PRETVORIĆU TE U KNJIŽEVNOST
Šta god da bude – pretvoriću te u
književnost. Naravno,
učiniću to iz viška
ljubavi.
Šta god da bude – ne žalosti se –
nepromjenljiva bića,
kažu,
nisu podsticajna.
Kako te već uSlovim, bitno je da
ti ime ne bude Ilustracija, Leđa,
Profil, Poluprofil.
Šta god da bude, ideš od nepostojanja
i ka nepostojanju.
Čekam, dok ti iz očiju otiče nebo,
da zašijem sva paramparčad, tamo
u nenadmašnoj plaveti svoda,
da te oslobodim,
bar za sada,
lučenja mašte.
Šta god da bude – pretvoriću te u
književnost.
Da si mi otpretano sjećanje,
da si mi ništa
i
da si mi svuda.
PISMO KOJE NEMA UTICAJA
NA MALODUŠNOG ČITAOCA
Sva pisma simuliraju. Sva svedočanstva su sumnjiva.
Na ivici poznavanja, kad iščezne čovek
Svako kome je stalo do duševnog primirenja
Paziće da ne dira u neke Krugove,
U večite neke praznoverice.
Dok bestrasno vreme ubajaćeno ćuti,
Evnuh progovara nesavršenim jezikom
Moleći Boga za učtivo destilisanu ljubav.
Sanjar koji halucinira ne zna da
Pokraj stvarnog i varavog – savršeno vladam
Sobom – u svakom drugom pismu.
Obezvređen je bog – projekcija Ja
Koja je sebe sanjala,
Razvlašćen je čovek, zato sada neko drugi
U meni sanja.
Za jezikom im stoji poneka nesavladiva jalovost
Isprana razgovorom.
Da mi se vrate moje reči koje imaju sklonost
ka okamenjivanju,
Bar dok ne nađem čvršći privid,
Dok ne izmislim novi i lepši smisao.
Iščezavamo. Svako u sebe.
Rečenice liče na one koji ih pišu.
Sva pisma simuliraju. Sva svedočanstva su lažna.
PESMA
Mnogo je čega nepodesnog
Između dve nemarne sreće
Dok se ponašamo kao presađene biljke
Što se hrane sopstvenim transfuzijama krvi
Kosti nam pršte beljene mrazevima
Svakog časa nebo se može sručiti na glavu
Srećom da sam pesnik drugih uglova
A žal za mlados’ oduvek natruli stih
Samo si jedno od mogućih rešenja
U tome i jeste tuga
NEKOLIKO ČASOVA SVEZNALAŠTVA
1. Mudro istrajavati u ravnodušnosti
2. Otvoriti samo jedan prozor i pustiti
uzdah prema svetu
3. Promisliti uspomene bele kao sneg
4. Ćutati, to ne obavezuje ni na šta
5. Ne žudeti za predelom što se nazire
za prozorom
6. Progutati bubne opne, zašiti kapke,
sprečiti nasrtaj svetlosti
7. Ne upražnjavati utehu, naći utočište
u eufemizmima
(Zacelo postoji neki procep mraka
nekakva alternativa raščaranom svetu)
8. Uvek sa sobom nositi prazninu,
da bi mogla da vas dodirne
9. Rasprsle reči uvlačiti u sustali krvotok
(to preimućstvo nemaju samo beskrvni)
10. Ne misliti na nebo i bespotrebne njegove pređe
(Praviti se da ravnodušnost nije oblak istanjen u letu)
11. Palcem i kažiprstom zapušiti nos
kada priđe kakva reč s mirisom ponavljanja
12. I nakon svega, gladno, pomisliti na sneg
13. A potom umreti u jednom snu
i ostaviti svet bez prepreke da izmisli
Ljubav.
