u koju sklanjam monstrume i zveri
da ćute tamo na svojim jezicima
I ti si bio jedan od njih
očiju zapaljenih
ko dva
bezbojna bezbožna sunca
Promatrao si svaku promenu
na mom licu
svaku senu
svaki trag neke
davno oplođene nežnosti
uveren u besmrtnost reči
u trivijalnost smrti
Dok ti nisam oduzela
nevinost u kostima
Tvoj Bog nosiće masku
s mojim licem
kad se jednom otkotrlja nebo
iz staračkih ruku
na prazan pod
bez tepiha da ga čuva
od razorne svetlosti
Ja i moje zveri
moji monstrumi
stvaraćemo tada
savršeni haos
Ne boj se
noge su moje zato
uvek bose
a telo golo
spremno za utrku s vremenom
Koža zaustavlja sve
sem divlje strasti s usana
iz srca.
Tako se piše Sveta Knjiga
Puškinu moj
Tako nastaje svet.
Iz knjige Kabanica za suze, Rrom produkcija, 2016 koju Hyperborea preporučuje
Na slici Diskobolos, 1857. Britanski Muzej
