$type=ticker$cols=3$count=30

Žudnja za moći, Žak Elil





Prvo što moramo imati u vidu jeste da žudnja za moći nije nešto čisto subjektivno. To nije ni nešto čisto moralno, psihološko ili sociološko: žudnja za izrabljivanjem i dominacijom nad drugima nije svojstvena samo jednoj kategoriji ili klasi (pokvarenima, buržoaziji, kapitalistima ili imperijalistima). Takvo shvatanje je potpuno pogrešno. Celo pitanje žudnje za moći zapravo se okreće oko sprege i shvatanja objektivnih sistema, akumulacije sredstava čija je sama snaga ujedno i njihova logika. To, naravno, uključuje i ljudska bića koja stvaraju sistem i stiču subjektivnu ili klasno oblikovanu žudnju za moći, kroz taj sistem ili pomoću njegovih sredstava. Na primer, neka osoba ima automobil. Obično se kaže da je automobil samo instrument. Ako ide prebrzo ili se kreće opasno, to je samo greška vozača: on je svakako slobodan da postupi i drugačije. Vozač ima osećaj moći, kojem se prepušta, u korist automobila i brzinometra, koje može da skoči na 140 ili 160 km/h. I ta osoba je deo društva opsednutog rekordima, brzinom i ekonomijom vremena – u kojem se gledaoci oduševljavaju automobilskim trkama, a mediji objavljuju svakakve brzinske rekorde. Samim tim, naš vozač nije tako potpuno slobodan dok vozi svoj automobil.

Drugo, moglo bi se reći da je moć sama po sebi ravnodušna; može se koristiti za dobro ili za zlo; ona je deo društvene realnosti. Tu je onda i autoritet – kao pozitivna ideja, zato što stvara utisak da je moć, u isti mah, regulisana institucijama i prihvaćena kao vlast od svih ljudi. A tu je i sila, koja često ima negativnu konotaciju – kao dominacija jednih na drugima, uz pomoć nasilja. Verujem, međutim, da su te distinkcije suviše pojednostavljene i neprecizne, kada je reč o realnosti posmatranih fenomena. Vlast, kao i moć, podrazumeva silu, dominaciju i (u nekoj meri) nasilje. Nema vlasti koja bi bila čista, objektivna, miroljubiva, dobrovoljno prihvaćena. Svaka vlast – psihička, harizmatična ili funkcionalna – nužno je povezana sa silom, to jest, s nekim oblikom sputavanja i tlačenja. Isto tako, ne može se govoriti ni o nekoj objektivnoj, neutralnoj moći. Svaki oblik moći je povezan s primenom sile, prema tome, s nekim stegama, a ponekad i s nasiljem. Nikakva ustavna promena ne može da preobrazi organizaciju sile u neki „moralno čist“ autoritet. Prema tome, činjenice moći, sile i vlasti su u određenoj meri uzajamno kontaminirane.

Kada to kažemo, moramo napomenuti i da ima raznih struktura moći: postoji moć novca na koju smo možda najosetljiviji, o čemu svedoče i njene osude, koje stižu od liberala, socijalista i humanista. Ali, politička moć u našem svetu nije ništa manje zastupljena. U stvari, hteli ne hteli, nalazimo se između najmanje dva sistema moći. Po jednima, moć novca je najstrašnija; ona je ta koja kvari sve. Oni misle da se mora stvoriti narodna država, slobodna od moći novca, nezaprljana njome i sposobna da svojim građanima pruži garancije. Prema drugima, najveća opasnost leži u političkom totalitarizmu, u svemoći države. U tom slučaju, prvi zadatak je borba protiv diktature, zalaganje za potrebe ljudi, za očuvanje sloboda. Naravno, zloupotreba će biti uvek i moć novca može da prevlada, ali to bi bilo manje zlo. Pored ta dva objektivna oblika moći, postoji, međutim, i moć nauke i tehnike. Ta moć je takođe čista dominacija. Ona predstavlja određeni sistem; i tehnika se, naime, povinuje vlastitim zakonima. Tehnika nužno podrazumeva dominaciju, silu, totalnu efikasnost; ne može biti drugačije.

U ta tri slučaja, važno je upamtiti da je novac sam po sebi moć, kao i država i tehnika. To uopšte nije stvar izbora – to je stvar logike svojstvene tim sistemima. Postoji samo utopijska mogućnost da prosto pređemo s jednog sistema na drugi, ubeđujući sami sebe kako smo slobodni. Ali, u sva tri slučaja, suočavamo se s nezavisnim procesima, koji nužno proizvode ili akumulaciju novca ili povećanje državne dominacije ili geometrijski porast tehnološke efikasnosti. Sviđalo se to nama ili ne, to su zakoni po kojima ti sistemi rade. Naravno, ti sistemi se onda spajaju s glađu za moći, sa željom za dominacijom. Upravo tu, u tački susreta tih organski nezavisnih i kvalitativno različitih faktora, otkrivamo pravi problem moći danas.


*

Kada je neki čovek, koji je hteo da vlada drugima, na raspolaganju imao samo gruba sredstva srednjeg veka, njegov kapacitet za dominaciju bio je nužno ograničen. On se nije bavio mogućnostima savremenih sredstava za delovanje, koja mi ovde razmatramo, prosto zato što su njegova sredstva bila ograničena. Ali, kako su ta ograničenja počela da se smanjuju, metodi moći su stekli autonomiju, koja je srazmerno povećala čovekov kapacitet za dominaciju nad drugim ljudima – to se dogodilo, a da čovek pri tom nije svesno napravio jasan izbor u korist dominacije. Danas, međutim, objektivni stav tehničara ili čak neutralni stav političara, koji donosi odluke u odnosu na najrazličitije zadate ciljeve, u stvari su samo velovi koji prikrivaju pravu težnju ka moći. Što su metodi moći razvijeniji, manje je obzira u agresiji s kojom se primenjuju. Borba prsa u prsa podrazumeva grimase, krike i pokrete koji treba da zastraše neprijatelja. Pritiskanje dugmeta za lansiranje atomskog projektila može se obaviti bez narušavanja lične smirenosti, zato što je to samo odgovor na tehnički proračun, koji nema nikakve veze sa savešću. U činu pritiskanja dugmeta nema ni agresije, niti mržnje. To je glavna karakteristika preobražaja sile u našem društvu: racionalna, strastvena i životna stvarnost prosto se svodi na puku primenu tehnike.

To se vidi kao prednost. Obećava nam se prelazak iz političke sfere u onu administrativnu. Krećemo se od političke žudnje za dominacijom i manipulacijom ka hladnom, bezličnom obliku ponašanja, koji deluje kao prava garancija nedominacije. Hoćemo da eliminišemo lično odlučivanje pojedinca sklonog dominaciji, pomoću proste upotrebe mehaničke efikasnosti. U stvarnosti, to je više izraz duha moći nego tehničke objektivnosti. Ali, onaj ko koristi tehniku nije prosto robot: on sam je posvećen moći i može da prepozna mogućnosti svojih postupaka. Samim tim, on ide dalje pod izgovorom naučne objektivnosti, da bi dao oduška svojoj žudnji za moći, na nov način: on nije tiranin, „već tehničar koji primenjuje moć“, čak i bez neke tehničke organizacije, u užem smislu. Tako do rasta moći u našem društvu dolazi kroz spregu sredstava za primenu sile i novog duha moći. Malo po malo, apsolutna efikasnost se postiže na objektivan i bezličan način, bez strasti, bez osećanja.


*

Prethodna razmatranja su neophodna da bi se procenilo dejstvo moći u našem savremenom društvu, ne samo izvan tradicionalnih kategorija dobra i zla već i izvan čisto psihološke analize. Prvo pitanje koje se nameće jeste da li se moć može upotrebiti za neko Dobro. To je pozicija onih koji se, na primer, zalažu za diktaturu, kao garanciju ljudskog blagostanja: ako bi pravedni, moralni i mudri ljudi imali apsolutnu moć, one bi mogli da čovečanstvo povedu putem blagostanja i Dobra. Tu se, međutim, suočavamo s dve poteškoće. Uvek moramo imati u vidu da moć teži da se otme kontroli. Od trenutka kada bi se bilo koji sistem moći stavio u pogon, moć se nikada nije zadovoljavala samom sobom. S jedne strane, to znači da se moć, kojom se u datom trenutku raspolagalo, nikada nije smatrala dovoljnom za ostvarivanje velikih ciljeva koje je vlast imala pred sobom. Moć se morala stalno uvećavati, sa uverenjem da će budućnost konačno doneti sredstva za ostvarenje prvobitne vizije; čovek s takvim idejama nikada se ne miri s nedostatkom moći. S druge strane, moć narasla u neposrednoj prošlosti ne može da obuzda sopstveni rast. Naprotiv, ona nužno nastavlja da se kreće u istom smeru. U fazi prvobitne akumulacije, moć je u isto vreme preduslov i nužnost daljeg sticanja moći. Na primer, objašnjeno je da kada neki ekonomski sistem ima godišnju stopu rasta od 5%, u periodu od deset godina, ne može doći do stope rasta od nula procenata; sistem je ekonomski i tehnološki osuđen da sledi stopu rasta u dovoljno dugom vremenskom periodu. Prema tome, princip moći teži beskonačnom. Nema granice moći, osim one koja se faktički može dostići vremenom, ali što ne ukida želju za prevazilaženjem te granice „čisto temporalne nemoći“, da bi se konačno ostvarilo ono što je do juče izgledalo nedostižno.

