Dijalektika slike
Munja trepereći svojim vrhom dodiruje
svod lobanje zeca u doba sna;
krin ujedajući jagnje za grlo
odiže ga sa zemlje.
Prva uniforma u tami.
Ujutru otvaram slepoočnicama vrata
kao zatvorenik s rukama
svezanim za leđa. Iako imaginarno,
sve mi je prirodno.
Samo me smrt
jedino ne smućuje. U mišljenju smrti
jedino srce me ne sluđuje.
Od njega dušmani tvoji mogli bi toliko da nauče.
Kad bi hteli.
Udvojene zvezde
Stvara se tajna od nečeg svima znanog:
Sam sam ko udvojene zvezde
Ne priznajem i naročito ne reprezentujem
Licemerstvo sveta.
Znaš li to? Moje tajno oružje je nesećanje i zato,
Mogao bih da vratim se kroz smrt.
Draga, možda imaš osam ruku
I možda 800 likova tvojih ima Tibet,
I možda dugu kosu nosiš preko ekvatora,
Ali, ja sam sačuvao tvoj prvibitni lik
Iako sam potonje izobilje izgubio.
No, zato,
Postoje ljudi koje zaboravljam potpuno.
Iz harfe
Zbunjeno sazvežđe. Duše
vajara izranjaju u vreme plime. Unutrašnji
monolog (materija struže vazduh)
zar tako kasno?
Pod velom i nedeljom, pokatkad
smrt drugih je nenadna.
Samo u sedam dana
Kartagine, kod Sika,
zapomaganje žena iz harfi nežnih:
udaranje jezika o nepca.
O!
Preveo s rumunskog Milan Uzelac
Izvornik uzelac.eu
Slika alamnature.com
