VREME HLEBOVA
Ti ja imamo dva sita.
Ti seješ zlato,
ja sejem brašno.
Tvoje je što u situ ostane.
Što u situ ostane ja bacam.
Oba su nam sita prazna, Gospodaru.
Dolazi vreme hlebova.
RADOSNI SIZIF
Svakoga dana savladam jedno brdo.
Usput me saleću misli,
kraj mene proleću ptice.
Usput mi se kamen ispoveda.
Sa vrba, breza, hrastova bruj
u srce mi se naseljava.
Lepo je brdo,
kažem svom prijatelju kamenu.
Hajde da se skotrljamo zajedno.
NA DOJCI
Je li važno ko je kome prvi
zub iščupao,
oko izvadio?
Dok slepi i bezubi
svetom hodamo...
Majka nas opet rađa lepe,
sa očima pametnim.
Na dojci njenoj toploj
iznova, neumorno,
rastu naši zubi.
Što zrelo bi voće
s radošću grizli.
ČUDO
Pred slikom reke pila sam vodu.
Žedno i dugo.
Ne znam koja je to reka,
ni odakle je potekla,
ni ime slikara koga je zavela.
Ni čudo kojim je
kroz ram
u moju čašu skliznula
ne razumem.
Smo znam...
Dugo je na nju čekalo
u meni prazno korito.
U SNU
Svake večeri
medom i ljutom paprikom
mažem tvoje bradavice.
Noću se mesečina i ja
o tebe otimamo.
Kad sam ti previše blizu
oljućena odlazim.
Prvi me ponoćni oblak tebi vrati.
Usne od meda nabubre,
žud me popliće.
Svu noć
ti i ja vijamo se po mome snu.
A u tvome snu?
Šta se zbiva u tvom snu?
SA HLEBOM
Posvetiću se hlebu, sasvim.
Samo hlebu,
bez gozbe, bez igre.
Njegovom vrelom mirisu,
slatkom ukusu,
nasušnoj potrebi.
Budi moj hleb.
Da nijedan dan
bez tebe ne prođe.
Slika Šarl Livje
