I
Sve što si vapila, dušo, pred tebe se iznelo jutros:
Večni, jedinstveni Rim, jesenji, sunčan dan.
Rimom i današnjim danom do iskapi sladi se, dušo:
Mani što današnja slast sutra je spomen i tišt.
II
Više od bogova sviju skoroteča sklon mi je Hermo,
Više od mudraca svih meni je Ksenofan drag:
Prvi je letos ka meni naputio devojče jedno,
Takvo te s drugim se sad slažem da Jedno je Sve.
III
Svakog ponaosob konja dobro zagledni na Petrovu trgu
Ate policijske sve, gledaj hipodromski tor:
Svakome sija se dlaka i ljaljkaju sapi na svakom,
Konjskim je sapima, znaj, najbolja ispaša Rim.
Ako se ikad zaželiš osvetiti svojemu konju,
Nemoj ga prodat u Rim: onde će živeti sit.
IV
Juče sam pitao vazdan po celom Beogradu ljude,
Leti li neko za Rim - jednu bih poslao stvar.
Danas izbezumljen sav sam od onih te juče ih pitah:
"Zovu i pitaju svi: "Posla li ono u Rim?".
V
Naglo se pronoć razboljeh i padoh u vrućicu groznu,
Uze mi drhat i stud, uzbole svakoji ud,
Glavobol primi me strašan i slabost po kostima svima,
Sablastan, potmuo bol pođe mi mutiti svest.
Zmiju u procepu nalik ne imajuć mira ni smirka,
Hladan pa topao znoj svunoć što s mene se li.
Ne dajte, bogovi, nikad da noć mi se povrati takva.
Boli li tako i smrt, ja ne doživeo nju.
VI
Uzmem li kuharsku knjigu Apikija Gavija Marka
Sećanje svaki me put vrati u veseli Grab:
Pase u žarko popodne na proplanku trogodac junac,
Silan mu mreška se vrat, brani od muha ga rep.
Gleda ga prolaznik jedan, te ove mu otmu se reči:
"Gledaj ga, ide mi sve voda na usta za njim!"
Ako li, štioče, sumnjaš da mesoljub takav postoji,
Dođi, upoznaj se s njim: rođeni Jakup mi brat.
VII
Varavo mnogo je toga u Rimu i italskoj zemlji,
Ama varaviji sveg strančev u poštu je nad.
Radi u Rimu šta hoćeš, a pisama pisati nemoj,
Kockaj se, kurvaj se, pij - tu je izvjesniji ždreb.
Jer ćeš se, inače, zalud, po povratku svome iz Rima,
Mnogome znaniku svom kleti da pisa mu ti.
Kikeron Atiku piše da vest je o Kajsara smrti
Stigla na germansko tlo ravno na deseti dan.
Tako, do Rajne od Rima u doba republike rimske
Pošta je imala put stotinu milja na dan.
Danas od Rima do Rajne republike italske pošta
Luta po mesec po dva slabo kad svršivši put.
Ti što se pismu iz Rima veseliš i nadaš te čekaš,
Nad ti je zaludan, znaj, pismo je pojeo put.
Zaman bi danas Odisej sa italijanskog tla Penelopi
Poslao jav da je živ: pre bi joj stigao sam.
VIII
Pljesak u crkvi na misi, kad purpurni završi biskup,
Pljesak kad papin se dlan digne nad okupljen puk,
Pljesak u sudnici punoj kad najstroža rekne se kazna,
Pljesak kad mrtvački les krene na posljedni put...
Sve su to navade rimske; preneražen ne budi stranče
Onim što uči te Rim: život je dlanom o dlan!
IX
Zlaćani Neronov dom, Kartakaline terme, Kolosej,
Kajsarov, Trajanov for, Kapitol, Tarpejsku hrid,
Sve to nastanjuju sada sjajnodlake pretile mačke,
Šireć po preslavnom tlu škiljavi prezir i mir.
