,1,Rodrigo Fresan,1,Rodrigo Fresán,1,Rokia Traoré,1,Rolan Bart,2,Rolan Žakar,1,Roland Barthes,1,Romilo Hilandarac,3,Ron Vilis,1,Roni Somek,1,Rosa,1,Rože Kajoa,1,Rudolf Nurejev,1,Rudolf Štajner,2,S.N.Lazarev,1,Šaban Šarenkapić,2,Sabine Rosenberg Patzer,1,Safet Zec,1,Salvatore Kvazimodo,4,Sam Hamill,1,Samih Al Kasim,1,Samo je san stvarnost,1,Samsara Bluz Eksperiment,1,Samuel Beckett,1,San Base,2,Sanjin Sorel,1,Sanset Rabdaun,1,Santorini,1,Sara Jekić,1,Šarl Bodler,3,Sartre,1,Saša Jelenković,6,Saša Paunović,3,Saša Skalušević Skala,5,Saša Stanišić,1,Satira,1,Sava Babić,1,Sava Stojkov,1,Savjeti,1,Savo Stijepović,1,Scythians,1,Scyths,1,sećanja,3,Šejmas Hini,2,Šejmus Hini,2,Šekspir,1,Sem Hamil,2,Sem Šepard,2,Semjuel Beket,6,Semjuel Tejlor Kolridž,1,Sen Džon Pers,1,Senka Marić,1,Sergej Aparin,1,Sergej Beuk,1,Sergej Dovlatov,1,Sergej Stanković,1,Sergius,1,Ses Notebom,1,Sesar Antonio Molina,2,Sesar Valjeho,1,Sesil Dej Luis,1,Silvana Marijanović,1,Silvija Federiči,1,Silvija Monros-Stojaković,1,Silvija Plat,2,Silvio Ramat,1,Šima Majić,1,Sima Pandurović,1,Sinan Gudžević,1,Siniša Kovačević,1,Siniša Tucić,1,Sionski Priorat,1,sivi soko,1,Sjećanja,1,Skiti,1,Skriveni izveštaj UN-a o osiromašenom uranijumu,1,Skulptura,2,Slađana Belko,1,Slađana Kavarić,1,Slađana Zrnić,1,Slavica Todorović,1,Slavko Gavranović,1,Slavko Pataković,1,Slikarstvo,50,Slobodan Acketa,1,Slobodan Jovanović,1,Slobodan Šijan,1,Slobodan Škerović,2,Slobodan Stojanović,1,Slobodan Tišma,3,Slobodan Vučković,1,Smrt autora,1,Snežana Freya Čkojić,1,Snežana Minić,1,Sociologija,1,Sokrat,1,Soma Orlaj Petrič,1,Sonja Jankov,3,Sonja Milojević Lola,1,Sonja Tomović – Šundić,1,Sopstvena soba,1,Spells And Witchcraft Within The Music Industry,1,Spiro Vreto,1,SRBIJA,1,Srboljub Mitić,1,Srđan Damnjanović,1,Srđan Orsić,1,Srđan Sekulić,2,Sreten Božić,1,Srna u izgubljenom raju,1,srpska srednjovekovna književnost,1,Šta oni žele,1,Stanislav Ignjaci Vitkjevič,1,Stanislav Krakov,1,Stanislav Lem,1,Stanislav Li,1,Stanislav Vinaver,1,Stanislaw Lem,1,Stanka Rađenović Stanojević,1,Stanley Kunitz,1,Stara Grčka,1,Stara srpska književnost,1,Staze,1,Štefan Cvajg,1,Stefan Malarme,2,Stefan Mitić,1,Stefan Višekruna,1,Stenli Kjunic,1,Stenli Kunic,1,Stevan Bradić,4,Stevan Pešić,2,Stevan Raičković,5,Stevan Tontić,2,Stihovi o ruskoj poeziji,1,Stil,1,Stiv Tešić,1,Stiv Vaj,1,Stiven Berkof,1,Stjepan Mimica,1,Stojan Bogdanović,1,Stojan Stiv Tešić,1,Strahote darvinizma (ceo film),1,Strip,1,Succubus,1,Sumatra i Objašnjenje Sumatre,1,Sumatraizam,1,Sun Cu,1,Susan Sontag,1,Suzan Zontag,1,Svetislav Mandić,1,Svetlana Ceca Ćurčin,1,Svetlana Sekulić,1,Svetlana Slapšak,1,Tadeuš Ruževič,3,Tamara Venčelovski,1,Tanja Bulatović,2,Tanja