Princip neograničenog rasta postavlja nas, međutim, pred odlučujući problem: da li u društvu podređenom neograničenom rastu uopšte može biti nekih vrednosti? Pozivam se na čuvenu Taleranovu izreku: „Svaka vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno.“[1] (Kao i na duboku Jingerovu analizu iz romana Staklene pčele, u kojoj je pokazao kako rast moći nužno i neminovno vodi ka uništenju vrednosti.)[2]

Ako vrednosti postoje, to znači da postoje i oblasti koje moć ne može da dosegne – ne zato što je „slaba“ već zbog same prirode stvarnosti. Shodno tome, moć je uvek izložena sudu, zato što postoji stvarnost koja ne podleže sudu moći. Bez ta dva uslova, nema vrednosti. Ali, to su upravo oni uslovi koje moć (novca, države, nauke ili tehnike) ne može da trpi. Kako bi moglo da postoji nešto što je nedostupno moći? To bi moglo da bude samo ona oblast koju moć mora da nacilja i stavi pod kontrolu. Svaku moć zanimaju upravo izvori vrednosti i njihov razvoj, zato što se moć nikada ne zadovoljava postojanjem u nekoj neutralnoj situaciji. Moći, kao takvoj, potrebni su uvek novi dokazi, deklaracije i priznanja, da je dobra, ispravna i zakonita. U samoj prirodi moći je da želi da bude sve to. Moć se nikada ne zadovoljava pukim ispoljavanjem moći.

Kako bi neke nezavisne vrednosti ikada mogle da sude o moći? Moć ne može da toleriše sudove, zato što bi to značilo da postoji neka druga moć, koja je u stvari veća od nje same. Moć i oni koji je primenjuju, ne mogu da shvate ništa, osim u okvirima moći. Za one koji su posvećeni potrazi za moći, sudovi su mogući samo zbog nadmoćne vlasti sudije. Mehanizam rasta moći neminovno uništava moralne i duhovne vrednosti, bez obzira o kojoj je grupi ili društvu reč. (Videti zadivljujuću knjigu Hajnriha Bela, Bilijar u pola deset.)[3]


*

Problem moramo razmotriti s još jednog stanovišta. Moć nužno podrazumeva potčinjenost čoveka. Moć uvek radi protiv čoveka, kao i protiv prirode i stvari. Kada se moć koristi, ona se nužno okreće protiv drugih. To da li manjina podjarmljuje većinu ili obrnuto, nije mnogo važno. Tokvil (Tocqueville) je pokazao da diktatura većine nije manje strašna od diktature manjine. On je bio u pravu, a ne Marks. Diktatura proletarijata ne može steći legitimitet na osnovu broja sledbenika. Mase ili rulja koja primenjuje moć, jesu radikalno zlo, kao i neki diktator. (Demon se zove „legija“.) Pored toga, kada se moć usmerava na čoveka, neminovna posledica je vrlo radikalna: čovek postaje stvar, on se postvaruje (što je nešto sasvim drugačije od „otuđenja“). Moć se obrušava na čoveka kao na svoju pravednu i pravu žrtvu. Prema tome, ona može da ga vodi, da manipuliše njime, da ga preobražava; može ga lišiti njegove ljudskosti, da bi ga svela na puku funkciju ili, u najboljem slučaju, na pomoćnika moći. Tako preobražen čovek dopustiće moći pun raspon delovanja. Moć nema nikakvo poštovanje prema čoveku, zato što bi to bila kontradiktorno. Moć koja bi na svakog čoveka gledala kao na pojedinca, koja bi uvažavala njegove vrednosti i osećanje života, takva moć više ne bi bila moć. Od kada su u njih prodrle psihologija i psihoanaliza, sudnice su u stvari odustale od donošenja presuda: čim optuženi postane pojedinac, čije se ponašanje može objasniti i čije lice odaje neku složenu priču, nemoguće ga je osuditi. Moć gubi svoju realnost, zato što je realnost moći negacija ljudskosti u onima koji je sprovode, kao i u onima nad kojima se sprovodi. To je drama Hegelove priče o gospodaru i robu.


*

U takvim uslovima, pravi problem u očuvanju mogućnosti za ljudski život u društvu, jeste kako ograničiti moć. Izgleda da imamo tri mogućnosti. Prva je ono što bih nazvao konvencionalnim ograničavanjem moći, naime, zakon i ustav. Ko god da ima moć, povinuje se zakonu i pristaje da poštuje određena ograničenja. To je cela teorija koja stoji iza demokratske liberalne države: princip podele vlasti. Ali, to je u praksi zapravo neefikasno: taj sistem funkcioniše samo u meri u kojoj ga onaj ko ima moć prihvata i zaista poštuje. Krajnja slabost ustavne teorije leži u tome što politička moć sama donosi ustav. Tako moć može da po volji (uprkos referendumu) pređe s jednog ustava (kada postane problematičan) na drugi. (To smo videli u Francuskoj posle 1793.) Drugo: ako zakon izvire iz države, očigledno je da država ograničava moć samo u meri u kojoj ova to dopušta. Moć treba samo da promeni zakonska pravila, da bi uklonila ono što je ograničava. (Delo Hansa Kelsena ne samo da identifikuje te principe, nego navodi i njihove posledice.)[4] Ako zakon počiva na nečemu drugom, a ne na državi, onda se država neće smiriti sve dok njena moć ne osvoji taj izvor zakona i svede ga na puki instrument same države. Treće: slabost Monteskjeove teorije „ravnoteže vlasti“; zakonodavni akti kao protivteža izvršnom ogranku vlasti i sudski akti kao protivteža i kontrola druga dva ogranka. Ali, ako se ta tri ogranka vlasti povežu u jedan skup – državni poredak – oni ne mogu da služe kao protivteža jedan drugom. Prosta reorganizacija države može da neutralizuje neki ili sva tri ogranka vlasti – i ko bi se suprotstavio takvoj reorganizaciji?

To nas vodi do druge tačke: ravnoteža, zakon, ustav, itd., mogu biti zaštita od moći samo ako su utemeljeni u nečemu što nije organizam moći. Ako je zakon izgrađen kao običaj, onda je nezavisan od države i predstavlja pravu prepreku moći. Ako se sudska vlast prenese u neku autonomnu društvenu grupu (kao u slučaju parlamenta i buržoazije u Francuskoj u XVIII veku), država onda ne može da je uništi. Naprotiv, ta društvena grupa će u stvari imati ingerencije države. Drugim rečima, da bi moć bila ograničena, ona se mora suočiti s preprekama koje svoj izvor i realnost imaju u nezavisnim, autonomnim društvenim grupama, koje mogu da pruže otpor. Ta prepreka mora biti spoljašnja u odnosu na organizam moći i ne može biti prosto neko moralno pravilo, ideal ili ustav. Realnost tih prepreka mora biti duboko ukorenjena. Na primer, crkva je sve do XVII veka bila prava prepreka autokratskim sklonostima monarha i države.

Da bi demokratija živela, nije dovoljno da se legalizuju samo njena formalna pravila. Mnogo je važnije da bude prisutna u društvenom telu neke grupe, zajednice ili organizacije, koja upućuje svoje detinjaste izazove vladajućem poretku i prepoznaje i zatim napada strukture same moći, njene ciljeve, birokratske tendencije, tehnološki sistem, itd. To je jedina prava kontramoć. Ali, ovde moramo biti oprezni. Ako je cilj našeg suprotstavljanja moći samo osvajanje vlasti, zamena jednog režima drugim, onda to ne znači ništa. Još gore, to nije ništa drugo nego nova inkarnacija duha moći, kao što se, na primer, svuda dogodilo s komunističkim partijama. Prava protivteža moći ne teži vlasti, niti da uništi vladajući sistem. Ona pre nastoji da u društvu stvori zonu neizvesnosti, da uvede nasumičnost, da podmeće klipove pod točkove jedne suviše savršene, suviše efikasne mašine. Svako suprotstavljanje moći neminovno teži da smanji njenu efikasnost, unoseći tenzije, probleme, neizvesnosti, „slabljenje“, itd. – i to ne iz pakosti, već prosto na osnovu svesti i uverenja da se moć, ako se ne ometa, povinuje samo vlastitim zakonima. Naravno, ideja o protivljenju moći ne podrazumeva čistu spontanost već svestan otpor.

