Sanjaću pruge kojima ne zna se ni kraja ni početka,
izukrštane, po neshvatljivom zakonu posvađane;
Dve Visle, kako ka ušćima svojim teku, u dva smera,
paralelno, svaka na svome jeziku proticanja;
Dečaka, kome je vetar odneo šešir,
plavookog i uplašenog
usred obustavljenog saobraćaja u Krupnjičoj;
Mog oca, kako na glavnom trgu prodaje razglednice,
sakupljajući novac za transplantaciju srca;
Gospodina Zagajevskog, mračnog i ozbiljnog,
dok prebira po razglednicama.
Probudiću se na platnenoj ljuljašci, u srcu Krakova,
i spakovaću kofere.
Iz časopisa Rez, broj 6.
