Zlatni grad
Gedon je bio pametan, hrabar i lep mladić. Mnoge devojke uzdisale su za njim, drugovima je bio uzor, a stariji su govorili o velikoj budućnosti koja ga čeka. Bio je, sem toga, iz bogate kuće i jedinac. Jednog zimskog dana uzeo je pušku i otišao u planinu da lovi. Uopšte se nije vratio i roditelji se zabrinuše, a ujutru je pola sela krenulo da ga traži. Nikakav trag nisu našli. Mislili su da ga je napala divlja zver ili zatrpala snežna lavina, i već su ga svi ožalili. Samo je majka čekala još tri dana, pa i ona prestade da se nada. Desetog dana Gedon se pojavio. Živ i zdrav. Svi se zaprepastiše kad su ga ugledali, i još više kad su ga čuli.
Rekao je da dolazi iz Zlatnog grada. Taj grad je visoko u planinama, do njega može dospeti jedino onaj kome to dozvole njegovi stanovnici. Tamo je večno leto. Ima čudesnog cveća i drveća sa svakakvim plodovima. Životinje i ptice svih vrsta slobodno prilaze ljudima, jer tu nikada nije ubijen nijedan živi stvor. To su ljudi visokog rasta i lepog lika. Njihove kuće su kule sa zlatnim krovovima. Nema siromašnih, bolesnih i starih; njihov vek traje koliko pet naših života. Prave uske čamce od drveta i srebra i u njima posećuju druge zvezde. Vratio se da ih sve odvede tamo gde će biti srećni. Pričao je tako ubedljivo da je selo bilo spremno da pođe sa njim. Tad se javiše oni razboritiji i nazvaše ga ludakom. Nikakav Zlatni grad ne postoji, rekoše, on to bunca u groznici. Roditelji koji su prvo plakali od radosti što ga vide, sad su lili suze zbog njegove ludosti i molili ga da se opameti. Gedon upita: ako nije bio tamo, gde je onda proveo sve ovo vreme? Zar u planini zavejanoj snegom, sam, bez hrane? Ludi su ako tako misle! Dvojica iz Zlatnog grada našla su ga smrznutog i spasla.
Niko ko uđe u Zlatni grad ne vraća se u svet, jer misli da je dotadašnji život bio samo ružan san. On je odbio da ostane, zbog sela. Bio je prvi koji tamo nije zaboravio ljude i onima u gradu se to svidelo. Govorio im je o siromaštvu ljudi, bolestima, nesrećama, gladi. Dozvolili su mu da ode i dovede sve koji to hoće. Neko od prisutnih reče: " Ako su u tom gradu tako dobri i moćni, zašto ne dođu i ne pomognu ljudima? " Gedon odgovori da ih je i sam pitao o tome; rekli su mu: njih je malo, a zlo u svetu veliko kao i svet i ne mogu mu pomoći. Ipak, neki dolaze među ljude i čine velika dela; da nije toga svet bi davno propao. Uzalud su govorili da je Gedon poludeo, smejali se i pretili mu batinama. Neki su mu verovali. Jedne noći njih petnaestak, uglavnom mladića i devojaka, iskradoše se iz kuća i pođoše za njim. Otišli su u planinu, po vejavici i oluji. Nikada se više nisu vratili, niti je od njih nađen ma kakav trag. Najgore je bilo to što su oni koji su ostali, počeli verovati da je sve istina i žalili što nisu otišli. A među njima nije se našao niko ko bi znao put u Zlatni grad.
Stevan Pešić - Katmandu