Posle svega rečenog, ova ideja o suprotstavljanju moći nije sasvim zadovoljavajuća. Ona neminovno vodi u sukob. Vladajući poredak će uvek nastojati da uništi, asimiluje, apsorbuje ili preotme otpor moći, koji ne može večno da toleriše. To onda ima samo dve posledice: otpor moći se ili pojačava i tako ulazi u ciklus ostalih rastućih moći; ili napušta svoj trenutni oblik i traži druge osnove, druge izraze, druge principe reorganizuje se, itd. On menja svoje bojno bolje, front i izgled. To je jedini zadovoljavajući odgovor, ali – nema razloga da se to krije – koji je krajnje teško ostvariti. (Ta pitanja sam detaljnije razmotrio u svojoj knjizi Autopsija revolucije).[5]


*

Ali, postoji jedna još radikalnija mogućnost: svestan izbor „ne-moći“, odbacivanje svakog oblika moći, nezavisno od toga da li je i u kojoj meri legitiman. „Ne-moć“ očigledno seže mnogo dalje od nenasilja ili suprotstavljanja ratu. Ne-moć je radikalno odbacivanje jedne „normalne“ čovekove sklonosti – agresije, nasilnog reagovanja na nasilje, pravila oko za oko, kao i svih vrednosti i institucija našeg društva, naročito ekonomske organizacije, ideje o konkurenciji, da je život borba, u kojoj najbolji pobeđuje. Sve dok se držimo te ideologije neminovno utiremo put komunističkim i fašističkim diktaturama i njihovim tehnostrukturama. Ne smemo, naravno, pasti u zamku idealizma – naime, ne smemo se uzdati u neko buduće društvo koje bi počivalo na etici totalne ne-moći. Nema potrebe da se bavimo nekom anarhističkom utopijom.

Danas, u ovom našem društvu, koje je izabralo moć, moramo imati neprekidno i beskompromisno odbacivanje moći. Mi, mali, ali suštinski glasovi otpora, moramo izabrati ne-moć. A naš otpor je suštinski, zato što ako ne istrajavamo u onome za šta se zalažemo i ako to ne živimo, onda je naše društvo osuđeno na propast. Sledbenici ne-moći – neuspešnosti, neefikasnosti, „promašaji“, itd. – žive u istini tako što stalno dovode u pitanje sve društvene ideologije. Ni proizvodnja bogatstva, ni uspešna sredstva i sistemi za proizvodnju, distribuciju i potrošnju, niti neki pravedni politički poredak, ne mogu da obezbede društvu budućnost.

Budućnost našeg društva počiva samo na slobodnim osobama u našem društvu. Sledbenici ne-moći su jedine slobodne osobe u našem okruženju, zato što se oni koji naginju moći opiru sociološkoj promeni, naročito zbog onoga čime im ona preti kao pojedincima.


*

Nema drugog načina. U stvari, ovaj način ima mnogo veće implikacije i mogućnosti nego što u prvi mah izgleda; to su skrivene i duboke implikacije za svakog od nas.



[1] Charles Maurice de Talleyrand-Périgord (1754–1838), čuveni francuski diplomata. Verovatno Elilova greška; ta izreka se pripisuje Lordu Aktonu (John Emerich Edward Dalberg-Acton, (1834–1902).

[2] Ernst Jünger (1895–1998), Gläserne Bienen, 1957.

[3] Heinrich Böll, Billard um halbzehn, 1959. U tekstu, prevodioci na engleski su napisali, „The Sacrament of the Bull“, možda sledeći Elila i francuski prevod naslova Belovog romana, ali to je motiv iz romana Bilijar u pola deset (na francuskom, Les Deux Sacrements, „Dva sakramenta“; jedni primaju „sakrament jagnjeta“, drugi „sakrament zveri“ ili bika).

[4] Hans Kelsen (1881–1973), Reine Rechtslehre (Čista teorija prava), 1934–1960.

[5] Jacques Ellul, Autopsie de la révolution, Paris, Calmann-Lévy, collection Liberté de l’Esprit, 1969 (2008).



Preveo: Aleksa Golijanin, 2015.

