Nije od odsutnosti moja pesma, niti me
izgnnsto ranjava: ne postoji ništa
od onog odvratnog prostora
koji je kratio krila duši oblaka
i nikad nije shvatio proleća.
Odluka je bila moja:
raskidoh ugovor sa simbolima
i svrgoh tragove
sa tačnom nadom nekoga
ko počinje novo sećanje.
Begunac sam, građanin
vazduha.
Moji su koreni
tamo gde treperi
ljudska sudbina. Galopirao sam
lagano zemljom,
tražeći u njenim dubinama
skrivenu reč, vapaje
žita i zvona
srca otvorenog jugu.
Gde kamen vapi i pruža odraz
zaljubljenih damara,
tu ostavljam par kpi moje priče;
gde noć se nikad ne otkriva
i plamte ostrva,
tu sejem svoje detinjstvo i njegove zidine,
hiljadu mi je svetova otadžbina
dok mi je krv stanarka zore.
I kada stiže plač
il mi u grlu raste izgnanstvo,
povlačim se u vetar, koji me ozaruje
sandalovinom i zaboravom.
I opet se rađam.
Preveo Radoje Tatić
Iz Pobuna vetra, Smederevo 1999.
Slika Sinbad the Sailor, Paul Klee
