Koriolan, Tomas Sterns Eliot, Vilijam Šekspir, Soma Orlaj Petrič

Koriolan, Tomas Sterns Eliot, Vilijam Šekspir, Soma Orlaj Petrič




I Trijumfalni marš



Kamen, bronza, kamen, čelik, hrastovo lišće, kopita konjska
Po pločniku.
I zastave. I trube. I toliko orlova.
Koliko? Prebroj ih. I takva gužva ljudi.
Jedva da smo prepoznli sebe toga dana, ili Grad.
Ovo je put do hrama, a toliko nas vrvi uz put.
Toliko njih te čeka, koliko njih čeka? Zar je to važno, na
takav dan?
Dolaze li? Ne, još ne. Vidiš ponekog orla.
I čuješ trube.
Evo dolaze. Dolazi li on?
Prirodni budni život našeg Ja jeste opažanje.
Možemo da čekamo, s našim klupicama i kobasicama.
Šta nailazi prvo? Vidite li? Recite nam. To je


     5.800.000 pušaka i karabina,
     102.000 mitraljeza,
    28.000 rovovskih bacača,
    53.000 poljskih i teških topova,
Ne umem da kažem koliko granata, bombi i mina,
    13.000 aviona,
    24.000 avionskih motora
    50.000 vagona s municijom,
sada 55.000 transportnih vagona,
    11.000 poljskih kuhinja,
    1.150 poljskih pekara.


Koliko je to trajalo? Je li sada na redu on? Ne,
Ovo su kapiteni golf klubova, ono su skauti,
A sada evo societe gymnastoque de Poissy.
A sad stižu gradonačelnik i cehovi. Gledajte,
Evo sad njega, gledajte:
Ničeg upitnog u njegovim očima
Ili rukama, spokojnim na konjskom vratu,
A oči mu pažljive, vrebaju, opažaju, ravnodušne.
O, skriveno pod krilom golubice, skriveno u grudima grlice,
Pod palmom u podne, pod vodom što teče
U mirnoj tački sveta što se vrti. O, skriveno.


Sad odlaze gore do hrama. Onda žrtva.
Sad stižu device sa urnama, urnama u kojima je
Prah
Prah
Prah praha, a sada
Kamen, bronza, kamen, čelik, hrastovo lišće, kopita konjska
Po pločniku.


To je sve što smo mogli videti. Ali koliko orlova!
I koliko trube!


(A na Uskrs, nismo otišli van grada,
Pa smo poveli mladog Sirila u crkvu. I zazvonilo je zvono,
A on je jasno i glasno rekao: lepinje.)
Ne bacaj tu kobasicu,
Dobro će doći. On je prepreden. Molim vas, imate li
Malo vatre?
Vatre
Vatre
Et les soldats faisaient la haire? ILS LA FAISAIENT.




II Poteškoće jednog državnika


Viknuti šta da viknem?
Sve meso je trava: uključujući
Vitezive Kupatila, vitezove Britanske Imperije, vitezove,
O vitezovi! Legije časti,
Ordena Crnog orla (prvog i drugog reda),
I ordena Izlazeđeg sunca.
Viknuti viknuti šta da viknem?
Najpre treba oformiti komisije:
Savetodavna tela, stalne komisije, posebne konisije
i potkomisije.
Jedan sekretar biće dovoljan za više komisija.
Šta da viknem?
Artur Edvard Siril Parker postavljen je za telefonistu
godišnje povišenje od pet šilinga
Do sume od dve funte i deset šilinga nedeljno ; sa
premijom od trideset šilinga za Božić
I jednonedejnim godišnjim odmorom.
Ustanovljen je odbor koji će imenoavti jednu
komisiju inžinjera
Da razmotri pitanje vodovoda.
Ustanovljena je komisija
Za javne radove, uglavnom pitanja ponovne izgradnje
utvrđenja.
ustanovljena je komisija
Koja će sa jednom komisijom Volšana
Pregovarati o večnom miru: proizvođači lukova i strela
kao i proizvođači kopalja i kovači
Obrzaovli su zajednički odbor da protestuju
protiv smanjenja porudžbina
U međuvremenu stražari bacaju kockice na granicama
A žabe (o Mantovanče) krekeću u močvarama.
Svici svetlucaju na pozadini bledog olujnog neba
Šta da viknem?
Majko majko
Evo poređani porodični portreti, prašnjava
poprsja, sva nekako izvanredno rimska,
Izvanredno slična, dok ih redom osvetljava plamen
Znojavog bakljonoše koji zeva.
O skriven ispod… skriven ispod… Gde je noga golubice
počinula i spojila za trenutak,
Tihi trenutak, popodnevni odmor, ispod najviših
grana najrasprostranijeg drveta podneva
Ispod perja na grudima pokrenutog dhaom vetra posle
podne
Tamo ciklama širi krila tamo se pavit spušta
preko nadvratnika
O majko (ne međ ovim porsjima, a na svakom tačan
natpis)
Ja, umorna jedna glava među ovim glavama
Vratovima dovoljno jakim da ih nose
Nosevima dovoljno jakim da slamaju vetar
Majko
zar ne možemo jednom, skoro, u ovaj mah, biti zajedno,
Ako su maktacije, imolacije, oblacije, impetracije,
Sva žrtvovanja i obredi obavljeni po propisu
Zar ne možemo biti
O skrivena
Skriveni u tišini podneva, u tihoj kreketavoj noći.
Dođi sa zamahom krila malog ljiljka, sa sitnim
plamsajem svica il kresnice,
“Dižu se i padaju krunisani prahom”, ti mali stvorovi,
Ti mali stvorovi cvrkuću, cvrče tanano kroz prah, kroz noć.
O majko
Šta da viknem?
Zahtevam komisiju, predstavničku komisiju,
istražnu komisiju
OSTAVKU OSTAVKU OSTAVKU

Prepev Ivana V. Lalića

Slika Koriolan, Soma Orlaj Petrič, 1869.

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".