Name

. Video,1,10 pravila za pisce,1,10 Rules for Writers,1,1993,1,500 Years of Female Portraits in Western Art,1,A koliko si imala ljubavnika,1,A.P. Čehov,1,Abel Korženijovski,1,Abelardo Morel,1,Aboridžini,1,Adam Marek,1,Adam Zagajevski,7,Adam Zagajewski,4,Adela Greceanu,1,Adrijana Šimanjska,1,Adrijen Rič,1,Agnješka Žuhovska Arent,1,Ahmed Burić,1,Ailmr Zalihić,1,Ajfel,1,Ajtana Dreković,1,Akua Naru,1,Al Stjuart,1,Ala Tatarenko,1,Alan Ford,1,Alber Kami,8,Albert Camus,1,Albert Camus,2,Alberto Luis Mangel,2,Alberto Moravija,1,Alehandro Hodorovski,1,Alejandro Jodorowsky,1,Aleksandar Bečanović,3,Aleksandar Ćuković,1,Aleksandar Galjper,1,Aleksandar Gavranić,1,Aleksandar Genis,1,Aleksandar Janković,1,Aleksandar Kowalsky,1,Aleksandar Leso Ivanović,1,Aleksandar M. Petrović,1,Aleksandar Petrov,1,Aleksandar Petrović Babić,1,Aleksandar Ristović,3,Aleksandar Solženjicin,2,Aleksandar Šurbatović,1,Aleksandar Tijanić,1,Aleksandar Tišma,1,Aleksandar Vučo,2,Aleksander Vat,1,Aleksandra Bajić,1,Aleksandra Batinić,1,Aleksandra Marilović,1,Aleksandra Milić,1,Aleksandra Roćenović,3,Aleksej Makušinski,1,Alen Brlek,2,Alen Ginzberg,4,Aleš Debeljak,1,Aleš Šteger,3,Alfred de Vinji,1,Alfred Mise,1,Alhemija,1,Ali Farka Ture,1,Alina Somova,1,Alma Lazarevska,1,Alma Micić,1,Almin Kaplan,2,Almir Kolar Kijevski,2,ALojz Benac,1,Alpar Lošonc,1,Alvaro de Campos,1,Amarsana Ulzitujev,1,Amedeo Modiljani,1,Ameli Notomb,1,Amelie Nothomb,1,Amerika,1,Amin Maluf,1,Amiri Baraka,3,Ana Ahmatova,3,Ana Glišić,1,Ana Moura,1,Ana Nikvul,2,Ana Omaljev,1,Ana Pejović,1,Ana Radojević,1,Ana Ristović,2,Ana Seferović,1,Anais Nin,2,Ananda K. Kumarašvami,2,Anastasija,2,Anastasis Vistonitis,1,Anđela Matanović,1,Anđela Pendić,1,Anđelko Zablaćanski,1,Andre Breton,1,Andrej Gogoljev,1,Andrej Platonov,1,Andrej Rubljov,1,Andrej Sen-Senjkov,1,Andrej Tarkovski,3,Andrej Vidović,1,Andriana Škunca,1,Andrićevi junaci svoju mučnu kob nose svijetom kao prokletstvo i kaznu,1,Andrija Kačić Miošić,1,Andrijana Kos Lajtman,1,Anica Savić Rebac,3,Animacija,12,Anja Jeftić,4,Anja Marković,1,Anja Ulinič,1,Anna Maria dal Violin,1,Anne Sexton,2,Annette Peacock,1,Anri Mišo,1,Anton Pavlovič Čehov,1,Antonen Arto,1,Antonio Filaret,1,Antonio Negri,1,Antonio Porpeta,2,Antonio Tabuki,4,Antonio Vivaldi,1,Antropologija,1,Antun Branko Šimić,2,Anuar Brahem,1,apokalipsa,1,Archibald MacLeish,1,Arčibald Mekliš,1,Arhitektura,1,Armen Gašparijan,1,Arsen Dedić,4,Arsen Dedić i Darko Rundek,1,Artir Rembo,3,Artur Rembo,2,Astrologija,1,Audio,3,Audio poezija,11,Auschwitz Café,1,Aviv Etrebilal,1,Azam Ali,1,B. Wongar,2,Balet,3,Balkan,1,Balkanski dnevnik,1,Bartolo Katafi,1,Barton,1,Basheskia,1,Baudolino,1,Behem,1,Bela Ahmaduljina,1,Bela Hamvaš,8,Béla Hamvas,1,Belegišanin,1,Belen Gopegi,1,Belle Epoque,1,Bells From The Deep,1,Bend of Horsis,1,Benei Žuža,1,Benoa Ditertr,1,Benoît Duteurtre,1,Beograd,1,Beokult,1,Bernhard Vider,1,Bert Janš,1,Bertolt Brecht,1,Bertolt Breht,3,Bertrand Rasel,3,Bertrand Russell,1,Biblistika,1,Biosfera,2,Bjanka Alajbegović,1,Blaise Cendrars,1,Blandine,1,Blaže Koneski,1,Blez Sandrar,2,Bob Dilan,2,Bob Dylan,3,Bob Kaufman,1,Bob Perelman,1,Bogdan Pristrom,1,Bogoljub Šijaković,1,Bogomil Đuzel,3,Bogomil Đuzel. Poezija,1,Bogumili,1,Bojan Bošković,1,Bojan Samson,1,Bojan Tomić. Esej,1,Bojana Stojanović Pantović,1,Bolero,1,Bolero Reunion,1,Book of Enoch,1,Boris Buden,1,Boris Budimir,1,Boris Jovanović Kastel,13,Boris Lazić,2,Boris Marić,1,Boris Nad,14,Boris Pasternak,1,Boris Potočnik,1,Boris Vijan,2,Borislav Jovanović,1,Borislav Pekić,2,Borislav Radović,2,Borjana Mrđa,1,Boro Drašković,1,Boskes de Mi Mente,1,Botho Strauss,1,Boto Štraus,1,Božana Readnković,1,Božica Jelušić,1,Braco Subotić,1,Brana Petrović,1,Brana Radević,1,Branislav Banković,2,Branislav Petrović,3,Branislav Živanović,1,Branka Arsić,3,Branka Savić,1,Branka Selaković,1,Branko Bošnjak,1,Branko Ćopić,1,Branko Čučak,1,Branko Kukić,1,Branko Miljković,4,Branko Radičević,1,Branko V. Radičević,1,Branko Ve Poljanski,1,Bratislav Milanović,1,Brodolom kod Thule,1,Bruno Katalano,1,Bruno Schulz,4,Bruno Šulc,6,Buenos Aires,1,Bulat Okudžava,1,CA Blues,2,Calcutta blues,1,Camus,1,Canaleto,1,Carl Gustav Jung,1,Carlos Fuentes,1,Čarls Bernstin,1,Čarls Bukovski,6,Čarls Simić,7,Čarobna pesma,1,Časopisi,1,Cesar Vallejo,1,Česlav Miloš,5,Charles Bernstein,1,Charles Bukowsky,2,Charles Simic,1,Chris Lavis,1,Christian Wolgang Emmerich,1,Čini mi se,1,Citati,1,Claude Levi-Strauss,1,Claude Lévi-Strauss,1,Constantine Cavafy,1,Crno jagnje,1,Crteži,1,Čudnovatost Vilijema Blejka,1,Cujoši Jamamoto Trio,1,cvetan todorov,1,Czeslaw Milosz,2,D.H. Lorens,2,Daemonia Nymphe,3,DakhaBrakha,1,Dali,1,Damian Saez,1,Damir Malešev,5,Damjan Malešev,2,Danijel Dragojević,2,Danijel Gatarić,2,Danijel Jović,1,Danijela Dejanović,1,Danijela Mršulja Vasić,1,Danil Harms,1,Danilo Kiš,15,Danilo Kiš – Uspomene,1,Danilo Lompar,1,Danilo Lučić,2,Danilo Topić,1,Darija Marković,1,Darko Cvijetić,9,Darko Daničić,1,Dartmut,1,David Albahari,3,David Bezmozgis,1,Dead Can Dance,1,Deads Poets Society,1,Dejan Ajdačić,1,Dejan Aleksić,3,Dejan Đorđević,1,Dejan Ilić,1,Dejan Kanazir,1,Dejan Petrović Hica,1,Dejan Tešić,1,Dejvi Mekmanus,1,Dejvid Herbert Lorens,1,Delia Steinberg Guzmán,1,Delija Štajnberg Guzman,1,Delimir Rešicki,1,Deni de Ružmon,1,Deni de Ružmon i san o ujedinjenoj Evropi,1,Deniz Levertov,1,Đeo Bogza,3,Derek Volkot,3,Derek Walcott,1,Desert For Ever,1,Dete sa pučine,1,Diavolo in corpo,1,Dijana Klarić,1,Dilan Dog,1,Dilan Horman,2,Dilan Tomas,2,Dimitrije Mitrinović,1,Dino Bucati,5,Dino Buzzati,2,Direr,1,Ditiramb,1,Dnevnik,11,Dnevnik jedne ljubavi,1,Dobrica Erić,1,Dokumentarni filmovi,1,Domagoj Nikolić,1,Doors,1,Đorđe Šćepović,5,Đorđo Agamben,3,Đorđo Lingvaglosa,1,Dorotea Tening,1,Dr. Stylianos Atteshlis (Daskalos),1,Dragan Babić,1,Dragan