Đokić,1,Tanja Ristić,1,Tanja Stupar Trifunović,3,Tao Lin,1,Tarik Ali,1,Tatjana Gromača,2,Tatjana Piskarjova,1,Tatjana Vujović Kostić,1,Tea Tulić,1,Teatar,1,Tehnokratija,1,Tek sa znakom,1,Telo žene,1,Temnojar,1,Teo Angelopulos,1,Teodor Adorno,3,Teodor Retke,1,Teorija,1,Terens Mekkena,1,Teri Iglton,3,Terion,1,The Journey Aflame,1,The Language of the Divine Matrix,1,The Piano Guys,1,Thomas Stearns Eliot reads his Four Quartets,1,Tihon Sinicin,1,Tijana Rakočević,2,Tin Lemac,1,Tin Ujević,3,Tišina u oktobru,1,Tit Lukrecije Kar,1,Tito Bilopavlović,2,Todor Manojlović,1,Tom Vejts,2,tomas bernhard,1,Tomas de Kvinsi,1,Tomas Maho,1,Tomas Sterns Eliot,6,Tomas Transtremer,5,Tomas Vulf,1,Tomaž Šalamun,2,Tomica Bajsić,2,Tomica Ćirić,1,Tomislav Domović,1,Tomislav Marinković,1,Tomohiro Inaba,1,Tradicionalno i moderno u poeziji Desanke Maksimović,1,Tragično osećanje života,1,tripoljska kultura,1,Trivun Kalaba,1,TSIDMZ,1,Tsuyoshi Yamamoto Trio,1,Tumani Dijabate,1,Tur,1,U propadljivom telu prebiva Eros,1,UFO and Russian meteorite,1,Uma Vid,1,Umberto Eco,3,Umberto Eko,6,Umetnost,1,Umreti u Čikagu,1,Uranjanje u olupinu,1,Uroš Babić,7,Uroš Kotlajić,1,Uroš Pajović,1,Uroš Tošković,1,Ursula Le Gvin,1,Uspomene i nade pravih Evropljana,1,utopija,1,Uvod u Berlinsko Detinjstvo,1,V. Leminski,1,V.A. Čudinov,1,V.G. Zebald,1,Vajarstvo,4,Valentina Novković,1,Valter Benjamin,5,Van Gog,1,Van Gogh,1,Vasilij Aksjonov,1,Vasko Popa,1,Vejn Miler,1,Vejner Šenjei Tibor,3,Vela Kiš,3,Velika Tomić,2,Velimir Abramović,1,Velimir Knežević,3,Velimir Savić,1,Veno Taufer,2,Vermejen,1,Verner Hercog,1,Vesalijus,1,Vesna Kapor,2,Vesna Korać,1,Vesna Parun,1,Vetri,1,Vicente Aleixandre,2,Video,153,Video poezija,12,Video. Muzika,1,Viktor Lazić,1,Viktor Peljevin,2,Viktor Rodrigez Nunjez,1,Viktor Šerbu,1,Viktor Vida,1,Viktorija Marinković,1,Vilijam Batler Jejts,1,Vilijam Blejk,1,Vilijam Fokner,1,Vilijam Godvin,1,Vilijam Šekspir,2,Vilijam Stenli Mervin,1,Vilijem Blejk,2,Vim Venders,2,Vinča Culture,1,Vinčanska kultura,1,Vinsent Van Gog,1,Violeta Bjelogrlić,1,Violeta Sova,1,Virdžinija Vulf,1,Virginia Woolf,1,Viseći vrtovi Vavilona,1,Visente Aleksandre,2,Vislava Šimborska,2,Vistan Hju Odn,1,Viteški ples,1,Vitold Gombrovič,1,Vitomir Vito Nikolić,1,Vizuelna umetnost,1,Vladan Desnica,2,Vladan Miljković,1,Vladana Perlić,1,Vladimir Burič,1,Vladimir Burković Frizbi,1,Vladimir Dunjić,2,Vladimir Gvozden,1,Vladimir Kolarić,9,Vladimir Kopicl,1,Vladimir N. Cvetković,1,Vladimir Perić,1,Vladimir Pištalo,1,Vladimir Šipovac,1,Vladimir Tabašević,3,Vladimir Tatlin,1,Vladimir Vukomanović,1,Vlasta Mladenović,1,Vlati od trave u vjetru,1,Vojislav Despotov,3,Vojislav V. Jovanović,1,Vojkan