Trap, Mirjana Stefanović



Svetlost


telo tvoje radost donosi mi
u postelji u snegu od pamuka

mirisi Azije miris Arabije

usta su mi puna tvojih usta
voće Šumadije i voće Afrike

ruku moju što klizi ti pod prsima
po koži po svili

prati vatra

u opni od sjaja smo
u zarnom jajetu

svetlimo u sobi i u tmini sveta


ljubavi moja


ljubavi moja
ti što si kraj mene u postelji
neka je slavno telo tvoje
i neka bude volja tvoja
i neka bude carstvo tvoje
u meni

hleb naš ljubavni uzmi danas
i oprosti mi nesavršenosti moje
kao što ja tebi tvoje opraštam

i ne dopusti mi da se izbavim
od lukave i gladne mreže
u koju me splete krv moja
kao što tebe ja ne ispuštam
u iskušenja van ove sobe
u slobodišta van ove smrti
amin


kameleoni u cipelama


evo guštera koji glume zmije
opet svlače košulje
i one prljave
lete na sve strane
kao uzvrištao kiseli kupus
što iz solitera leti kroz prozore
u rano proleće
umesto da nam kukurek svetli
i jagorčevina pevuši u razvigoru

presipajući svoje ja
iz flaše
u flašicu
iz balona u vanglu
iz vangle u kofu
iz kofe u korito
iz korita u lonac
iz lonca u cediljku
kroz cediljku u kadu
a iz kade u naprstak

preuzimaju poželjnu formu
prilagođavaju se

Trap, NB Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2018.

arhiva