Za Sema Šeparda, Peti Smit



In memoriam Sem Šepard 1943-2017


/iz časopisa CREEM, Septembar 1971./


Ubijeni dečače
Ubijeni dečače
Ubijeni dečače

Loš bejah
ne činih što ustrebah
mama me uhvati sa lizalicom,
i reče da budem dobar
kad u dva navrata loš bejah
u rupu me gurnu
i odseče sve moje prste
i položi ih u činiju za njih

Moja majka ubi me,
Otac moj osta da žali
a sestrica moja Alma Li
pod drvetom badema plakaše

O, voleh kola
i kad tugovah
dok u očevom fordu ležah
osećah se bolje
ali uvek mi bi loše
zbog ukradenih felni
čoveka koji ih beše prodao ženi
a onda ih ponovo ukrade,
znaš, onda kad sam odrastao
i kad su bile na mom Hadson-Hornetu*
gde su se valjale zgodne dame
počesto idući predaleko

Išao sam do Čikaga
išao i do Kalamazua
spuštao se do Nešvila
trkajući se u Tolkumeu
vozeći do Selenasa,
sve pored mora,
ali su ljudi bili gnevni i galameći
upirahu prstom u mene,
rekoše da sam loš mladić
pa sa skupili svoje kćeri,
čuo sam šta im govorahu
da se drže podalje od mene,
i kako sam zaista loš,
dobar za obesiti,
sklon pljački
i da se klone moje strade
jer ja vozim pogrešnim putem,
jer sam loš
da, stvarno bejah loš,
Moja majka ubi me,
Otac moj žalio je
a sestrica moja Alma Li
pod drvetom badema plakaše.

Ona plakaše za mnom

a ja na trkačkim kolima
kad se razbih o drveće,
plakah
na blatobranima toplim poput anđela,
gorelo je u meni,
dokopah se otpada,
prikačih automobile,
ubrzah ka kanjonu,
ne bežeći i ne skrivajući se
od automehaničara
uništitelja kola sa autotpada
legla lopova
ubica i šanera
sa kojima radih,
ali oni su me mrzeli, mama,
i zvali me maminim sinom,
vrištali su da ih napustim,
preteći,
majko, majko, majko,
Majko, Majko, Majko

Ponedeljka tog u ponoć,
do utorka u 2 izjutra
bejah na tekili,
misleći na tebe, mama,
vozio sam kola na tebe,
moj trkački auto je goreo,
razbijanje kola bila je moja umetnost,
držao sam sliku tebe, mama,
udnu svoga srca,
vozio sam zatvorenog prozora,
unutra je bilo 90 stepeni,
svetina je vrištala,
vrištali su kako me mrze,
o tome kako sam loš vozač
i kako sve to nema smisla

Ali ja ih ne mogadoh čuti
ne videh
ni blatobrane više koji grejahu poput anđela,
gorelo je u meni,
ubrzavao sam na brzoj i toploj trasi,
mama, smejući se, sa svetinom pod nogama,
rolao sam u plamenu, u rupi
gde me sa zakrivljenim čelikom ostavi,
i svojim sranjem kad me ubi.

I mogao sam da ustanem ja
ali je svetina bukvalno podivljala
taj dečko je zlo,
previše loš za uslovnu,
tako mu je loša majka,
koja ga je oborila u rupu
i odsekla sve njegove prste
stavljajući ih u kutiju.

Majka ga je ubila
otac ga je žalio
a njegova sestrica plakaše
pod drvetom badema.


*vrsta automobila

Prevod Radomir D. Mitrić

Na slici Sem Šepard i Peti Smit

arhiva