Ljubav, ljubav
Sipljivi starci su na platnu velikom
Gledali, odsutno,
Loš snimak svingera u bludu dubokom.
Priče nije bilo.
Eto, rekoh sebi, tog lica ljubavi,
Eto pravog lica.
Kad zavodljivo je, uvek te zatravi,
Sve drugo je trica.
Tu sudbine nema, tu nema vernosti,
Privlače se tela.
Bez vezivanja i bez trunke milosti,
Strast ih obuzela.
Neka su privlačna, stog biće voljena:
Poznaće orgazam.
No mnoga, sveg sita, već ne taje, bedna,
Nijedan fantazam.
Tek gluvu samoću koju satiraće
Žud žena razvratnih.
Tek izvesnost jednu: „Ovo mene neće“.
Drama beznačajnih.
Umreće sigurno, ah, razočarani,
Bez lirskih uzleta.
Do koske razvivši samoprezir, strani,
Tuđi misli leta.
Obraćam se svakom kog ljubili nisu,
Nisu milovali.
Obraćam se svakom što tuđin je seksu,
Koga pol ne gali.
Ne bojte se, druzi, to je beznačajno:
Ljubav ne postoji.
Gruba je to igra, žrtve ste slučajno.
Igraju se svoji.
Poslednji bedem protiv Liberalizma
Odbijamo liberalnu ideologiju jer ne
Pruža nikakav smer, okosnicu za pomirenje
Pojedinca sa svojim bližnjim unutar zajednice
Koju bismo mogli da nazovemo ljudskom,
Štaviše cilj koji sebi postavlja je sasvim
Suprotan.
Odbijamo liberalnu ideologiju u ime enciklike
Leona trinaestog o socijalnoj ulozi Evanđelja
U istom duhu u kome su antički proroci zazivali
Propast i proklestvo nad Jerusalimom,
I Jerusalim pade, i bi mu potrebno ne manje nego četiri hiljade
Godina da ustane.
Nepobitno je, dokazano je da svaki ljudski napor
Se sve više meri kroz čisto ekonomske
Aršine,
Apsolutno brojčane kriterijume,
Koje pamte fajlovi računara.
To je neprihvatljivo i mi treba da se borimo za
Podređivanje ekonomije, za njeno podčinjavanje
Određenim, usudio bih se da kažem, etičkim, razlozima.
I kad otpuste tri hiljade ljudi a čujem gde
Baljezgare o socijalnom trošku takve operacije dođe mi žešće
Da zadavim desetak
Savetnika za obračunske revizije,
Što bi, uostalom, bila odlična operacija,
Apsolutno dobitno skidanje masnog tkiva,
Takoreći higijenska operacija.
Imajte poverenja u individualnu inicijativu, eto što ponavljaju,
Svugde, na svakom koraku, kao ti stari budilnici na federe čiji ravnomerni
Otkuj je bio dovoljan da nas baci u smarajuću i potpunu
Nesanicu,
Na šta mogu da kažem samo jedno, jedno koje
Proističe iz istovremeno poražavajućeg i redovnog
Iskustva,
A to je da je individua, hoću reći ljudska jedinka,
Uglavnom mala zver koja je istovremeno svirepa i
Bedna,
I da bi smešno bilo ukazati joj poverenje osim
Ukoliko je ne ogradimo, omeđimo i održimo unutar
Strogih principa nenarušivog morala,
Što nije slučaj.
U liberalnoj ideologiji, razume se.
Sučeljavanja
I ko tome je kriv, ukoliko nam do te mere ljubavi treba?
Ukoliko ne uspevamo da se sasvim i neopozivo prilagodimo
Svetu opštih razmena dobara
Koje bi tako zdušno da prihvatimo
Psiholozi, a s njima i svi ostali?
I ko tome je kriv, ukoliko nam do te mere treba snova?
Ukoliko delić još neutvrđen naše psihe
Ne uspeva nikako da se zadovolji
Skladnom upotrebom naših popisanih poriva –
Četiri do pet njih, maksimalno?
I ukoliko nam treba da verujemo u nešto
Što nas premaša, što vuče nas unapred, i gde istovremeno mir svoj nalazimo,
Ukoliko nam treba sreća koja ne može ničim da se izračuna,
Unutrašnja snaga koja raste u nama i ne mari za ono što odrediti se ne da
Koja se u nama razvija i daje našem postojanju njegovu neotuđivu vrednost, korisnost i smisao
Ukoliko nam treba da se istovremeno krivim osećamo,
Poniženim i nesrećnim jer nismo više od onoga što jesmo,
Ukoliko nam zaista treba to sve e da bismo se osećali kao ljudi,
Šta dalje?
Vreme je da se okanemo svega.
Sa francuskog preveo Boris Lazić ©