Logikom dobro barataš, kad motreć ih zapišeš, stranče,
Rim da za mačku je raj, pakao mišu i psu.
X
Crkva za crkvom, oltari, basilike, chiostri, raspela,
Skoro pa videću sav hrišćanski vidljivi Rim.
Vajan je Sinan musliman! Da sutra u Istanbul pođe,
Pa se na džamije da, svakoga dana po tri,
Turbeta, tekije, groblja, medrese, mihrabi, nišani, -
Ne bi za godine tri rimski naravnao broj.
XI
"La Parollacia" je kičma iz koje se javljam jer moram
Reći da daytonski mir ide na onu mi stvar:
Crna se prirodno Gora s Dalmacijom graniči onde
Gdeno se "oca ti tvog" menja u "mater ti pas".
S Crnom se Srbiju Gorom razdeliti moralo onde
Gdeno se "oca ti tvog" menja u "mater ti pas".
Bosna se crtati valja gde čuješ da psovanju majke
Dodan je Allah pa Krist, Nedjelja Sveta i krst.
Hrvatskoj Krajini dati u kojima češće od svega
Čuje se "mater ti Bog" - središnji hrvatski psov.
Inače Gospu pa Tita, Pejgambera, Bajram i Slavu,
Dete maloletno, dan, Isusa, Božićnu noć,
"Oca na materi tvoga", "raširio ujnu za strica",
"Pekarskog kruha ti hljeb", "svetog Vasilija grob" -
To se na distrikte moglo, na koji koridor, enklavu
Fino razdvojiti sve, pa se potpisati mir.
XII
Putniče apijskim drumom, nenavadni ovaj krajputaš
Digao meni je muž Marko Likinije Kras.
Pod njim Kajkilija ležim, vojskovođi Metelu kćerka,
S godina osamput šest uzeta Hermom u Ork.
Rimska sam bila matriona: uživati znala sam život,
Ali sam znala i rad, preslicu, tkalački stan.
Ničim se nimalo nisam od gospođa lučila drugih,
Stotine takvih je njih, hiljade, imao Rim.
Besmrtnost su nekom dala osvajanja, ratovi knjige:
Mene je besmrtnom tek ovaj učinio grob.
XIII
Reumu, žučni kamenac, kostobolju imam na majku,
Plitak i nemiran san s očeve strane mi jest;
Znojenja noćna i svrabež od majčina stižu mi oca,
Stradanju sklonost i plač majčine majke na dar;
Brbljivost, sporost u poslu od očeve majke imadem,
Zubima škrgut u snu očeva oca su trag.
Svemu kad ovome pridodaš i vlastite prinose moje,
Kičmena prolapsa dva, čir, vitligo i tlak,
Onda ćeš predstavu neku i dobiti možda o tome
Kakav sve kukavan stvor ruglu izvrgava Rim.
XIV
Štagar je ludih po Rimu! (luđakom se naziva samca
Kojino hodi kroz grad pričajuć sebi u brk).
Ludi se čine i meni; no kako da sebe nazovem,
Kojino hodim kroz grad sričući ovo što štiš?
XV
Bruno se zovem Giordano: tvrdokorni sinovi Rima
Digli su ovaj mi kip s hrptom na Vatikanu grad.
Četiri stotine evo prohujalo godina već je
Otkad na lomači go papskom sam cvrčao ja.
To što se papama za mnom ni dosad no odsada neće
Pokajna oteti reč, mene ne zanima to.
Drugo zabrinjava mene: takozvani laici ovi
Slobodni naučni svet, ovi astronomi svi.
Četiri stotine već je prohujalo godina evo,
A da nijedna im trud pravi ne donosi plod.
Kad će im napokon jedna od Marsa se dovući sonda?
Kad će mikrobe mu s tla donijeti najzad do nas?
Pa da se vidi da sami ni jedini nismo u kozmu -
Ono što tvrdih i ja, pre no me poždera plam.
Sinan Gudžević, Rimski epigrami