Bošković,3,Dragan Jovanović Danilov,8,Dragan Marković,1,Dragan Prole,1,Dragan Radulović,1,Dragan Tasić,1,Dragan Vojvodić,1,Dragana Kragulj,2,Dragana Tripković,1,Dragoš Kalajić,2,Dragoslav Andrić,1,Dragoslav Dedović,1,Dragoslav Đorđević,1,Dragoslav Mihailović,1,Dragutin Tadijanović,1,Drama,2,Draško Ređep,1,Društvo spektakla,1,Dubina,1,Dubravka Đurić,1,Duša žene,1,Dušan Gerzić Gera,1,Dušan Matić,4,Dušan Opačić,3,Dušan Pajin,1,Dušan Zaharijević,1,Duško Domanović,1,Duško Trifunović,1,Đuzepe Ungareti,1,Dylan Horman,3,Džejms Džojs,2,Dženi Džozef,1,Džerom Rotenberg,1,Džim Morison,1,Dživan Gašparijan,1,Džon Banvil,1,Džon Beri,1,Džon Berimen,1,Džon Fante,1,Džon Kits,1,Džon Zerzan,9,Džoni Mičel,1,Džordž Orvel,1,Džordž Vudkok,1,Džošua Rotman,1,Džozef Čeravolo,1,Ed Sandoval,1,Edgar Alan Po,5,Edin Pobrić,1,Eduardo Galeano,2,Edvard Artemijev,1,Edvard Dodvel,1,Edvard E. Kamings,1,Edvard Said,2,Edward Estlin Cummings,1,Eftim Kletnikov,3,Ekrem Hamid,2,El Greko,1,El Hansa,1,Elegija,1,Eleni Varikas,1,Elma Porobić,1,Elvedin Nezirović,2,Ema Goldman,1,Emanuel Levinas,2,Emil Cioran,3,Emil Gotje,1,Emil Sioran,6,En Sekston,3,Endre Adi,2,Enes Halilović,6,Enesa Mahmić,4,Enrike Vila Matas,1,Enrike Vila-Matas,2,Enver Muratović,1,Ep,1,Epitaf,2,Erazmo Roterdamski,1,Erih Frid,1,Erik Sati,1,Erika Kuhn,1,Erika Kun,1,Eriko Malatesta,1,Ernest Hemingvej,1,Ernest Hemingway,1,Ernesto Kardenal,1,Ernesto Sabato,2,Ernst Barlah,1,Ernst Jandl,1,Ernst Jinger,1,Erotizam i ljubav,1,Esej,334,Esoteric Agenda,1,Estetika,1,Étienne de La Boétie,1,Etjen de la Boesi,2,Euđen Simion,1,Euđenio Montale,3,Eugen Fink,1,Euženio de Andrade,2,Eva Zonenberg,3,Evgenij Grinko,1,Evgeny Grinko,1,Evlin Pizje,1,Evroazija,1,Evroazijci,1,Ezra Paund,4,Fabio Pusterla,1,Fado,1,Faruk Džiho,1,Faruk Šehić,2,Fatima Halilović,1,Faun,1,Fehér Illés,2,Felenko Fefe,1,Feliks Gatari,1,Ferid Muhić,1,Fernan Brodel,1,Fernan Leže,1,Fernando Pesoa,8,Fernando Pessoa,4,Fernando Valverde,1,Feti,1,Filip Marinković,1,Film,7,Film o Rubljovu,1,Filosofija,55,Filozofija,22,Fisharmonika,1,Fjodor Ivanovič Šaljapin,1,Fjodor Mihjlovič Dostojevski,2,Foals,1,Folker Zilaf,2,Foruk Farohzad,1,Fotografija,3,Fotografije,3,Fotopoetika,1,Fraktali,2,Franc Kafka,10,franc List,1,Franc Šubert,2,Frano Alvirević,1,Fransoa Larošfuko,1,Fransoaz Kolan,1,Frantz Kafka,1,Frederik Šopen,1,Fredi Perlman,4,Frenk Lima,1,Frenk Stjuart Flint,1,Frida Kalo,1,Fridrih Niče,1,Fridrih Helderlin,2,Friedrich Nietzsche,1,Fulkaneli,1,Gabrijel Garsija Markes,5,Gabrijel Kifu,1,Gabrijela Mistral,1,Gajo Petrović,1,Gejn,1,Geo Bogza,1,Georg Fridrih Hendl,1,Georg Simel,1,Georg Trakl,5,George Woodcock,1,Georges Bataille,1,Georges Korominas,1,Georgij Ivanovič Gurđijev,1,Gerhard Falkner,1,Gi Debor,2,Gijom Apoliner,1,Gilbert Kit Česterton,1,Gimnopedije,1,Gistav Dore,1,GMO,1,Gnoza,1,Goja,1,Goran Babić,1,Goran Blagojević,1,Goran Gavrić Grga,1,Goran Ilić,1,Goran Korunović,2,Goran Simić,1,Goran Stojičić,1,Goran Tešić,1,Gordana Simeunović,2,Gotfrid Ben,3,Gottfried Benn,2,Govor,6,Grad,1,Gradimir Gojer,1,Greg Brejden,1,Gregor Podlogar,1,Grozdanin kikot,1,Gurđijev - Susreti sa izuzetnim ljudima,1,Gvendolin Bruks,1,Hafiz,1,Hajner Miler,1,Hajnrih Bel,1,Hajnrih Hajne,1,Hamza Humo,1,Hana Arent,1,Hans Magnus Encensberger,1,Hanter S. Tompson - Džon Zorn,1,Haris Jašarević,1,Haruki Murakami,2,Hauard Barker,1,Havier Pérez,1,Havijer Gutijerez Lozano,1,Heavy on my Head,1,Hedningarna,1,Hekataj iz Abdere,1,Helena Blavacka,1,Helena Burić,1,Helmut Feter,1,Henri Miler,2,Herman Hese,3,Herman Štern,1,Herodot,1,Hipatija,1,Hiperboreja,9,Hiperborejska muzika,3,Hiperborejska muzika: Mari Boine,1,Hoan Miro,1,Homer,3,Horhe Luis Borhes,23,Horhe Rohas,1,Hoze Ortega i Gaset,1,Huan Ramon Himenez,1,Hulio Kortasar,5,Igor Gusev,1,Igor Isakovski,2,Ilijada,1,Ilja Kaminski,1,Imre Kertes,1,Indijski rubini,1,Inge Barč,1,Ingmar Bergman,1,Ingrid Jonker,1,Intervju,6,intervju sa Rihardom Vizerom,1,Isidora Bobić,1,Ispod tamariske,1,Istanbul,1,Istorija,21,Istorija umetnosti,2,Italo Kalvino,1,Iv Bonfoa,2,Ivan Antić,1,Ivan Bunjin,1,Ivan Dobnik,1,Ivan Foht,2,Ivan Lalović,1,Ivan Lovrenović,1,Ivan Sergejevič Turgenjev,1,Ivan Sokač,1,Ivan V. Lalić,12,Ivana Seletković,2,Ivo Andrić,6,Ivona Jukić,1,Izabel Perez del Pulgar,1,Izet Sarajlić,2,Jacques Ellul,1,Jadi srpske duše,1,Jadranka Božić,1,Jadranka Milenković,2,Jagoda Nikačević,3,Jakob Taubes,1,Jakobe Manštajn,1,Jakov Grobarov,1,Jan Kertis,1,Jan Kot,1,Jan Kott,1,Jan Rašel,1,Jan Skacel,1,Jana Aleksić,3,Jani Rico,3,Janis Naksakis,1,Janko Polić Kamov,1,Japanski triptih,1,Jasenovi,1,Jasmina Šušić,1,Jasmina Topić,2,Jasna Karamehmedović,1,Jedenje bogova,1,Jeff Martin,1,Jehuda Amihaj,1,Jelena Anđelovska,1,Jelena Arsenijević,1,Jelena Arsenijević Mitrić,3,Jelena Bujevič,1,Jelena Bulajić,1,Jelena Đurić,1,Jelena Fanajlova,1,Jelena Kojović Tepić,1,Jelena Pavlović,3,Jelena Radovanović,10,Jelisaveta Bagrjana,1,Jens Kristijan Grendal,1,Jerg Fauzer,1,Jerzy Górzański,2,Jesen,1,Jevenij Lukin,1,Jevgenij Čigrin,2,Ježi Gužanjski,2,Jezik Božanske Matrice,1,Jezik egzila,1,Jirži Šotola,1,Joachim Köhler,1,Joachim Sartorius,1,Joahim Sartorijus,1,Joakim Keler,1,Joakim Marušić,1,Joan Flora,1,Joan Mir,1,Johan Volfgang fon Gete,2,John Todd,1,John Zerzan,2,Jolanda Kastanjo,1,Jon Mirča,1,Jörg Fauser,1,Jorge Luis Borges,6,Jorgos Seferis,2,Joseph Brodsky,2,Josif Brodski,10,Josipa Lisac,1,Jovan Dučić,1,Jovan Hristić,8,Jovan Nikolić Jof. Poezija,1,Jovan Zivlak,3,Jovana Bojović,1,Jovica Aćin,2,Jozef Rot,1,Juan Ramon Jimenez,1,Jukio Mišima,2,Julija Kristeva,1,Julijan Kornhauzer,1,Julijus Evola,1,Julio Cortasar,4,Justejn Gorder,1,Justin Popović,1,Kabir,2,Kad bi ajkule bile ljudi,1,Kader Abdolah,1,Kako sam ulazio u svet knjige i književnosti,1,Kalaš pleme,1,Kanonske pesme,1,Karen Bliksen,1,Karl Gustav Jung,1,Karl Krolov,1,Karl Marks,1,Karl