Teško da ću ikada otići tamo.
Nasuprot tome, znanja opadaju, gnjila,
u trajnu ljubav. U svoja ognjila
diže se jezik kojim gonetamo
utvarna mesta duše. Gde bih sreo,
ako ne u reči, tako nežnu studen?
Habarovsk. Zabridi kao uden
promrzlog sjaja u govor, tamo gde on
prestaje da sumnja. Otuda zime
tako žetveno ljube svetlost i dovoljno je
šapnuti samo: Habarovsk, da porazi me
prohladni odjek misli, skrojen
po meri umora. Kako izgleda,
teško da ću ikada tamo da odem.
Bled sam i strašno mi se spava. Gospode,
čuvaj u jeziku živo sunce od leda.
- Habarovsk, grad na krajnjem istoku Rusije, u kojem se, inače održava međunarodni festival pravljenja skulptura od leda
Posle, Povelja, NB Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2005.