Noć silazi da se kupa
S nagim grudima
A uz reku miruju jasenovi,
Jasenovi ne budite tužni
Što od pesme noći
Vaše lišće šumorom u vodu pada.
Jasenovi ne budite tužni,
Ja sam vaša sen u vodi
Kojoj vetar boje menja,
Noć miriše, vetar tiho sneva,
Jasenovi ne mutite reku
Tragovima žutih suza.
Cveće
Daću ti cveće ko mak opojno
I slepo ko zimska noć
Kojom se gase groznice
Slomljeno kao snovi
Umirućeg pesnika
Cveće belo što raste na pučini
Onih kojima ljubav nije odgovorila
Snevano u žeđi sahara
I cveće krvi ( moje postelje).
1
Sve manje sam s tobom otkad
hodaš putevima bez raskršća
moja mala Li!
2
Još se raduješ
dok ti donosim
pregršt laži
skupljenih
po čudnim predelima sveta.
3
Da li si videla ptice
one lude ptice sa mesečinom i zelenom
zemljom (da letimo
nigde nećemo stići
ko ptići nevoljni nad horizontima usnuli)
moja mala Li!
4
Hajdemo na prugu
(bulke imaju odsjaj meseca)
bosa i varljiva
mahaćeš vozovima
dok se sneg topi
i trava raste
zaspala ko prozračne dojke
zemlja i crveni dim vrba
(kako sam te voleo
iz tame u tamu)
u kratkoći vremena i jutra.
Moja mala Li!
Tamnica
Zatvorio sam te
U krletci srca
U tamnim predelima duše
Gde se gnezde
Slepe ptice
I uporno te dozivam
Svako veče
Da bi lutao
Ko senka noći
S damama noćnim
I crno vino ispijam
Dok se osmehujem
Dubini izvora svetlosti
Mrak u meni
Sve jače ključa
I znam da ćeš
Moći da pobegneš jedino
Kad se moje srce
Bude davno raspalo
U zemlji.
Uvek kad izgovoriš njeno ime
Večnost je brža
Bar jedan korak od tvog glasa.
Kako da vratiš vreme što neizbežno nadolazi
Kad je večnost iza tebe
Juče krhko raste u sledećoj noći
Isti smeh, ista radost i čekanje
Pepeo što odnese vetar jutra
Iz odaja trajanja
Kako da izmeriš
Kako da nađeš
Kako da umesiš
Hleb što život znači?
Kad nikad raščistio nisi
S tim da si baš sad i ovde
Ili samo slutiš da ćeš jednom ovde biti
Nepokoran i sam...
Tvoja pesma još nije ni počela
Nećeš ni stići da je ispevaš
Večnost je bila brža
Od prskanja reči
Od ljubavnog talasa...
