Dugo je zurio u proreze na njegovim grudima.
Slepljena kosa na čelu smetala mu je da zamahne.
Drška je fino klizila kroz vlažne dlanove.
smetalo mu je neprijatno ćutanje raspetog
kao i bledi pogled upravljen njemu.
Sve je smetalo...
Oluja koja se spremala da zamahne
kao i masa koja se u iščekivanju čuda
razočarano razišla, pa ipak, sutra je vredelo doći ponovo...
Gledao je u već raspuklu masu – Oca koji drži usnulog sina u naručju,
razočaranog.
Ruka se odvojila,
osetio je blagi drhtaj,
mišica se zategla do bola,
kao da nije njegova,
kao da nije
već sutra.
Na trenutak pozajmljeni osećaj moći grebao je njegove grudi.
Zatim je preciznošću jednog Rimljanina
pogodio pravo u nigdinu
i u odsustvu čuda
pustio iluziju da traje.
Slika Adriaen Collaert, Longinus Stabbing Christ with his Lance, no. 28 from The Passion of Christ