Sandberg,1,Karlhajnc Štokhauzen,1,Karlheinz Stockhausen,1,Karlos Drumond De Andrade,1,Karlos Fuentes,2,Katabazija,1,Katarina Bulajić,1,Katarina Kiković Jović,1,Katarina Milanović,1,Katarina Ristić Aglaja,3,Katarina Sarić,1,Katarina Vujović,3,Katmandu,1,Katrin Kleman,1,Kedija Gadum,1,Kenet Pačen,1,Kenet Reksrot,2,Kenneth Patchen,1,Kim Adonicio,1,Kinks,1,Kirijakos Markides,1,Kiriko,1,Kismet,1,Klarisa Pinkola Estes,1,Klaudijus Ptolomej,1,Klaudio Magris,2,Klaus Man,1,Klaus Mann,1,Klod Debisi,1,Klod Levi Stros,2,Knjiga,1,Knjiga nespokoja,1,Knjiga o Danilu,1,Knjige,2,Književnost,2,Književnost je danas pod terorom tržišta,1,Knut Hamsun,1,Koliko života živimo,1,Kolja Mićević,1,Kombin Kvartet,1,Konstanco Kostantini,1,Konstantin Ildefons Galjčinski,1,Konstantin Kavafi,4,Konstantinopolj,1,Koraci po vatri,1,Korto Malteze,1,Kostas Rafalidis,1,Kralj Čačka,1,kraljevima i slonovima,1,Kratka priča,2,Kratka proza,7,Krimea,1,Kris Lejvis,1,Kris Marker,1,Kriso i Odoteo,1,Kristijan Buržoa,1,Kristin Brikner,1,Kristina Milosavljević,1,Kristof Mekel,1,Kritika,2,Kult žene,1,Kultura,1,L.S. Mckee,1,L'Enfant de la haute mer,1,Lajoš Kesegi,1,Lana Bojanić,1,Lana Nikolić,1,Lara Dorin,1,Lav Nikolajevič Tolstoj,2,Le Cimetière Marin,1,Le Serpent Rouge,1,Lejla Farđami,1,Lejla Kalamujić,1,Lejla Kašić,2,Lekcija o lopti,1,Lenče Miloševska,2,Leonard Koen,2,Leonid Šejka,2,Leonid Tiškov,1,Leroa Džouns,1,Les Ogres de Barbak,1,Lešek Kolakovski,3,Lesek Kolakowski,1,Leto,2,Letopis,1,Lewis Mumford,1,lica,1,Lidija Ćirić,1,Ligeia,1,Ligeja,1,Linda Marija Baros,1,Lingvistika,1,Lirska Proza,7,Literature And Evil,1,Ljetopis Popa Dukljanina ili Barski rodoslov,1,Ljiljana Bogoeva Sedlar,1,Ljiljana Dirjan,1,Ljiljana Maletin Vojvodić,8,Ljiljana Popović,1,Ljuba Tadić,1,Ljubeta Labović,1,Ljubinko Dugalić,1,Ljubiša Jocić,1,Ljubiša Jovanović,2,Ljubiša Subotić,1,Lorens Darel,2,Lorens Ferlingeti,2,Lotar Bajer,1,Lotova žena,1,Lou Andreas-Salome,1,Louise Gluck,1,Lu Andreas Salome,1,Lucija Stupica,2,Ludvig Fojerbah,1,Ludvig Vitgenštajn,2,Luiđi Pirandelo,1,Luis BaKalov,1,Luis Garsija Montero,1,Luis mamford,2,Luis Meknis,2,Luiz Glik,2,Luj Blerio,1,Luko Paljetak,1,Luna Jovanović,1,Maček Ščerbovski,1,Maciek Szczerbowski,1,Madame Tutli-Putli,1,Mađarski Hiperion,1,Magdalena Blažević,2,Maja Klarić,1,Maja Radović,2,Majid Bekaš,1,Majkl Hart,1,Majkl Parkes,1,Majls Dejvis,1,Majstor i Margarita,1,Makoto Fujimura,1,Maks Brod,1,Maks Ernst,1,Maks Žakob,1,Maksime,1,Mamak Kadem,1,Man Rej,2,Manifest,2,Manuskript,1,Mapiranje književnosti,1,Marcin Kolpanovič,1,Margerit Jursenar,1,Maria Alcantarilla,1,Marija Alkantarilja,1,Marija Bralović,1,Marija Chardin,1,Marija Čudina,1,Marija Dejanović,1,Marija Knežević,2,Marija Šardin,2,Marija Šimoković,2,Marija Škornički,1,Marija Šuković,1,Marija Vasić,1,Marija Zambrano,1,Marina Bauer,1,Marina Cvetaeva,3,Marina Cvetajeva,3,Mario Kopić,1,Mario Vargas Ljosa,1,Mark Rejvenhil,1,Mark Šagal,1,Mark Strand,1,Marko Antić,1,Marko Bačanović,1,Marko Krajšić,1,Marko Tomaš,2,Marko Vešović,2,Marko Vujović,1,Marko Živković,1,Markus Vijana,1,Marsel Prust,2,Martin Hajdeger,3,Maša Kaleko,3,Mascha Kaleko,1,Mašo Čekić,1,Matijas Enar,1,Maurice Blanchot,1,Maya Deren,1,Mediteran,1,Mehmed Begić,3,Memoari,3,Merion,1,Meša Selimović,1,Mič Koen,1,Mića Popović,1,Michael Parenti,1,Michel Foucault,1,Michelangelo Buonarroti,1,Migel de Unamuno,1,Miguel de Unamuno,1,Mihail Bakunjin,1,Mihail Epštejn,1,Mihailo Đoković Tikalo,1,Mikelanđelo,2,Mikloš Varheđi,1,Milan Budimir,1,Milan Dobričić,2,Milan Drašković,3,Milan Kundera,1,Milan Micić,1,Milan Milišić,4,Milan Mladenović,2,Milan Oklopdžić,3,Milan Rakulj,1,Mile Savić,1,Mile Stojić,1,Milenko Bodirogić,1,Mileta Prodanović,1,Milica Milosavljević,2,Milica Petričević,4,Milica Vučković,1,Milivoj Solar,1,Miljenko Jergović,3,Milorad Belančić,1,Milorad Pavić,2,Milorad Pejić,1,Milorad Popović,1,Miloš Crnjanski,26,Miloš Folić,1,Miloš Galetin,3,Miloš Karadaglić,1,Milovan Vidaković,1,Milto Sahturi,2,Milutin Bojić,1,Milutin Petrović,1,Miodrag Bulatović,1,Miodrag Miša Stanisavljević,1,Miodrag Pavlović,3,Miodrag Sibinović. Ruska književnost,1,Miodrag Stanisavljević,1,Miraš Martinović,3,Mirjana Marinšek Nikolić,1,Mirjana Ognjanović,1,Mirjana Popović,1,Mirjana Stefanović,1,Mirjana Stojanovska,1,Mirko Božić,1,Mirko Grbić,1,Mirko Kovač,1,Mirko Popović,1,Mirko Vraneš,1,Miro Vuksanović,1,Miroljub Todorović,1,Miroslav Antić,4,Miroslav B. Dušanić,1,Miroslav Karaulac,2,Miroslav Mika Antić,2,Miroslav Stamenković,3,Miroslav Todorović,1,Miroslava Anđelković,1,Mirza Lekić,1,Miša Antonić,1,Mišel Bitor,1,Mišel de Serto,1,Mišel Fuko,5,Mišel Uelbek,1,Mišljenje spoljašnjosti,1,Misteriozna mjesta,1,Mitch Cohen,1,Mitologija,1,Mladen Lompar,2,Mojsije,1,Momčilo Bakrač,2,Momčilo Nastasijević,4,Moni de Buli,1,Monika Herceg,2,Monika Osnato,1,MONSANTO,1,Mooyo Neimar (Muhamed Trepić),1,Moris Blanšo,1,Mornarsko groblje,1,Muharem Bazdulj,1,Mujo Musagić,1,Multimedija,2,Munk,1,Muzika,75,Nada Šerban,1,Nađa Tešić,1,Najkraća priča na svetu,1,Napomene uz Ime Ruže,1,Nasa vesela apokalipsa,1,Naso Vajena,3,Natalija Berezovaja,1,Nataša Atlas,1,Nataša Božarova,1,Nataša Bundalo Mikić,1,Natasha Bozharova,1,Naučni rad,20,Nebo nad Berlinom,1,Nebojša Vasović,1,Nelson Mandela,1,Nemanja Rotar,1,Nenad A. Tanović,1,Nenad Jovanović,1,Nenad Marić,1,Nenad Milošević,1,Nešto između: simbolička geografija Srbije,1,Nestor,1,Neven Svilar,1,Nicanor Parra,1,Nijaz,1,Nik Kejv,1,Nika Dušanov,2,Nikanor Para,2,Nikita Stanesku,2,Nikola Dakić,2,Nikola Đuretić,2,Nikola Ilijovski,1,Nikola Janković,1,Nikola Madžirov,2,Nikola Malović,1,Nikola Milošević,1,Nikola Oravec,1,Nikola Popović,4,Nikola Šimić Tonin,1,Nikola Stefanović,1,Nikola Strajnić,2,Nikola Strašek,1,Nikola Tesla,3,Nikola Vujčić,2,Nikola Živanović,2,Nikolaj Ivanovič Fešin,1,Nikolina Petrović,1,Nilola