pod drvetom guave
ležim s mojim belim trbuhom ka suncu ispod
ananasovog drveta guave dok su deca drugih ljudi
u školi i moja žena je na poslu i tiho je i sam sam
sa pticama i brojim jedanaest ptica na žici iznad
moje glave i ništa nema da se radi.
pre je uvek bilo mnogo toga što treba da uradim
ali to je uvek bila ideja nekog drugog čoveka
drugog čoveka koji je pravio novac koristeći me
i nadzornika koga je plaćao da me zajebava
bili smo nahuškani jedan protiv drugog a to nije
imalo smisla jer je bio isti takav bednik kao i ja,
bilo je zamorno i ubitačno kao kad ti nešto
iz dana u dan pije krv.
dobro, nisam bio revolucionar, samo sam hteo
da sačuvam dupe, mislio sam da je to lakše nego da
čuvam dupe čovečanstvu...
sada pod drvetom guave još uživam u
slobodnim satima
nikad mi neće biti dovoljno slobodnih sati,
žmirkam ka suncu, češem nos, nikud se ne ide i
ništa se ne radi
ništa slavno
momci nikad ne bi provalili kako sam to izveo
a teško da i sam to znam
ali znao sam u fabrikama, znao sam na tim mestima
iz kojih sam želeo da uteknem, moje oči uvek okrenute
prozoru, izlazu, i radnici su me voleli jer su mislili
da sam lud a nadzornik je bio zbunjen jer sam svojski
radio, ali s prezirom.
sada, pod drvetom guave, dok sunce probija kroz
granje, još imam telo mladića
ali lice je staro
prisećam se časova i mesta i šta je urađeno sa
danima i nedeljama i godinama.
okrećem se na stomak, širim obe ruke osećajući se
kao vuk koji se izvukao iz klopke, ali bez
iskidane noge.
uzeli su nešto, naravno, zato i dalje
odmaram, ali one delove koji su preostali
proslavljam pod ovim drvetom guave dok se
bliži podne.
Čarls Bukovski
