Nije bilo nikoga i ničega. Čak ni utvara nije bilo. Samo nemo kamenje i poneka ovca u potrazi za travom među ruševinama.
Ali slepi pesnik je umeo da vidi, tamo, veliki grad kojeg više nema. Video ga je opasanog bedemima, uzdignutog na brdu nad zalivom, i čuo je krikove i gromove rata koji ga beše razneo.
I opevao ga je. Bilo je to ponovno osnivanje Troje. Troja iznova porođena iz Homerovih reči, četiri i po veka nakon njenog razaranja. I trojanski rat, osuđen na zaborav, postao je najčuveniji od svih ratova.
Istoričari kažu da je to bio trgovinski rat. Trojanci su bili zatvorili prolaz prema Crnom moru i skupo su ga naplaćivali. Grci su uništili Troju da bi sebi prokrčili put na Istok preko Dardanela. Ali trgovinski je svaki, ili gotovo svaki rat koji je ikada izbio na svetu, i koji i dalje izbija. Zbog čega bi bio dostojan pamćenja jedan tako nemaštoviti rat? Trojansko kamenje se pretvaralo u pesak i samo pesak, ispunjavajući svoju prirodnu sudbinu, kada ga je Homer ugledao i saslušao.
To što je on opevao, zar je puki izmišljaj?
Da li je delo mašte ta eskadrila od hiljadu dvesta lađa poslatih da oslobode Jelenu, kraljicu rođenu iz jajeta labuda?
Zar je Homer izmislio da je Ahilej vukao pobeđenog Hektora vezanog za konjska kola i tako ga više puta okretao oko zidina opkoljenog grada?
I ta priča o Afroditi koja pokrovom od čarobne magle prekriva Parisa kad ga je ugledala onako izgubljenog, da nije i ona čisto buncanje, ili pak pijanstvo?
Pa Apolon, dok vodi smrtonosnu strelu do Ahilove pete?
Da li je Odisej, alijas Uliks, tvorac ogromnog drvenog konja koji je prevario Trojance?
Šta je istina u Agamenonovom kraju, u kraju pobednika koji se vratio iz tog rata nakon deset godina da bi ga žena ubila na kupanju?
Te žene i ti muškarci, i te boginje i bogovi koji su tako slični nama, tako ljubomorni, osvetoljubivi, skloni izdajama, jesu li oni postojali?
Stvarno, ko to zna?
Jedino izvesno je da postoje.
Eduardo Galeano
Prevod Silvija Monros Stojaković
Gradina, 28/2009 XLV
