/Zeleno je jezero budno/
Unakrsna vatra
Drugi je dan bez igde ikoga.
Uspravljam se protiv tamnog neba
ojačavajući ruke.
Slike svih koje volim prolaze kroza me.
Nema jasne svetlosti da dopre u ćeliju.
Nema zore.
Šta sam zadobio
ležeći u ovom ambisu
čekanjem da zidovi
pokažu mali otvor
kroz koji će mi duša izaći.
/INRI ( Iēsūs Nazarēnus, Rex Iūdaeōrum)/
Duhovi proleća
Ponovo se projavljuju
duhovi proletnji
čisteći moj grkljan
od zime
činim prvi korak
/Milenijumska prašina/
Posle slike
Niko ne može ući unutar mene
sve dok prvo ne uđu anđeli.
Na drugoj strani vizija je zagrebanih im krila.
Dva anđela što lete kroz drveće.
O, Okeane što zaustavljaš moju krv,
O, Sunce! Što je sušiš
O, Oblaci koji je odnosite
i hrabrosti u našim čvrstim želucima
koji gubite naše živote tako lako.
Promisli šta želiš
o beskorisnosti
od svrhe umetnosti za umetnost
i nauci kao društvenoj metafori.
Niko ne može promeniti
ovaj svet.
ili postati kompanjonom zarobljenih
ogorčenih masa
ili biti rubin u kruni elite
od nekolicine pohlepnih.
Zato nikome nije dopušteno da bude unutar mene
sve dok anđeli
ne donesu poruku protivljenja
i rekonstruišu nastavak
života večnog
od ljubavi, od nade.
/Proljeće u ovom svetu mutavih džukaca/
Svetionik
Sva ova letnja zabava.
Veliki talasi i čekanje
(mesec je raspuknut)
da izađe mesec
i oživi vodu. Gledaš
i želiš da gledaš pogledom
muškaraca što im se pivo sliva
po usnama, a žene dok su poput
sunca na tvojim malim leđima.
Gde si najbliže svemu?
U biljkama? Na fotografiji ili
malom srcu što nije
uzeto da bije kao talasa pena?
Osa
traži rupu u ekranu.
Ne. Nema svetioničara u svetioniku.
Ni žena nije tamo, ali ima
svetla; to je sijalica.
I mislim koliko ste potpuni
u njenom svetlu. Odsjaj......... Odsjaj........
......................................................
I mislim kako će naša sopstvena soba
mirisati; Ležiš na jednom krevetu
mi smo na drugom,
okrenuti prema.....odsjaj..........
......................Odsjaj
/Transmigracijski bluz/
Dinosauri bola
Nema više dinosaura
ali čovek je još u patnji.
Jutro, bučni
tigar što pokušava da je zadrži.
U silosu motora,
nema više dinosaura
bola kojem se žuri
dovoljno: Jutarnja Zvezda!
Transmigracijski bluz
Pogledajte tu crnu pticu
na tom drvetu
što ispituje grane, zbunjena.
Ja sam gore sa tobom
zbunjen i protivan kiši
očima što trepte.
Svetla detinjstva
Svetliš poput baterijske lampe
nekako kao
istrošene nijanse Zapada.
Sva ova sjajna zabava
i ti što voliš tamu
nesporazuma samo
donosi puno zelenila
dok ljudi plešu rokenrol
na španskom.
Svi nas malci sa zida gledaju
dok pas i papagaj ponovo spavaju.
Mesec je poput
zaustavljena đuleta:
tako je malo razlika među nama.
Tražim uglove za nas
i pijan sam u parku
ili u noćnom hodniku.
Dok sam na ulici
nestajem kao
da sam u najvećoj jabuci univerzuma.
Izbor i prevod Radomir D. Mitrić
Fotografija Poetry Foundation
