čoveka,
pitam lekare hjustonske bolnice
koji su operisali
Mahmuda Derviša, pesnika.
Ne, odgovaraju, kad smo otvorili grudni koš
imali smo šta da vidimo, zaprepašćeni:
ptica slomljenog krila, u pesku bola
rođene zemlje, ubogog kljuna, retkog perja,
a u šupljim kostima odjekivali su davni meci,
ručne bombe, kamenje i psovke gonioca.
Šapatom je molila za san,
molila da je ne dotičemo.
