JUČE,
DANAS, SUTRA
Danas je tako toplo i sparno vreme,
Seljaci kvase lica i zalivaju bašte oko kuća
Majstori popravljaju stari krov na jednoj šupi
Ja se preznojavam nad stranicama knjige
Ne znam ni ko je autor, ni koji je naslov
Znam samo da smo gotova groblja
Smrt nas je pritisla i načisto ohladila.
To je bilo juče, juče popodne
Ako je uopšte i bilo to što jeste
Na jednom mestu, na jednom stolu.
PESMA RADNICIMA
Na stočnoj pijaci, živo meso
Srca i bubrezi plivaju u loncu.
Starija žena drži devojčicu za ruku
Kupuje joj džigericu
Krvavo a zdravo.
U papiru na kome je molba za prijem
Parče živog mesa.
U NEDOBA
Bila je jesen
Zelena, žuta, crvena
Prijatelji su kupovali tople kapute
Spremali se za zimu.
Prošla je jesen
Crvena, žuta,zelena
Prijatelji su prodali tople kapute
Dočekali zimu.
Cipele sam zamenio za bicikl
Žurio kući da proverim jel zaključano
U sobi je svirala muzika i bilo je toplo.
Prijatelji su me čekali u hodniku zgrade
Na vratima je pisalo
Ostavite sve nade, ostavite sve nade.
Bilo je leto, žuto, crveno,zeleno, crveno
I mi smo bili mladi
Izgubili sve što smo imali,
Izgubili sve što
smo imali.
NEKIMA ZA NEKOGA
Kada se je rodio
Kažu, nebo je bilo bez oblaka
Kao da tu ima nečeg neobičnog.
Odrastao je u siromašnoj porodici
Ovo je realnost.
Onda je postao nešto
A činili su mu svašta.
Sada kada ga više nema
Postaje veliki i slavan
Nema većeg bezobrazluka.
Za sto godina ili dvesta
Raspravljaćemo čiji je
E, to je već sramota.
Takva su ljudska posla.
NEGDE U APRILU
Duboko u šumi vlada mrak
Na izlazu izlaza nema
Pevaju ptice beskućnice
I šumski požar slute.
Pesnik visoko leti
Odavde do neba i nazad.
Na čardaku spava lovac
U šumi rastu gljive
Šarene, otrovne, jestive.
U gradu za koji rođenjem znamo
Naučni skup o književnosti
Lingvisti, profesori, književnici
Zalaze u šumu duboko
A šume nema,
Ni pesme,
Ni sreće,
Nema!
POSTIZBORNI
PERFORMANS
Moj grad
zuri u ogledalo
Traži svoj odraz
Razočaran u vidjeno
Umire na mome dlanu.
POSLE KIŠE
I danas nije
kao juče
I čovek više nije stil
I palanka više nije palanka.
Gle, otvara se
nebo
Za plači i molitve
Niče, Kjerkegor, Šopenhauer
I sve dobija smisao
I obara s nogu.
Kako
miriše ljudsko telo
Posle kiše
I posle tuge
I posle smrti
Kako?
BIOGRAFIJA
Dejan
Đorđević je rođen 2. Januara 1970. Godine u Velikoj Sejanici kod Leskovca.
Završio je Filološki fakultet, grupa: srpski jezik i knjićevnost. Od 1988/89.
Radi kao novinar lista Pete vojne oblasti „Naša vojska“ u Zagrebu, a onda kao
dopisnik lokalnog nedeljnog lista „Naša reč“ u Leskovcu, i kao urednik
leskovačkih novina „Tačka“.
Pesme ,
eseje i prikaze objavljivao u listovima i časopisima: Povelja, Koraci,
Književne novine, Književni list, Gradina, Dometi, Pesničke novine, Letopis
Matice srpske, Bdenja,Jefimija, Trag,Naš trag, Avangrad,Sent, Književni
pregled, Večernje novosti (Kulturni dodatak), Nova zora (Banjaluka), Riječ
(Brčko, BIH), Amerikanski Srbobran (Kanada, SAD), Plamik (Bugarska), Nacional
(Albanija)....i u više elektronskih časopisa: Nosorog, Knjigomat,
Književnost.org, Etna, Holon (Hrvatska), Maxminus (Sarajevo), Diogen
(Sarajevo), Radio gornjigrad (Zagreb, Hrvatska),....
Zbornici
i leksikoni: Krilate ruke ljubavi, Prosvetni pregled, Bgd, 20004.god; Leksikon
prosvetnih radnika , Partenon, Bgd, 2001.god; Pesnički voz, Knjige vranjske,
2010.god; Arte stih, Arte, 2013.god; Rečnik za očuvanje naše planete, Arte,
2013.god.; Afoteka, Artija, Paraćin, 3013.god.....
Nagrade
i priznanja: Satirična pozornica“ŽIKIŠON“ (2011); Klub umjetničkih duša,
Mrkonjić-Grad; Deveti međunarodni susret pisaca, Pleven, (Bugarska) 2013.g....
Poezija
i eseji Dejana Đorđevića prevođeni su na engleski, francuski, grčki, ruski,
albanski, poljski, bugarski, slovenački
i makedonski jezik.
Zbirke
pesama: Jesam i nisam (Fileks, Leskovac, 2007), Ne/pristajanje (Fileks,
Leskovac, 2008) i Budim se da bih te voleo (Fileks, Leskocac, 2014). U pripremi
je i četvrta po redu zbirka pesama „Kraj i beskraj“.
Urednik
je u izdavačkoj kući „FILEKS“ i u časopisu „USPENJA“ u Leskovcu. Živi i radi
kao profesor književnosti u Grdelici (Leskovac).