Dakić,1,Nina Živančević,2,Ninoslav Mitrović,1,Njegoš,1,Njena vrsta,1,Nobelova nagrada,2,Norman Makejg,1,Norman Spinrad,1,Norveška šuma,1,Nova Poezija,97,Novica Petković,1,Novica Tadić,3,O Izidi i Ozirisu,1,O priči i pričanju,1,O smislu i besmislu,1,O učenju o stilu,1,Odbrana Sokratova,1,Odgovor,1,Odisej Elitis,2,Ofelija,1,Ognjenka Lakićević,1,Ognjil,1,Oksimoron,1,Oktavio Paz,2,Oleg N. Trubačov,1,Olga Medenica,1,Olja Savičević Ivančević,1,Omer Ć. Ibrahimagić,1,Opera,1,Ophelia,1,Oproštaj s Floridom,1,Orhan Pamuk,2,Ortegina klepsidra,1,Osip Mandeljštam,2,Oskar Davičo,2,Ostrvo u podne,1,Oto Fenjveši,1,Oto Horvat,1,Otpor,1,Our Europe,1,Our Father on Aramaic Language,1,Ovidije,1,Pablo Neruda,1,Pagan Metal,1,Pal Esterhazi,1,Palimpsest u književnosti Danila Kiša,1,Panama ili pustolovine mojih sedam ujaka,1,Pantelejmon Komarov,1,Pariz,1,Patrick Modiano,1,Patrik Denio,1,Patrik Modijano,1,Patrik Weiss,5,Patti Smith,1,Paul Celan,2,Paul Cezanne,1,Paul Coelho,1,Paul Valéry,1,Paulo Koeljo,1,Pavle Goranović,1,Pavle Grbović,1,Pavle Mijuković,1,Pavle Solarić,1,Pedro Salinas,1,Pero Zubac,1,Persis M. Karim,1,Pesma pobune ljubavi i smrti,1,Pesma umrlom bratu Stevanu,1,Pesme,1,Pet pesama za Kris,1,Petar Fehir,1,Petar Gudelj,1,Petar Mamonov,1,Petar Matović,6,Petar Miloradović,3,Petar Pajić,1,Petar Penda,1,Petar Petrović Njegoš,1,Peter Sloterdajk,3,Peter Sloterdijk,2,Peti Smit,4,Pierre Clastres,1,Pina,1,Pisma,6,Pismo,5,Pit Mondrijan,1,Pitagora,1,Piter Bruk,1,Piter Or,1,Pjer Emanuel (Noel Matje),1,Pjer Klastr,2,Pjer Reverdi,1,Pjetr Klastr,1,Pjotr Dumala,2,Platon,2,Plutarh,1,Poezija,862,Pohvala dosadi,1,Pohvala svetu,1,Pol Elijar,1,Pol Klodel,1,Pol Maldun,2,Pol Sezan,1,Pol Valeri,2,Ponekad s Lily Marlen,1,Poseta iz svemira,1,Pravila,1,Preci iz kosmosa,1,Pred životom,1,predavanje o etici,1,predeli,1,Predrag Krstić,1,Predrag Matvejević,3,Predrag Palavestra,1,Predrag Raos,1,Predrag Vrabec,1,Predsokratovci,1,Preporuka,2,Preporuke,1,Presuda,1,Pretnja,1,Priča,8,Priča o utopijama,1,Pričaj im o bitkama,1,Prikaz,2,Proplanak u šumi,1,Protagonista romana koji još nisam počeo da pišem,1,Protiv Levijatana,1,Proza,278,Prozračnost,1,Putopis,42,Quantum bez nule,1,Rabika Nazimkizi,1,Rabindranat Tagor,1,Rade Drainac,6,Rade Šerbedžija,2,Radenko Milak,1,Radmilo Đurović,2,Radmilo V. Radovanović,1,Radomir D. Mitrić,33,Radomir D. Mitrić. RTK,1,Radomir Konstantinović,1,Radoslav Đokić,1,Radovan Zogović,2,Rafael Alberti,1,Ragnar Akselson,1,Rajner Marija Rilke,3,Ralf Von Villijams,1,Ramon and Pedro,1,Ramona Cordova,1,Ranko Pavlović,1,Raša Livada,2,Rastko Kostić,1,Rastko Petrović,5,Raymond Carver,3,Razgovor ugodni naroda slovinskoga,1,Rebecca West,1,Rebeka Čilović,1,Rebeka Gejl Hauel,1,Rebeka Vest,2,Redon,1,Refik Ličina,1,Rejmon Moreti,1,Rejmond Karver,5,Rekvijem za avangardu,1,Rene Aubrey,1,Rene Genon,3,Rene Guenon,2,Ribera,1,Ričard Bah,1,Ričard Brotigan,1,Rifat Gumerov,1,Rihard Hulzenbek,1,Rino Stefano Taljafijero,1,Rinosuke Akutagava,3,Rišard Krinjicki,1,Risto Ratković,1,Rober Delone,1,Rober Desnos,1,Robert Blaj,1,Robert Frost,2,Robert G. Tili,1,Robert Grejvs,1,Robert Ravenšćak,1,Robert Simonišek,1,Roberto Bolanjo,2,Rođak smrti,1,Rodrigo Fresan,1,Rodrigo Fresán,1,Rokia Traoré,1,Rolan Bart,2,Rolan Žakar,1,Roland Barthes,1,Romilo Hilandarac,3,Ron Vilis,1,Roni Somek,1,Rosa,1,Rože Kajoa,1,Rudolf Nurejev,1,Rudolf Štajner,2,S.N.Lazarev,1,Šaban Šarenkapić,2,Sabine Rosenberg Patzer,1,Safet Zec,1,Salvatore Kvazimodo,4,Sam Hamill,1,Samih Al Kasim,1,Samo je san stvarnost,1,Samsara Bluz Eksperiment,1,Samuel Beckett,1,San Base,2,Sanjin Sorel,1,Sanset Rabdaun,1,Santorini,1,Sara Jekić,1,Šarl Bodler,3,Sartre,1,Saša Jelenković,6,Saša Paunović,3,Saša Skalušević Skala,5,Saša Stanišić,1,Satira,1,Sava Babić,1,Sava Stojkov,1,Savjeti,1,Savo Stijepović,1,Scythians,1,Scyths,1,sećanja,3,Šejmas Hini,2,Šejmus Hini,2,Šekspir,1,Sem Hamil,2,Sem Šepard,2,Semjuel Beket,6,Semjuel Tejlor Kolridž,1,Sen Džon Pers,1,Senka Marić,1,Sergej Aparin,1,Sergej Beuk,1,Sergej Dovlatov,1,Sergej Stanković,1,Sergius,1,Ses Notebom,1,Sesar Antonio Molina,2,Sesar Valjeho,1,Sesil Dej Luis,1,Silvana Marijanović,1,Silvija Federiči,1,Silvija Monros-Stojaković,1,Silvija Plat,2,Silvio Ramat,1,Šima Majić,1,Sima Pandurović,1,Sinan Gudžević,1,Siniša Kovačević,1,Siniša Tucić,1,Sionski Priorat,1,sivi soko,1,Sjećanja,1,Skiti,1,Skriveni izveštaj UN-a o osiromašenom uranijumu,1,Skulptura,2,Slađana Belko,1,Slađana Kavarić,1,Slađana Zrnić,1,Slavica Todorović,1,Slavko Gavranović,1,Slavko Pataković,1,Slikarstvo,50,Slobodan Acketa,1,Slobodan Jovanović,1,Slobodan Šijan,1,Slobodan Škerović,2,Slobodan Stojanović,1,Slobodan Tišma,3,Slobodan Vučković,1,Smrt autora,1,Snežana Freya Čkojić,1,Snežana Minić,1,Sociologija,1,Sokrat,1,Soma Orlaj Petrič,1,Sonja Jankov,3,Sonja Milojević Lola,1,Sonja Tomović – Šundić,1,Sopstvena soba,1,Spells And Witchcraft Within The Music Industry,1,Spiro Vreto,1,SRBIJA,1,Srboljub Mitić,1,Srđan Damnjanović,1,Srđan Orsić,1,Srđan Sekulić,2,Sreten Božić,1,Srna u izgubljenom raju,1,srpska srednjovekovna književnost,1,Šta oni žele,1,Stanislav Ignjaci Vitkjevič,1,Stanislav Krakov,1,Stanislav Lem,1,Stanislav Li,1,Stanislav Vinaver,1,Stanislaw Lem,1,Stanka Rađenović Stanojević,1,Stanley Kunitz,1,Stara Grčka,1,Stara srpska književnost,1,Staze,1,Štefan Cvajg,1,Stefan Malarme,2,Stefan Mitić,1,Stefan Višekruna,1,Stenli Kjunic,1,Stenli Kunic,1,Stevan Bradić,4,Stevan Pešić,2,Stevan Raičković,5,Stevan Tontić,2,Stihovi o ruskoj poeziji,1,Stil,1,Stiv Tešić,1,Stiv Vaj,1,Stiven Berkof,1,Stjepan Mimica,1,Stojan Bogdanović,1,Stojan Stiv Tešić,1,Strahote darvinizma (ceo film),1,Strip,1,Succubus,1,Sumatra i Objašnjenje Sumatre,1,Sumatraizam,1,Sun Cu,1,Susan Sontag,1,Suzan Zontag,1,Svetislav Mandić,1,Svetlana Ceca Ćurčin,1,Svetlana Sekulić,1,Svetlana