Samo mi jedno leto dajte, vi moćne!
I jednu jesen, da mi pesma sazri
Da srce moje, slatkih igara
Sito, voljnije umre.
Duša, što za života svoje božansko pravo
Primila nije, ne smiruje se ni u Orkusu;
No, ako mi ikad uspe ono sveto
Što mi je na srcu, pesma:
Dobrodošao si tad pokoju u svetu senki!
Zadovoljan sam tad i ako me svirka
Mojih struna ne doprati, ako jednom
Poživim poput bogova, ne tražim više.
Preveo s nemačkog Miodrag Pavlović
