/odlomci/
1.
O, slugo, gde me tražiš?
Gospodaru, pored tebe sam.
Nisam ni u hramu ni u džamiji;
nećeš me naći ni u obredima ni u svečanostima,
ni u Jogi niti, pak u povlačenju.
Ako me zaista tražiš, ugledaćeš me odjednom –
u jednom trenutku vremena.
Kabir kaže: "O, Sadhu! Bog je suština samoga daha."
5.
Reci mi, brate, kao da odbacim Maju?
Kada već odustanem od skidanja traka,
još uvek je odežda na meni;
onda, pošto sam već prestao da se svlačim,
još uvek na sebi osećam nabore odeće svoje.
Isto tako, kad odbacim strast,
gnev ostaje u meni,
odbacim li gnev, pohlepa ostaje da živi,
uništim li pohlepu, ostaju ponos i lažna slava:
Kada se duh umiri i odbaci Maju,
on joj se, i dalje priklanja.
Kabir kaže: "Čuj me, o, Sadhu!
Pravi put se teško nalazi."
14.
Reka i talasi njeni jedna su površina: gde
se nalazi razlika između reke i njenih talasa?
Kada se talas podiže, on je i dalje voda,
kada se razbija, ista je tečnost u pitanju.
Kaži mi, Gospode, u čemu je razlika?
Talas, pošto dobije ime, ne smatra
li se više vodom?
U vrhovnom Brahmi, svetovi se, poput perla nižu:
Gledaj taj ružičnjak očima mudrog čoveka.
42.
Na svetim kupalištima,
ničega sem vode nema,
osvedočio sam se, jer
se i ja nekada kupah tamo.
Kipovi su beživotni, ne mogu govoriti,
to znam, jer se glasno njima molih.
Purana i Koran samo su slova puka,
podigoh zastor i uverih se u to.
Iskustvo je koren Kabirovih reči
i on dobro zna da su sve ostale stvari ništavne,
takođe.
56.
Pravi Sadhu je onaj čovek koji otkriva oblik
Bezobličnog očima ovim:
takođe, onaj koji nam otkriva pravi način kako da
dostignemo Njega, način različit od obreda
i svetkovina,
čovek koji ne zatvra vrata, ne zadržava dah i ne
odbacuje
ovaj svet:
onaj koji ti omogući da spoznaš Vrhunski Duh
kada god
duh tvoj u čvor se veže:
čovek koji te nauči da postigneš svoj mir, u
trenutku
najvećeg delanja.
Zauvek u blaženstvu, ne plašeći se duha njegovog, on
zadrži duh jedinstva u jeku uživanja vaskolikog.
Beskrajno boravište Beskonačnog Bića prostire se
svuda:
na zemlji, u vodi, na nebu i u vazduhu:
Snažno kao munja, boravište pravog vernika počiva
iznad svemira.
Čovek koji boravi unutra, van svega je: ja Ga vidim
i ne gledam nikoga drugog.
Izvornik Reč i oblik, Grafos, Beograd, 1987.
Prevela Nina Živančević