Slapšak,1,Tadeuš Ruževič,3,Tamara Venčelovski,1,Tanja Bulatović,2,Tanja Đokić,1,Tanja Ristić,1,Tanja Stupar Trifunović,3,Tao Lin,1,Tarik Ali,1,Tatjana Gromača,2,Tatjana Piskarjova,1,Tatjana Vujović Kostić,1,Tea Tulić,1,Teatar,1,Tehnokratija,1,Tek sa znakom,1,Telo žene,1,Temnojar,1,Teo Angelopulos,1,Teodor Adorno,3,Teodor Retke,1,Teorija,1,Terens Mekkena,1,Teri Iglton,3,Terion,1,The Journey Aflame,1,The Language of the Divine Matrix,1,The Piano Guys,1,Thomas Stearns Eliot reads his Four Quartets,1,Tihon Sinicin,1,Tijana Rakočević,2,Tin Lemac,1,Tin Ujević,3,Tišina u oktobru,1,Tit Lukrecije Kar,1,Tito Bilopavlović,2,Todor Manojlović,1,Tom Vejts,2,tomas bernhard,1,Tomas de Kvinsi,1,Tomas Maho,1,Tomas Sterns Eliot,6,Tomas Transtremer,5,Tomas Vulf,1,Tomaž Šalamun,2,Tomica Bajsić,2,Tomica Ćirić,1,Tomislav Domović,1,Tomislav Marinković,1,Tomohiro Inaba,1,Tradicionalno i moderno u poeziji Desanke Maksimović,1,Tragično osećanje života,1,tripoljska kultura,1,Trivun Kalaba,1,TSIDMZ,1,Tsuyoshi Yamamoto Trio,1,Tumani Dijabate,1,Tur,1,U propadljivom telu prebiva Eros,1,UFO and Russian meteorite,1,Uma Vid,1,Umberto Eco,3,Umberto Eko,6,Umetnost,1,Umreti u Čikagu,1,Uranjanje u olupinu,1,Uroš Babić,7,Uroš Kotlajić,1,Uroš Pajović,1,Uroš Tošković,1,Ursula Le Gvin,1,Uspomene i nade pravih Evropljana,1,utopija,1,Uvod u Berlinsko Detinjstvo,1,V. Leminski,1,V.A. Čudinov,1,V.G. Zebald,1,Vajarstvo,4,Valentina Novković,1,Valter Benjamin,5,Van Gog,1,Van Gogh,1,Vasilij Aksjonov,1,Vasko Popa,1,Vejn Miler,1,Vejner Šenjei Tibor,3,Vela Kiš,3,Velika Tomić,2,Velimir Abramović,1,Velimir Knežević,3,Velimir Savić,1,Veno Taufer,2,Vermejen,1,Verner Hercog,1,Vesalijus,1,Vesna Kapor,2,Vesna Korać,1,Vesna Parun,1,Vetri,1,Vicente Aleixandre,2,Video,153,Video poezija,12,Video. Muzika,1,Viktor Lazić,1,Viktor Peljevin,2,Viktor Rodrigez Nunjez,1,Viktor Šerbu,1,Viktor Vida,1,Viktorija Marinković,1,Vilijam Batler Jejts,1,Vilijam Blejk,1,Vilijam Fokner,1,Vilijam Godvin,1,Vilijam Šekspir,2,Vilijam Stenli Mervin,1,Vilijem Blejk,2,Vim Venders,2,Vinča Culture,1,Vinčanska kultura,1,Vinsent Van Gog,1,Violeta Bjelogrlić,1,Violeta Sova,1,Virdžinija Vulf,1,Virginia Woolf,1,Viseći vrtovi Vavilona,1,Visente Aleksandre,2,Vislava Šimborska,2,Vistan Hju Odn,1,Viteški ples,1,Vitold Gombrovič,1,Vitomir Vito Nikolić,1,Vizuelna umetnost,1,Vladan Desnica,2,Vladan Miljković,1,Vladana Perlić,1,Vladimir Burič,1,Vladimir Burković Frizbi,1,Vladimir Dunjić,2,Vladimir Gvozden,1,Vladimir Kolarić,9,Vladimir Kopicl,1,Vladimir N. Cvetković,1,Vladimir Perić,1,Vladimir Pištalo,1,Vladimir Šipovac,1,Vladimir Tabašević,3,Vladimir Tatlin,1,Vladimir Vukomanović,1,Vlasta Mladenović,1,Vlati od trave u vjetru,1,Vojislav Despotov,3,Vojislav V. Jovanović,1,Vojkan Milenković,3,Vojo Stanić,1,Volas Stivens,1,Volfgang Izer,1,Volker Sielaff,1,Volt Vitmen,1,Vrtovi svetlosti,1,Vudi Alen,1,Wallace Stevens,1,Walt Whitman,1,Werner Herzog,1,William S. Burroughs reads Edgar Allan Poe's Annabelle Lee,1,Wislawa Szymborska,1,Wisława Szymborska,1,Yolanda Castaño,1,Žak Derida,1,Žak Dipen,1,Žak Elil,2,Žak Prever,2,Zal Kop,1,Žan (Hans) Arp,2,Žan Bodrijar,1,Žan Fransoa Liotar,2,Žan Mari Gistav le Klezio,1,Žan Pol Sartr,1,Žanar Kusainova,1,Zanimljivosti,2,Zapis,3,Žarko Martinović,1,Zavera i praksa,6,Zbigniew Bienkowski,1,Zbignjev Bjenjkovski,1,Zbignjev Herbert,2,Željko Janković,1,Željko Medić Žac,2,Žena bez predrasuda,1,Zidovi rastu,1,Žil Delez,3,Žil Sipervjel,1,Zinaida Hipijus,1,Živko Milić,1,Živodrag Živković,2,Živojin Pavlović,1,Zlatko Saračević,7,Zločin i kazna,1,Znanje i moć,1,Zoran Antonijević,1,Zoran Bognar,1,Zoran Đerić,2,Zoran Gavrić,1,Zoran Paunović,3,Zoran Pešić Sigma,1,Zoran Šolaja,1,Zoran Stokić,1,Zorica Babić,1,Zorica Bajin Đukanović,1,Zorica Joksimović,1,Žorž Bataj,1,Žorž Valoa,1,Žoze Saramago,1,Žozef de Mestr,1,zraci smrti,1,Zuko Džumhur,4,Zvonimir Golob,2,Zvonimir Husić,1,Zvonimir Radeljković,1,Zvonko Karanović,2,Κωνσταντίνος Π. Καβάφης,1,Алекса́ндер Ват,1,Александр Гальпер,1,Александр Генис,1,Антóн Пáвлович Чéхов,1,Вальс,1,Еле́на Никола́евна Фана́йлова,1,Зврк,1,Ио́сиф Бро́дский,1,Николай Иванович Фешин,1,Резултати књижевног конкурса „Милован Видаковић“,1,Фёдор Михайлович Достоевский,1,
ltr
item
Hyperborea | Kulturna čitanka: Žudnja za moći, Žak Elil
Žudnja za moći, Žak Elil
https://1.bp.blogspot.com/-T7SoP0NP1ik/Wzn7IEhsJ3I/AAAAAAAAPvQ/0arWAbXohrkwBEixemS3V5nOSHR9KequgCLcBGAs/s640/Jacques_Ellul_%2528cropped%2529.jpg
https://1.bp.blogspot.com/-T7SoP0NP1ik/Wzn7IEhsJ3I/AAAAAAAAPvQ/0arWAbXohrkwBEixemS3V5nOSHR9KequgCLcBGAs/s72-c/Jacques_Ellul_%2528cropped%2529.jpg
Hyperborea | Kulturna čitanka
https://hiperboreja.blogspot.com/2018/07/zudnja-za-moci-zak-elul.html
https://hiperboreja.blogspot.com/
https://hiperboreja.blogspot.com/
https://hiperboreja.blogspot.com/2018/07/zudnja-za-moci-zak-elul.html
true
2688180380024958250
UTF-8
Svi članci su učitani Nije pronađen nijedan članak VIDI SVE Pročitaj više Odgovori Prekini odgovor Obriši Naslovna Stranice Članci Vidi sve Pročitajte i ovo OZNAKA ARHIVA PRETRAŽIVANJE SVI ČLANCI Nije pronađen nijedan članak koji odgovara vašem upitu Vrati na Naslovnu stranicu Nedelja Ponedeljak Utorak Sreda Četvrtak Petak Subota Ned Pon Uto Sre Čet Pet Sub Januar Februar Mart April Maj Juni Juli Avgust Septembar Oktobar November Decembar Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec upravo sada 1 minut ranije $$1$$ minuta ranije 1 sat ranije $$1$$ sati ranije Juče $$1$$ dana ranije $$1$$ sedmica ranije više od 5 sedmica ranije Pratitelji Prati THIS PREMIUM CONTENT IS LOCKED STEP 1: Share. STEP 2: Click the link you shared to unlock Copy All Code Select All Code All codes were copied to your clipboard Can not copy the codes / texts, please press [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) to copy