***
Ovo je
zemlja pregaženih zakona
Ovde su
okovana prostranstva metafore
U ovoj
zemlji smrt zatrpava dušu prašinom
Ovde
nema talasa, jer nema ni mora
Ovo je
zemlja pejzaža umrlih od gladi
Zemljo
moja tako si siva u licu
Poput
nesrećne žene
Našminkane
očajem
Zemljo
moja o tako si mrtva
Sahranjena
u gustoj lokvi bezbroj idiota
Zastava
je pala bez borbe
Orlovi
se razbežali
Ostala
su plastična lica
Koja će
te ispratiti
Namrštena
lica tetoviranih obrva
I koja
kap isceđene suze
Obrisane
kariranom diplomom
Skupo
plaćenom u ime tvoje
NEDELJA
BEZ TEBE
Nedelja,
dan bez tebe
Praznina
olupana poput stakla
Danas
će mnoge žene da legnu ispod glupih muškaraca
Ubijajući
vreme podsvesne mržnje
Samo da
nedelja prođe
Ta
mrtva sezona holivudskog košmara
Dan za Nobela
Februar
pobeđenih
Čestitka
javnog biča
Licem u
lice sa opkladom
Dan bez
tebe je kao
Nasloniti
se na zid koju grli bodljikava žica
Ili
biti prvi ispod crte Šindlerove liste
Nedelja
bez tebe je dan
Kada ti
pišem pa zastanem
Nedeljom
bez tebe
Moje
telo je rubikon
Koji
pregaze koraci neizbežnih
Indonežanskih
paora
Nedelja
bez tebe je projekcija
Osmog
mega-greha zvanog USAMLJEN
Nedelja
bez tebe je:
-Nesigurnost
u gradskom prevozu
-
Bombardovanje naseljenog kvarta
-
Progresivna teorija u karantinu
- Istorijska
nepravda
- Glupi
stih...jugonostalgičara
Nedeljom
bez tebe bolujem
Od
šarlatanskih osmeha i moralne ciroze.
***
IMA i
onih brodova
Bez
imena
Bez
zastave
Oni
plutaju samo po burama
Kroz
ledene pučine beskrajne
Nemaju
kormilare
Ni kapetane
Ne
štiti ih nijedna luka
Tiho
more u zagrljaju sunca
Samo je
večni privid
Na
dohvat ruke
Jednookog
mornara
U špilu
poraza
Ima i
onih brodova
Bez
imena
Bez
zastave
Vidimo
ih samo u pogledu iza sebe
Preko
ramena
Kroz
promaje slika iz života
U poslednjem
dahu.
VETERAN
Muškim stilom
Kraulom
Plivao
je kroz svoje snove
Po
haosu univerzima
Sakrivenom
svetu
NJegove
prošlosti
Vidi,
neku decu u jutarnjoj magli
U begu
od vojnika
Beže ne
znaju gde
Prekid
filma
Potom
slika izbledele crvene boje
A odmah
iza zida
Generisana
nepoznata istorija
Kiklopski
žal
Bunt
vatre i čelika
Veteran
se budi
U
apartmanu -303-
Jeftin
motel
Periferija
ništavila
Ni
kraja ni početka
Obliva
ga hladan znoj
Gmiže
do toaleta
Mokri u
lavabo
Sa
ogledom u pakao
Ili u
ogledalu
NJegovog
lica bez života
Ko bi
ga znao?
Veteran
bez počasti
Futurističke
republike Sparte
Trese
ga nuklearna groznica
U
pogledu mauzoleja
Tamo
gde duša iz voska ne izlazi
He,he,
u najboljim godinama je
Najproduktivniji,
idealno
Da
podnese bič mržnje
Godine
poraza
Po
leđima urezan
Laže u
ime dobrog
Radost
mu se na razdeljak češlja
Rata
nikada nije ni bilo
Odobrava
glavom
LJudsku
glupost spikera
Ruši
spomenik njemu u čast
To
sećanje na mržnju urođenu
Ne zna
da spakuje rimu u stih
Ali
ostaje uvek
U
počasnom stroju
Na
pogrebu
Sopstvenog
dostojanstva
***
VEĆ
predugo se spremam
Za
veliki dan
Čini mi
se da čekam vekovima
U
predsoblju ništavila
Godine
opreza i pripravnosti
Prst na
orezu
Oko na
nišanu
I
pogled u sumrak
Prošlosti
čovečanstva
Okovane
tišinom bezdana
Izgubljene
današnjice
Odevene
mundirom laži
Zaplakala
je ptica bez jednog krila
Odsečenim
u visokom letu
Urinirani
simbol slobode
Danas
je svedok
Na
javnom
Suđenju
Armiji
odrpanih
Zarobljenicima
okovanim
Hipnozom
budućnosti
Sude im
kerberi, komesari...
Okružni
tužioci
Postupak
je brz
Sud je
prek
Presuda?
Pa naravno KRIV!
Kazna?
Kamenovanje
do najluđeg smeha
Odrpanog
ljudskog dostojanstva
Čujem
daleke glasove
Pogubljenih
futurista iz smeća
Pozivaju
Na mene
je red
Pristupam
sudu
Čini mi
se duva i neki vetar
Nosi
stranice sutrašnjih novina
Stojim
naslonjen na ogradu
Svojih
poraza
Pred
njima stojim u stavu mirno
Kao
mornar na krmi
Pod jarbolom dalekih zemalja
Slušam
tužioca pomno
Svaku
reč
Nosi
zakrpljeni frak narodnog tribuna
I
papagaja na ramenu
Na teret
mi stavlja
Što
jednom nisam hteo
Da se
probudim
I što
sam verovao
Onda kada sam bio čovek
Da
postoji jedan svetionik
Uvek
vidljiv
I kada
su magle guste
I noći
u žalosti
I onda kada utihnu čula čoveka
Jer u
snu se utapaš u instikt
Rasnog
psa
I jasno
vidiš, čuješ, osećaš...voliš
Izražaj
slobode misli, prelazi granice
Lajanje
je više nego jasno
A toplo
ti oko srca
I
otvaraš dveri svake planete
Kraj
Onda
buđenje i prekid sna
Jezivo
boli
Pokrivaš svoj umor mamurlukom
Žulja
te nametnuti prezir
Ukrašće
ti i poslednji stih
Čuješ
krike prethodnika
Na sudu
te čeka oštro koplje propovednika.
Dušan
Opačić je rođen 05.10.1977.godine, u Beogradu. Novinar po profesiji. Bio je
saradnik mnogih redakcija u zemlji i rasejanju. Piše poeziju i kratke priče.
Objavio je tri knjige pesama: “Urlik iz tetrapaka” (2014), “Iz apartmana 303”
(2015) i "Krivi soliter" (2016), izdavač Društvo za afirmaciju
kulture “Presing”, Mladenovac. Takođe je objavio knjigu "Majakovski -
pesnik revolucije" (2016, Presing, Mladenovac), koja predstavlja kratku
monografiju i zbirku publicističkih radova u periodu 2013-2015 posvećenu jednom
od najvećih ruskih pesnika. Kratke priče i pesme su mu objavljivane u nekoliko
književnih zbornika. Član je Udruženja novinara Srbije, Udruženja književnika Srbije
i Međunarodne federacije novinara (IFJ).
