Bila si premala da čuvaš slike, tvome
sećanju, skrajnutom na samo dno između
Uskoro i Još-Ne, nedostajao je za njih
sud. One guske u dvorištu Katedrale
pokazao sam ti kasnije na fotografijama,
provlačili smo glave kroz rešetke, niko
nije bio nikome na putu, iako je trg vrveo od
turista, koji su blaženo piljili u guske,
kanda su došli zbog njih, a ne da razgledaju
mermerne sarkofage, ispred nas žuborila česma,
a ja sam bila još mala, kažeš, kad god ti
pokazujem slike katedrale La Seu...
Kojim stazama putuje svetlost, i kako je ona
dospela u (tvoje) telo kroz oslikane vitraže
Katedrale, šta nam priča, o čemu sanjamo?
Nosao sam te po ulicama gore-dole,
svetlost se ljuljuškala u nama poput
tečnosti u začepljenoj boci, koju ćemo otvoriti
kasnije, jednog lepog leta, prilikom razgledanja slika –
kasnije.
Preveo Drago Tešević
LMS, 492, 1.2, JUL-AVGUST 2013