Milenković,3,Vojo Stanić,1,Volas Stivens,1,Volfgang Izer,1,Volker Sielaff,1,Volt Vitmen,1,Vrtovi svetlosti,1,Vudi Alen,1,Wallace Stevens,1,Walt Whitman,1,Werner Herzog,1,William S. Burroughs reads Edgar Allan Poe's Annabelle Lee,1,Wislawa Szymborska,1,Wisława Szymborska,1,Yolanda Castaño,1,Žak Derida,1,Žak Dipen,1,Žak Elil,2,Žak Prever,2,Zal Kop,1,Žan (Hans) Arp,2,Žan Bodrijar,1,Žan Fransoa Liotar,2,Žan Mari Gistav le Klezio,1,Žan Pol Sartr,1,Žanar Kusainova,1,Zanimljivosti,2,Zapis,3,Žarko Martinović,1,Zavera i praksa,6,Zbigniew Bienkowski,1,Zbignjev Bjenjkovski,1,Zbignjev Herbert,2,Željko Janković,1,Željko Medić Žac,2,Žena bez predrasuda,1,Zidovi rastu,1,Žil Delez,3,Žil Sipervjel,1,Zinaida Hipijus,1,Živko Milić,1,Živodrag Živković,2,Živojin Pavlović,1,Zlatko Saračević,7,Zločin i kazna,1,Znanje i moć,1,Zoran Antonijević,1,Zoran Bognar,1,Zoran Đerić,2,Zoran Gavrić,1,Zoran Paunović,3,Zoran Pešić Sigma,1,Zoran Šolaja,1,Zoran Stokić,1,Zorica Babić,1,Zorica Bajin Đukanović,1,Zorica Joksimović,1,Žorž Bataj,1,Žorž Valoa,1,Žoze Saramago,1,Žozef de Mestr,1,zraci smrti,1,Zuko Džumhur,4,Zvonimir Golob,2,Zvonimir Husić,1,Zvonimir Radeljković,1,Zvonko Karanović,2,Κωνσταντίνος Π. Καβάφης,1,Алекса́ндер Ват,1,Александр Гальпер,1,Александр Генис,1,Антóн Пáвлович Чéхов,1,Вальс,1,Еле́на Никола́евна Фана́йлова,1,Зврк,1,Ио́сиф Бро́дский,1,Николай Иванович Фешин,1,Резултати књижевног конкурса „Милован Видаковић“,1,Фёдор Михайлович Достоевский,1,
ltr
item
Hyperborea | Kulturna čitanka: Vitgenštajn o smislu i besmislenom, Miroslava Anđelković
Vitgenštajn o smislu i besmislenom, Miroslava Anđelković
Hyperborea | Kulturna čitanka
https://hiperboreja.blogspot.com/2013/07/vitgenstajn-o-smislu-i-besmislenom.html
https://hiperboreja.blogspot.com/
https://hiperboreja.blogspot.com/
https://hiperboreja.blogspot.com/2013/07/vitgenstajn-o-smislu-i-besmislenom.html
true
2688180380024958250
UTF-8
Svi članci su učitani Nije pronađen nijedan članak VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši Naslovna Stranice Članci Vidi sve Pročitajte i ovo OZNAKA ARHIVA PRETRAŽIVANJE SVI ČLANCI Nije pronađen nijedan članak koji odgovara vašem upitu Vrati na Naslovnu stranicu Nedelja Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Januar Februar Mart April Maj Juni Juli Avgust Septembar Oktobar November Decembar Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec upravo sada 1 minut ranije $$1$$ minuta ranije 1 sat ranije $$1$$ sati ranije Juče $$1$$ dana ranije $$1$$ sedmica ranije više od 5 sedmica ranije Pratitelji Prati THIS PREMIUM CONTENT IS LOCKED STEP 1: Share. STEP 2: Click the link you shared to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy