Bosna IV, Rebeka Vest

Bosna IV - odlomak iz knjige Crno jagnje, Sivi Soko


(...) Iza Vakufa prošli smo dolinom koja je ličila na kineski pejzaž, sa šumama koje su se nagnule jedna prema drugoj preko dubokih, vertikalnih ponora. Onda smo se odjednom zatekli pred vodopadom kojim se Jajce najviše ponosi. Taj grad je smešten na jednom bregu, odvojen dubokim kanjonom od široke planine prekrivene šumama i selima, a reka juri iz grada da bi skočila stotinu stopa u jednu drugu reku koja teče kanjonom. Naš šofer i Konstantin su otrčali do ruba vodopada vičući. Svi južni Slaveni smatraju vodu svetom tvari, a vodopad gotovo otelovljenim božanstvom inkarnacije. Moj muž i ja smo malo prošetali, poskakujući preko klizavog kamenja, da iz daljine vidimo meko krilo i zapenušane zavese vode, a kada smo pogledali iza sebe, videli smo da je Konstantin seo na jednu stenu. Po mahanju njegovih ruku i kruženju njegove crne, kovrdžave i zaobljene glave, shvatili smo da gleda kako nad vodopadom leprša neka ptica, zaneta svezanom, čije je lako telo izloženo udarcima pene, što je bio pravi izazov hrabrosti za njena krila. Po pokretu njegovih punačkih ručnih zglobova i krugovima koje je opisivao njegov kratki vrat, bili smo sigurni da se o tome radi. Njegove ruke i glava su nam takođe otkrili trenutak kada je vetar sa litice zaduvao i lepršao poput vela, izazivajući kod ptice slatku jezu. Konstantin je pravi pesnik. On sve zna o onome o čemu ništa ne zna.
Čuli smo smeh. Na planinskom obronku iznad reke tri seoske devojke su šetale, u svetlim haljinama na kojima su se videli tragovi turske elegancije. To nas je podsetilo da engleski izraz “dobro stojeći” u ovom kraju znači “obučen u kadifu”. Konstantinov ptičji ples privukao je i njihovu pažnju. One su smejući se zastale i posmatrale ga neko vreme, a onda su počele da mu podrugljivo dobacuju i da same parodično mašu rukama i glavom. Kada je Konstantin ustao i počeo u šali da besni one su, tobož preplašene, zavikale i pobegle stazom preko cvetnog polja do jedne čistine, pa do drugog polja. Ptice koje su lepršale nad penom vodopada preplašeno su odletele do ponora, odakle su skretale desno i levo. Tri devojke su se uhvatile za ruke i smejale preko ramena, glasnije nego ranije i sa glavama zabačenim unazad, a onda su otišle u gustu šumu i više ih nismo videli. Konstantin se sklupčao, sa glavom na kolenima, i činilo se da spava.
Kada je postalo hladno, probudili smo ga i polako odšetali do grada pod rascvetanim drvećem. Reč “Jajce” znači malo jaje ili, u poeziji, muški polni organi, odnosno mošnice. Ne znam samo u kakvoj vrsti poezije. Sam grad je neobično lep. Nalazi se na ovalnom bregu koji se u obliku jajeta diže nad jednom zaravni iznad reke, a kuće i bašte se penju po oblim obroncima sve do ogromne tvrđave. Oseća se nešto svetlucavo i lako u tom izgledu predela gde ima dosta vode. Ima i nešto kraljevsko u tom izgledu, što je sasvim prirodno budući da je tu bilo sedište bosanskih kraljeva. A jednako prirodno, u gruboj izradi gradskih zidina i utvrđenja, ogleda se i neka tvrdoglavost: ovaj grad se ceo jedan mučan vek odupirao Turcima, a 1878. godine tvrdoglavo samoubilački suprotstavio se Austrijancima. Sada izgleda prilično bogato, delimično zahvaljujući imetku kolonije bogatih turskih trgovaca koji su se ovde naselili, a izgleda da su ponešto svinje i šljive, a nešto opet izrada čilima i kožne galanterije učinili svoje da stvari ne idu tako loše.
Austrijanci su pokušali da ovde pokrenu turizam, i otud se u Jajcu nalazi jedan ogroman starinski hotel tirolskog izgleda. Kada sam videla visoki krevet sa snežnobelim čaršavima, koji toliko podsećaju na planinske cepine i rano ustajanje, rado bih utonula u san da Konstantni, koji nikada nije umoran, već nije našao vodiča. Bio je to bled, suvonjav momak, verovatno plućni bolesnik jer je tuberkuloza pošast u ovoj zemlji. Tokom celog dana čovek vidi seljake kako sede na zemlji, čak i posle kiše, a niko ne pati od reumatizma. Ali tuberkuloza je ovde raširena isto kao na zapadnim škotskim ostrvima. Izgleda da tome doprinose zagušljive noći u prenatrpanim kućama. Mladiću je bilo još teže s obzirom da je bio hrišćanin. Nije, naime, imao izgled nekog ko se može osloniti na tajne duhovne zalihe koje su tako primetne kod siromašnih muslimana. Kašljući, poveo nas je belim ulicama, ispred cele lepeze dece koja su zurila u nas ali nisu prosila, sve do jednog baštenskog predela odakle su stepenice vodile pod zemlju.
Obreli smo se u nekim crnim hodnicima i dvoranama, hladnim od vlažnog daha žive stene. Crni svodovi su lebdeli nad nama, poput neke teške tajne. Sa jednog crnog trona bila je davana naredba za žrtvu koja bi na jednom crnom oltaru bila ponuđena, a u jednoj crnoj grobnici bivala sahranjena. I tron i oltar i grobnica bili su označeni crnim polumesecom i zvezdama. “Ovo su bogumilske katakombe”, rekao je vodič. To, međutim, nije sasvim izvesno. To su verovatno pogrebne kripte neke plemićke bosanske porodice iz koje su Turci uklonili kosture. Ali one ukazuju na imaginaciju kojoj je hermetična vera mogla biti privlačna. Podzemna palata približila se, onoliko koliko je materija to u stanju, ostvarenju fantazije toliko drage detinjstvu i nikada potpuno zaboravljene. Mislim na ono maštanje o hramu iskopanom iz mrkle noći, u kojem zabrađeni sveštenici ćutke, iako se zna da je svaki basso profundo, sa bakljama vode novog obraćenika, prolaze kroz galerije sa stubovima gde dominiraju monolitni bogovi, i dolaze do središnjeg i najtamnijeg svetilišta gde se bestelesnim šapatom ili magičnim ritualom, jarko osvetljena na tamnoj pozadini, otkriva Tajna.
Bila sam prijatno uzbuđena. “Ovo je idealan prostor za neku divnu dramu”, pomislila sam. Ali kada sam počela da razmišljam, ništa mi nije padalo na pamet osim slike bdedog i moćnog Gospodara Misterija kako sedi na svom crnom tronu i gromoglasno izriče svoju strašnu presudu. Nisam mogla da zamislim nijedan događaj kao pravi uzrok krajnjem bledilu koje bi imalo intenzitet crnila žive stene. Zato sam bila prinuđena da se upitam zašto je taj Gospodar Misterija morao svoj posao da obavlja pod zemljom ako je bio tako moćan. Onda sam se setila da je Mocart, kada je pisao svoju Čarobnu frulu, u nameri da obradi privlačnost pećinskih kripti i svečane simbolike, on i njegov libretista morali su na kraju da okrenu leđa nerazrešenoj fabuli, i da se vrate kući zviždeći, sa rukama u džepovima. Takođe sam se setila da je ovakvo fantaziranje u početku bilo identifikovano sa hrišćanstvom, ali je iščilelo kada je hrišćanstvo steklo ugled, a crkva postala državna zgrada koliko i kovnica novca ili sud. Potom se takva fantazija identifikovala sa jeresi. Ali, kada se religiozna tolerancija proširila po Evropi i jeres postala sektaštvo, ta ista fantazija je u političkim nemirima i revoluciji našla svoje novo područje. Tako se desilo da su evropska tajna udruženja, naročito ona koja su bila osnovana na univerzitetima, odgovorna za četrdeset osmu godinu devetnaestog veka. Sada, u katakombama suočena sa materijalnim ovaploćenjem ove fantazije, shvatila sam zašto ne mogu da je upotrebim kao stepenicu za neku novu imaginativnu poziciju. Mogla sam razumeti zašto je četrdeset osma dovela samo do četrdeset devete i pedesete, i svih drugih jednoličnih i bolnih godina. Razumela sam zašto levi politički pokreti, koji su tako često obojeni romantizmom, moraju da izblede nakon početne drame preuzimanja vlasti.
(...) Krenuli smo nazad u hotel, zaustavivši se u crkvi da pogledamo kroz staklo, koje je ličilo na izlog u zidu, kovčeg poslednjeg bosanskog vladara, uzurpatora i progonitelja, slavljenog jedino stoga što je bio slavenski vladar a ne turski. Pola sata sam se odmarala na visokom i sjajnom krevetu u svojoj sobi, a onda sam sišla u restoran gde nas je čekala tako obilna večera kakvu nisam pojela još od detinjstva. Dobili smo pileću supu i jednu ogromnu zdelu grimiznih slatkovodnih rakova, pa veoma dobru pastrmku i gomilu palačinki sa džemom, onih istih kakve smo jeli u Splitu kada me je kelner nagovarao da nekoliko ponesem sa sobom, za slučaj da ogladnim po noći. Uz sve to smo pili i izvrsno dalmatinsko vino. Ispričala sam Konstantinu o svojim osećanjima na koja su me potakli jajački prizori, a on je odgovorio: "Da, čudno je da su neki utisci tako divni a ipak nisu stimulativni. Postoje prizori pred kojima drhtimo od veoma rafiniranog i suptilnog zadovoljstva, a da ipak ne otvaraju nove puteve našem umu, koji liči na starog vojnika i voli da maršira zato što je to njegov posao. A to je, verujte mi, jako tužno jer su nam potrebni novi putevi. Potrebni su nam stoga što neki putevi, kojima um sav srećan korača, vode u lošem pravcu.”
Nego, da vam ispričam nešto o Jajcu. To je bilo veoma značajno mesto za Turke. Bio je to ključ za Centralnu Evropu, i oni su godinama nastojali da ga se dočepaju. Sedam godina ga je branio bosanski general Petar Keglević, sve dok nije došao neumitan kraj.
Znao je da se neće moći odupreti sledećem napadu. Upravo tada je čuo da su turske trupe napustile logor, i da su se počele skupljati na jednoj klisuri kako bi, pomoću merdevina, poduzele iznenadni juriš na tvrđavu. Onda je poslao jednog špijuna koji je Turcima rekao kako je general primetio njihov odlazak iz logora, kako mu je bilo veoma drago, i kako se sledećim rečima obratio svojim vojnicima: “Sada se možete smejati i radovati budući da je neprijatelj daleko, možete pevati, piti i spavati, a sutra, na Đurđevdan, po našem starom običaju, vaše žene i ćerke mogu da odu na uranak u goru, da se umiju u rosi, da igraju i pevaju.” Ali Turci su bili sumnjičavi i čekali su do zore, a kada su videli da sve jajačke žene i devojke izlaze iz kuća svečano obučene, da silaze niz strme ulice do travnjaka i čistina sa druge strane reke sve do mesta gde su one bezobraznice bile danas posle podne. Tamo su umile svoja slatka mala lica, neko je počeo da gusla, druge su pevale, a ostale su se uhvatile za ruke i počele da igraju kolo. Prsti su im, jadnicama, morali biti potpuno hladni i ne verujem da su baš dobro pevale, jer svaka je nosila bodež u nedrima za slučaj da smišljeni plan zakaže.
(...) Tog jutra smo krenuli nekoliko milja uzvodno od vodopada, prema izvoru reke. Reka je punila korito jedne široke i lepe doline, i na oko svakih pola milje samu sebe je zaustavljala plitkim kaskadama, divno smeštenim u zalivima i zdelastim plićacima, u senci vrba u baštama. Na izlazu iz doline četiri-pet mlinova stoje u nizu iznad kaskada. To su, u stvari, drvene kolibe na stuboviima koje u vodi imaju drvenu napravu poput neke primitivne turbine. "Ovde je moj narod, pre više stotina godina", rekao je Konstantin krupnim i zadovoljnim glasom, "pronašao princip turbine." Ali ti mlinovi se danas nalaze poviše, u strani, jer pre nekoliko godina u Jajcu je bilo dvadeset i tri zemljotresa i klizanje zemljišta je promenilo rečni tok. Da bismo zadovoljili Konstantina, zaustavili smo kola i odšetali do mlinova, ali onda smo se i sami oduševili kada smo ugledali naočitog čoveka, koji je ležao na podu pokriven ćebetom, i koji se samo na tren probudio da bi nam svojim osmehom rekao kako smo svi mi saučesnici u ovom životu, a onda je zatvorio oči i nastavio da spava. Zatim smo prošetali uz reku, koja se sada proširila u jezero u čijem se kišovito sivom ogledalu videla svetla, iako neizoštrena slika pastoralnih padina, koje su se uzdizale do tamnih šuma na vrhovima i koje su, kao toliko toga u Bosni, izgledale kao neki odviše brižno uređeni vrtovi. Na kraju se reka trijumfalno podelila na dva potoka, između kojih je bilo smešteno jedno selo sa drvećem u cvatu, i sa minaretom koje je bilo postavljeno jednako lepo kao i cvat na tom drveću.
U jednoj gostionici pored reke pili smo kafu. Prišao nam je žandarm da vidi ko bi mogli biti ti stranci. Bio je to krupan stari vojnik bez jednog oka i sa srditim sedim brkovima. "Pa kako je, brko?", upitao je Konstantin, prebacivši ruku preko njegovih ramena. Način na koji mu se Konstantin obratio pokazao je da ga on ceni kao starog vojnika, buntovnika i potomka hajduka. Čovek je pocrveneo i zadovoljno se nasmejao. Gostioničarev sin, jedan mio mladić, izražavao je svoju predusretljivost tako što nam je pokazao smeđu pastrmku i golemog vodenog raka koji su se koprcali u njihovom rezervnom akvarijumu. Na drugoj obali videla se jedina bogata muslimanska kuća, koja je blještala kao božični poklon upravo skinut sa jelke, a u bašti te kuće rastinje je imalo onu dekorativnu preciznost koju očekujemo jedino od odsečenog cveća u vazi cvećamice. Kući je pripadao i senik na obali, i ja sam se, po drugi put, setila Bata iz vremena Džejn Ostin. Takvi mali prikladni zakloni, za one koji vole svežinu, hladovinu i mogućnost da posmatraju ljude koji njih ne vide, mogu se naći na obalama Ejvona i kraj baštenskih zidova velikih kuća pored kojih se prolazi. Doista bi se moglo reći da Bat i njegova okolina, sa mestima koja su često mala ali se razlikuju od prostačkih sela, sa svojim uživanjima koja su privatna ali ne i pohlepna, predstavlja najviše muslimanski deo Engleske za koji znam.
U gostionicu je dolepršala žena pod feredžom, uskih ramena koja su bila zaobljena od težine nečega što je nosila pod žarom. Nešto je u jednom uglu prošaputala sa gostioničarevom ženom, a onda je ponovo odlepršala. Doneli su nam da pogledamo tri bolera koje je žena sa sela, iz neke ugledne ali sada osiromašene porodice, želela da proda. Stavili smo ih na klupu i postideli se kada smo čuli da koštaju samo jednu funtu. Svi su bili od somota: tamnoružičast, nežno grimizan i svetloljubičast, i svi su bili tako bogato opšiveni zlatnim gajtanima da je somot delovao samo kao čvrsta osnova ispod šare, koja se pomaljala i rasprostirala tako moćno da se nametala kao nešto što nije tek puki ukras.
(...) “Strašno je kad čovek pomisli da je vreme jednostavno izbrisalo nekog ko je stvorio ovako nešto lepo”, rekla sam. “Ali ja ću spasiti delo te žene, poneću ga kući i pokazati ljudima, i svima će se dopasti, a onda ću ga zaveštati nekome kome se dopada, i na taj način izbaviti ga iz prošlosti.” “U to ne možete biti sigurni”, reče Konstantan, “jer prošlost sve proždire. Doći će dan kada niko neće misliti da je ovaj bolero lep, kada će izgledati sasvim običan, ili smešan, ili čak grozan onima koji ga izvade iz vreće sa starim krpama.
Vi mislite da postoje merila koja se ne menjaju. Ali ispričaću vam priču o gradu koji smo upravo napustili, o Jajcu, koja će vam dokazati da predmeti koji su lepi, ili čak sveti u očima celog jednog naroda, mogu da izgube svoju vrednost kroz svega nekoliko naraštaja. Kada je Bosna pala u turske ruke, mnogi franjevci su ostali u svojim samostanima, ali jedno bratstvo iz Jajca pobeglo je na obalu i otplovilo za Veneciju. Pobegli su da bi sačuvali mosti svetog Luke, tu najveću dragocenost svoje crkve. Mosti im je poklonila ćerka Đurđa Brankovića, srpskog despota, koji ih je za trideset hiljada dukata otkupio od Turaka kad su zauzeli Epir. Ali kada su jadni franjevci stigli u Veneciju, sve je krenulo naopako. Bili su optuženi za paganstvo zato što su doneli lažnu svetinju. Jer u Italiji je već postojalo jedno drugo telo svetog Luke. Neki benediktinci iz Padove čuvali su ga već tri stotine godina, i to je bio predmet strasnog narodnog kulta.
Jajački franjevci morali su da brane svoje pravo na suđenju pred Papskim legatom u Veneciji, i to je trajalo tri meseca. Na kraju je Papski legat izjavio: 'Vi ste u pravu, vaše blago su doista mošti svetog Luke.' Ali franjevca su i dalje ostali siromašni i nesrećni, budući da su Padovanci i dalje uporno nastojali da obore tu presudu. To me i ne čudi s obzirom da su imali jak argument. Njihovo telo je bilo bez glave, dok je jajački Luka bio ceo. Ali zna se da je imperator Tiberije oko 580. godine dao svetom Gregoriju glavu svetog Luke, koja je još uvek bila u Vatikanu, i bila pokazivana ljudima čak i pošto je Papski legat izjavio da jajačko telo sa glavom pripada pravom svetom Luiki. Bez sumnje je Legat bio u situaciji u kojoj je teško bilo slediti logiku, budući da su u jednoj drugoj crkvi u Rimu bolesni već dugo bili lečerui pomoću ruke nekog trećeg svetog Luke.
Danas nema čoveka kome ova priča ne bi bila apsurdna, osim možda veoma jednostavnih ljudi, suviše jednostavnih, da ne kažem idiota. Oni koji uzvišeno veruju u čudotvorne moći relikvija zamoliće vas da im ne govorite o takvim stvarima, kako ih ne biste podsećali na gluposti kojima su naši preci upropašćavalli nešto lepo. Ali većina ljudi, bez obzira da li su vernici, samo će se nasmejati. No, pre pet stotina godina ljudi nisu videli ništa smešno u čudotvornom mrtvacu sa dve glave i tri ruke. Oni su videli nešto drugo što im je omogućavalo da dve glave spoje u jednu glavu, i dve ruke u jednu ruku, a mi ne znamo šta je to drugo bilo. U istoriji uvek mrzim kada otkrijem da je jednom postojalo nešto čega danas više nema. To mi pokazuje da je čovek jeo hranu koja mu nije prijala, koja je iz njega izašla nesvarena."


Rebeka Vest

KOMENTARI

Name

. Danijel Gatarić . Video 10 pravila za pisce 10 Rules for Writers 11. septembar 2001. 1993 500 Years of Female Portraits in Western Art A koliko si imala ljubavnika A. Direr A. Vesalijus A.P. Čehov Abel Korženijovski Abelardo Morel Aboridžini Adam Marek Adam Zagajevski Adam Zagajewski Adela Greceanu Adrijen Rič Agnješka Žuhovska Arent Ahmed Burić Ajfel Akua Naru Al Stjuart Ala Tatarenko Alan Ford Alber Kami Albert Camus Alberto Luis Mangel Aleksandar Bečanović Aleksandar Galjper Aleksandar Genis Aleksandar M. Petrović Aleksandar Petrov Aleksandar Solženjicin Aleksandar Šurbatović Aleksandar Tijanić Aleksandar Vučo Aleksander Vat Aleksandra Bajić Alen Brlek Alen Ginzberg Aleš Debeljak Aleš Šteger Alfred de Vinji Alfred Mise Alhemija Ali Farka Ture Alina Somova Alma Lazarevska Alma Micić Almir Kolar Kijevski ALojz Benac Alpar Lošonc Amedeo Modiljani Ameli Notomb Amelie Nothomb Amerika Amin Maluf Amiri Baraka Ana Ahmatova Ana Glišić Ana Moura Ana Radojević Ana Ristović Anastasija Anđelko Zablaćanski Andrej Gogoljev Andrej Platonov Andrej Rubljov Andrej Tarkovski Andrej Vidović Andrićevi junaci svoju mučnu kob nose svijetom kao prokletstvo i kaznu Anica Savić Rebac Animacija Anja Jeftić Anna Maria dal Violin Annette Peacock Anton Pavlovič Čehov Antonen Arto Antonio Filaret Antonio Tabuki Antonio Vivaldi Antun Branko Šimić Anuar Brahem apokalipsa Arhitektura Armen Gašparijan Arsen Dedić Arsen Dedić i Darko Rundek Astrologija Audio Audio poezija Auschwitz Café Aviv Etrebilal Azam Ali B. Wongar Balet Balkan Balkanski dnevnik Baudolino Bekstvo Od Leka - Priča Ricka Simpsona Bela Ahmaduljina Bela Hamvaš Béla Hamvas Belen Gopegi Belle Epoque Bells From The Deep Bend of Horsis Benoa Ditertr Benoît Duteurtre Beograd Beokult Bert Janš Bertolt Brecht Bertolt Breht Bertrand Rasel Biblistika Biosfera Blaise Cendrars Blez Sandrar Bob Dylan Bogdan Pristrom Bogoljub Šijaković Bogomil Đuzel Bogomil Đuzel. Poezija Bojan Tomić. Esej Bolero Bolero Reunion Boris Lazić Boris Nad Boris Pasternak Boris Vijan Borislav Jovanović Borislav Radović Borjana Mrđa Boro Drašković Boskes de Mi Mente Boško Tomašević Brana Petrović Branislav Petrović Branka Arsić Branka Savić Branko Ćopić Branko Čučak Branko Kukić Branko Miljković Branko Radičević Branko Ve Poljanski. Poezija Brodolom kod Thule Bruno Katalano Bruno Schulz Bruno Šulc Buenos Aires Bulat Okudžava Calcutta blues Camus Canaleto Carl Gustav Jung Čarls Bukovski Čarls Simić Čarobna pesma Časopisi Česlav Miloš Charles Bukowsky Charles Simic Chemtrails - Vazdušni Aušvic nad Srbijom (Air Auschwitz) NWO Chris Lavis Čini mi se Claude Levi-Strauss Crno jagnje Čudnovatost Vilijema Blejka Cujoši Jamamoto Trio cvetan todorov Czeslaw Milosz Đ. di Kiriko D. Feti Daemonia Nymphe Damian Saez Danijel Dragojević Danijela Mršulja Vasić Danil Harms Danilo Kiš Danilo Kiš – Uspomene Danilo Lučić Darko Cvijetić Dartmut Dead Can Dance Deads Poets Society Dejan Ajdačić Dejan Petrović Hica Delia Steinberg Guzmán Delija Štajnberg Guzman Delimir Rešicki Deni de Ružmon Deni de Ružmon i san o ujedinjenoj Evropi Đeo Bogza Derek Volkot Desert For Ever Dete sa pučine Dijana Klarić Dilan Dog Dilan Horman Dimitrije Mitrinović Dino Bucati Dino Buzzati Ditiramb Dnevnik Dnevnik jedne ljubavi Dokumentarni filmovi Doors Đorđo Agamben Dorotea Tening Dragan Babić Dragan Jovanović Danilov Dragan Prole Dragan Radulović Dragan Tasić Dragana Kragulj Dragoš Kalajić Dragoslav Dedović Dragoslav Đorđević Dragutin Tadijanović Drama Draško Ređep Društvo spektakla Dubina Duša žene Dušan Gerzić Gera Dušan Matić Duško Domanović Dylan Horman Džejms Džojs Dživan Gašparijan Džon Beri Džon Fante Džon Kits Džon Zerzan E. Munk Edgar Alan Po Eduardo Galeano Edvard Artemijev Edvard Dodvel Edvard E. Kamings Edward Estlin Cummings Eftim Kletnikov Ekrem Hamid El Greko Elegija Eleni Varikas Elma Porobić Elvedin Nezirović Ema Goldman Emil Sioran En Sekston Endre Adi Enes Halilović Enesa Mahmić Enrike Vila-Matas Ep Epitaf Erazmo Roterdamski Erik Sati Erika Kuhn Erika Kun Ernest Hemingvej Ernest Hemingway Ernesto Sabato Ernst Barlah Ernst Jinger Erotizam i ljubav Esej Esoteric Agenda Estetika Étienne de La Boétie Etjen de la Boesi Euđen Simion Evgenij Grinko Evgeny Grinko Evlin Pizje Evroazija Evroazijci Ezra Paund F.Goja Fado Faruk Džiho Faruk Šehić Faun Felenko Fefe Feliks Gatari Ferid Muhić Fernando Pesoa Fernando Pessoa Fernando Valverde Filip Marinković Film Film o Rubljovu Filosofija Filozofija Fisharmonika Fjodor Ivanovič Šaljapin Fjodor Mihjlovič Dostojevski Foals Fotografija Fotografije Fotopoetika Franc Kafka franc List Franc Šubert Fransoaz Kolan Frantz Kafka Frederik Šopen Fredi Perlman Frida Kalo Fridrih Niče Friedrich Nietzsche Fulkaneli Gabrijel Garsija Markes Gabrijela Mistral Geo Bogza Georg Fridrih Hendl Georg Simel Georg Trakl Georges Bataille Georges Korominas Gi Debor Gimnopedije Gistav Dore GMO Gnoza Goran Gavrić Grga Goran Korunović Goran Tešić Gotfrid Ben Gottfried Benn Govor Grad Greg Brejden Gregor Podlogar Grozdanin kikot Gurđijev - Susreti sa izuzetnim ljudima Gvendolin Bruks H. Behem HAARP Hafiz Hajnrih Bel Hajnrih Hajne Hamza Humo Hana Arent Hans Georg Gadamer Hanter S. Tompson - Džon Zorn Haruki Murakami Hauard Barker Havier Pérez Havijer Gutijerez Lozano Heavy on my Head Hedningarna Helena Blavacka Helena Burić Helmut Feter Herman Hese Herodot High Frequency Active Auroral Research Hipatija Hiperboreja Hiperborejska muzika Hiperborejska muzika: Mari Boine Hoan Miro Homer Horhe Luis Borhes Horhe Rohas Hoze Ortega i Gaset Hulio Kortasar Igor Isakovski Imre Kertes Indijski rubini Inge Barč Intervju intervju sa Rihardom Vizerom Ispod tamariske Istanbul istina Istorija Istorija umetnosti Italo Kalvino Ivan Bunjin Ivan Foht Ivan Lalović Ivan Sergejevič Turgenjev Ivan Sokač Ivan V. Lalić Ivo Andrić Izabel Perez del Pulgar Izložba J. Gejn J. Ribera J.Vermejen Jadranka Božić Jagoda Nikačević Jakob Taubes Jakobe Manštajn Jan Kot Jan Kott Jan Rašel Jana Aleksić Jani Rico Janis Naksakis Janko Polić Kamov Japanski triptih Jasenovi Jasmina Topić Jedenje bogova Jeff Martin Jelena Arsenijević Jelena Arsenijević Mitrić Jelena Bulajić Jelena Fanajlova Jelena Kojović Tepić Jens Kristijan Grendal Jerg Fauzer Jerzy Górzański Jesen Jevenij Lukin Ježi Gužanjski Jezik Božanske Matrice Jezik egzila Jirži Šotola Joachim Sartorius Joahim Sartorijus Joan Flora Joan Mir Johan Volfgang fon Gete John Todd John Zerzan Jolanda Kastanjo Jörg Fauser Jorge Luis Borges Jorgos Seferis Joseph Brodsky Josif Brodski Josipa Lisac Jovan Hristić Jovan Zivlak Jovica Aćin Jozef Rot Julija Kristeva Julijus Evola Julio Cortasar Justejn Gorder Justin Popović Kad bi ajkule bile ljudi Kako sam ulazio u svet knjige i književnosti Kalaš pleme Kanonske pesme Karen Bliksen Karl Gustav Jung Karl Krolov Karl Marks Karlos Fuentes Katabazija Katarina Ristić Aglaja Katmandu Kinks Kismet Klaudijus Ptolomej Klaudio Magris Klaus Man Klaus Mann Klod Debisi Klod Levi Stros Knjiga nespokoja Knjiga o Danilu Knjige Književnost Književnost je danas pod terorom tržišta Koliko života živimo Kolja Mićević Kombin Kvartet Konstantin Ildefons Galjčinski Konstantin Kavafi Konstantinopolj Koraci po vatri Korto Malteze Kostas Rafalidis Kralj Čačka kraljevima i slonovima Kratka priča Kris Lejvis Kris Marker Kristijan Buržoa Kritika Kult žene Kultura L'Enfant de la haute mer Lajoš Kesegi Le Cimetière Marin Le Serpent Rouge lek za rak Lekcija o lopti Leonid Šejka Leonid Tiškov Leroa Džouns Les Ogres de Barbak Lešek Kolakovski Lesek Kolakowski lica Ligeia Ligeja Linda Marija Baros Literature And Evil Ljiljana Bogoeva Sedlar Ljuba Tadić Ljubinko Dugalić Ljubiša Jovanović Lorens Darel Lorens Ferlingeti Lotova žena Lou Andreas-Salome Lu Andreas Salome Lucija Stupica Ludvig Fojerbah Ludvig Vitgenštajn Luis BaKalov Luis Garsija Montero Luis mamford Luis Meknis Luj Blerio Luna Jovanović Maček Ščerbovski Maciek Szczerbowski Madame Tutli-Putli Mađarski Hiperion Maja Klarić Majid Bekaš Majkl Parkes Majls Dejvis Majstor i Margarita Maks Brod Maks Ernst Maks Gerson Mamak Kadem Man Rej Manifest Manuskript Marcin Kolpanovič Marija Chardin Marija Šardin Marija Šimoković Marija Vasić Marija Zambrano Marina Bauer Mario Kopić Mark Rejvenhil Mark Šagal Marko Krajšić Marko Vešović Marko Živković Markus Vijana Marsel Prust Martin Hajdeger Mašo Čekić Matijas Enar Maya Deren Mehmed Begić Meša Selimović Michael Parenti Michel Foucault Michelangelo Buonarroti Migel de Unamuno Miguel de Unamuno Mihail Bakunjin Mikelanđelo Milan Aleksić Milan Dobričić Milan Micić Milan Milišić Milan Rakulj Milica Milosavljević Milivoj Solar Milorad Pavić Miloš Crnjanski Miloš Folić Miloš Galetin Miloš Karadaglić Milovan Vidaković Milutin Petrović Miodrag Pavlović Miodrag Sibinović. Ruska književnost Mirjana Marinšek Nikolić Mirjana Ognjanović Miro Vuksanović Miroljub Todorović Miroslav Antić Miroslav Karaulac Miroslav Mika Antić Miroslava Anđelković Miša Antonić Mišel Fuko Mišljenje spoljašnjosti Misteriozna mjesta Mitologija Mojsije Momčilo Nastasijević MONSANTO Mooyo Neimar (Muhamed Trepić) Mornarsko groblje Muzika Nađa Tešić Najkraća priča na svetu Napomene uz Ime Ruže Nasa vesela apokalipsa Natalija Berezovaja Nataša Atlas Naučni rad Nebojša Arsenijević Nemanja Rotar Nenad Jovanović Nenad Milošević Nešto između: simbolička geografija Srbije Neven Svilar Nijaz Nika Dušanov Nikita Stanesku Nikola Madžirov Nikola Malović Nikola Milošević Nikola Strajnić Nikola Tesla Nikola Živanović Nikolaj Ivanovič Fešin Nina Živančević Ninoslav Mitrović Njena vrsta Nobelova nagrada Norveška šuma Nova Poezija Novica Petković Novica Tadić O Izidi i Ozirisu O priči i pričanju O smislu i besmislu O učenju o stilu O. Redon Odbrana Sokratova Odgovor Odisej Elitis Ofelija Oksimoron Oktavio Paz Oleg N. Trubačov Olga Medenica Opera Ophelia Oproštaj s Floridom Orhan Pamuk Ortegina klepsidra Osip Mandeljštam Ostrvo u podne Oto Horvat Otpor Our Europe Our Father on Aramaic Language Ovidije Pablo Neruda Pagan Metal Pal Esterhazi Palimpsest u književnosti Danila Kiša Panama ili pustolovine mojih sedam ujaka Patrick Modiano Patrik Denio Patrik Modijano Patti Smith Paul Celan Paul Cezanne Paul Coelho Paul Valéry Paulo Koeljo Pedro Salinas Pesma pobune ljubavi i smrti Pesma umrlom bratu Stevanu Pesme Pet pesama za Kris Petar Fehir Petar Mamonov Petar Matović Petar Penda Peter Sloterdajk Peti Smit Pina Pisma Pismo Pit Mondrijan Pitagora Piter Bruk Piter Or Pjer Emanuel (Noel Matje) Pjer Reverdi Pjetr Klastr Pjotr Dumala Platon Plutarh Poezija Pohvala dosadi Pohvala svetu Pol Klodel Pol Maldun Pol Sezan Pol Valeri Ponekad s Lily Marlen Poseta iz svemira prava biografija Preci iz kosmosa Pred životom predavanje o etici predeli Predrag Krstić Predrag Palavestra Predrag Raos Predrag Vrabec Presuda Pretnja Priča Priča o utopijama Pričaj im o bitkama Proplanak u šumi Protagonista romana koji još nisam počeo da pišem Protiv Levijatana Proza Prozračnost Putopis Quantum bez nule R.Barton Rabindranat Tagor Rade Drainac Rade Šerbedžija Radenko Milak Radomir D. Mitrić Radomir D. Mitrić. RTK Ragnar Akselson Rajner Marija Rilke Rak i leukemija su izlečivi Ralf Von Villijams Ramon and Pedro Ramona Cordova Ranko Pavlović Raša Livada Rastko Petrović Raymond Carver Rebecca West Rebeka Vest Rejmon Moreti Rejmond Karver Rekvijem za avangardu Rene Aubrey Rene Genon Rene Guenon Rino Stefano Taljafijero Risto Ratković Rober Delone Rober Desnos Robert Frost Robert Simonišek Roberto Bolanjo Rođak smrti Rodrigo Fresan Rodrigo Fresán Rokia Traoré Rolan Bart Rolan Žakar Roland Barthes Romilo Hilandarac Rudolf Brojs. Rudolph Breuss Rudolf Nurejev S. Dali S. Rosa Š.Merion S.N.Lazarev Safet Zec Salvatore Kvazimodo Samo je san stvarnost Samsara Bluz Eksperiment Samuel Beckett Sanset Rabdaun Santorini Šarl Bodler Sartre Saša Jelenković Saša Paunović Saša Skalušević Skala Satira Sava Babić Sava Stojkov Scythians Scyths sećanja Šejmas Hini Šejmus Hini Semjuel Beket Sergej Aparin Sergej Stanković Sergius Sesar Antonio Molina Silvija Monros-Stojaković Silvija Plat Sima Pandurović Siniša Kovačević Sionski Priorat sivi soko Skiti Skriveni izveštaj UN-a o osiromašenom uranijumu Skulptura Slađana Zrnić Slavko Gavranović Slikarstvo Slobodan Acketa Slobodan Jovanović Slobodan Šijan Slobodan Škerović Slobodan Stojanović Slobodan Tišma Smrt autora Snežana Freya Čkojić Sokrat Sonja Jankov Sonja Tomović – Šundić Sopstvena soba Spells And Witchcraft Within The Music Industry SRBIJA Srđan Damnjanović Srđan Orsić Srna u izgubljenom raju srpska srednjovekovna književnost Šta oni žele Stanislav Krakov Stanislav Vinaver Stara srpska književnost Staze Štefan Cvajg Stefan Malarme Stenli Kjunic Stevan Bradić Stevan Pešić Stevan Raičković Stihovi o ruskoj poeziji Stil Stiv Tešić Stiv Vaj Stiven Berkof Stjepan Mimica Stojan Stiv Tešić Strahote darvinizma (ceo film) Strip Succubus Sumatra i Objašnjenje Sumatre Sumatraizam Sun Cu Svetlana Slapšak Tadeuš Ruževič Tanja Bulatović Tanja Đokić Tanja Ristić Tanja Stupar Trifunović Tao Lin Tarik Ali Teatar Tehnokratija Tek sa znakom Telo žene Temnojar Teodor Adorno Teorija Terens Mekkena Teri Iglton Terion The Journey Aflame The Language of the Divine Matrix The Piano Guys Thomas Stearns Eliot reads his Four Quartets Tin Ujević Tišina u oktobru Tit Lukrecije Kar Tito Tito Bilopavlović tomas bernhard Tomas Maho Tomas Transtremer Tomas Vulf Tomaž Šalamun Tomica Ćirić Tomohiro Inaba Tradicionalno i moderno u poeziji Desanke Maksimović Tragično osećanje života tripoljska kultura TSIDMZ Tsuyoshi Yamamoto Trio Tumani Dijabate U propadljivom telu prebiva Eros UFO and Russian meteorite Umberto Eco Umberto Eko Umetnost Umreti u Čikagu Uranjanje u olupinu Uspomene i nade pravih Evropljana utopija Uvod u Berlinsko Detinjstvo V.A. Čudinov V.G. Zebald Vajarstvo Valter Benjamin Van Gog Van Gogh Vasilij Aksjonov Vasko Popa Velimir Abramović Velimir Knežević Verner Hercog Vesna Kapor Vesna Parun Vetri Vicente Aleixandre Vidan Papić Video Video poezija Video. Muzika Viktor Vida Vilijam Batler Jejts Vilijam Fokner Vilijem Blejk Vim Venders Vinča Culture Vinčanska kultura Vinsent Van Gog Violeta Sova Virdžinija Vulf Virginia Woolf Viseći vrtovi Vavilona Visente Aleiksandre Vislava Šimborska Viteški ples Vizuelna umetnost Vladan Desnica Vladimir Burič Vladimir Burković Frizbi Vladimir Dunjić Vladimir Kolarić Vladimir N. Cvetković Vladimir Tabašević Vladimir Tatlin Vlati od trave u vjetru Volas Stivens Volt Vitmen Vrtovi svetlosti Wallace Stevens Walt Whitman Werner Herzog William S. Burroughs reads Edgar Allan Poe's Annabelle Lee Wislawa Szymborska Wisława Szymborska Yolanda Castaño Ž. de la Tur Ž. Sen Žan Žak Derida Zal Kop Žan (Hans) Arp Žan Bodrijar Žan Fransoa Liotar Žan Mari Gistav le Klezio Žan Pol Sartr Žarko Martinović Zavera i praksa Zbigniew Bienkowski Zbignjev Bjenjkovski Zbignjev Herbert Željko Medić Žac Žena bez predrasuda Zidovi rastu Žil Delez Žil Sipervjel Zinaida Hipijus Živko Milić Živodrag Živković Živojin Pavlović Život sačinjen od sitnica Zlatko Saračević Zločin i kazna Znanje i moć Zoran Bognar Zoran Đerić Zoran Paunović Žorž Bataj zraci smrti Zuko Džumhur Zvonimir Golob Zvonimir Husić Zvonko Karanović Κωνσταντίνος Π. Καβάφης Алекса́ндер Ват Александр Гальпер Александр Генис Антóн Пáвлович Чéхов Вальс Еле́на Никола́евна Фана́йлова Зврк Ио́сиф Бро́дский Николай Иванович Фешин Резултати књижевног конкурса „Милован Видаковић“ Фёдор Михайлович Достоевский
false
ltr
item
HYPERBOREA : Bosna IV, Rebeka Vest
Bosna IV, Rebeka Vest
HYPERBOREA
http://hiperboreja.blogspot.com/2011/02/bosna-iv-rebeka-vest.html
http://hiperboreja.blogspot.com/
http://hiperboreja.blogspot.com/
http://hiperboreja.blogspot.com/2011/02/bosna-iv-rebeka-vest.html
true
2688180380024958250
UTF-8
NEMA POSTOVA S TIM KARAKTERISTIKAMA VIDI SVE PROČITAJ VIŠE ODGOVORI ODUSTANI OD ODGOVORA OBRIŠI By NASLOVNA STRANICE ČLANCI VIDI SVE PREPORUČENO ZA TEBE VEZA ARHIVA SEARCH SVI ČLANCI NEMA ĆLANAKA SA TIM KARAKTERISTIKAMA Back Home NEDELJA PONEDELJAK UTORAK SREDA ČETVRTAK PETAK SUBOTA NEDELJA PONEDELJAK UTORAK SREDA ČETVRTAK PETAK SUBOTA JANUAR FEBRUAR MART APRIL MAJ JUN JUL AVGUST SEPTEMBAR OKTOBAR NOVEMBAR DECEMBAR JANUAR FEBRUAR MART APRIL MAJ JUN JUL AVGUST SEPTEMBAR OKTOBAR NOVEMBAR DECEMBAR UPRAVO SADA PRE MINUT $$1$$ minutes ago 1 SAT PRE $$1$$ hours ago JUČE $$1$$ days ago $$1$$ weeks ago PRE VIŠE OD 5 SEDMICA PRATIOCI PRATI OVAJ SADRŽAJ JE PREMIUM PODELI DA BI OTKLJUČAO KOPIRAJ ČITAV KOD SELEKTUJ ČITAV KOD ČITAV KOD JE KOPIRAN NA TASTATURI NE MOŽEŠ KOPIRATI ČITAV KOD / TEKSTOVE, MORAŠ DA PRITISNEŠ [CTRL]+[C] (or CMD+C with Mac) DA BI KOPIRAO