Cenim trud političkih i kulturnih nedeljnika koji na početku letnje sezone preporučuju svojim čitaocima deset pametnih knjiga za pametan odmor, na pametan način. Nezgodno je samo što se čitalac najčešće tretira kao zaostao u razvoju pa se događa da poznati pisci predlažu lektiru koju je svaka osoba prosečne kulture pročitala u osmogodišnjoj školi. Savetovati ljudima da uzmu, recimo, Affinita eletive u nemačkom originalu, Prusta na francuskom ili Petrarkina dela na latinskom, čini nam se uvredljivo ili bar paternalistički. Treba uzeti u obzir da je čitalac pod bremenom tolikih saveta postao zahtevniji, ali ne treba zaboraviti ni one koji sebi ne mogu da priušte skupo letovanje i zato se upuštaju u rizične i uzbudljive avanture. Onome ko provodi duge sate na plaži, preporučio bih Ars magna lucis et umbrae oca Atanasa Kirčera, očaravajuće za svakog ko pod infracrvenim zracima želi da razmišlja o fenomenu svetlosti i ogledala. Rimsko izdanje iz 1645. još uvek se može naći u antikvarnicama za iznos svakako manji od onoga koji je Kalvi* odneo u Švajcarsku. Ne savetujem pozajmljivanje iz biblioteke jer se po pravilu nalaze u najstarijim zdanjima, osoblje je obično bez desne ruke i levog oka, stalno padaju s merdevina kad ih pošaljete da traže retke knjige. Druga nepogodnost je veličina knjige i prhkost hartije: ne čitati dok vetar nosi suncobrane.
Mladi koji vozom obilaze Evropu, po omladinskoj tarifi i u drugoj klasi, čitaće u prepunim hodnicima, stojeći, s jednom rukom izbačenom kroz prozor; oni mogu da ponesu bar tri od šest Ramuzijevih tomova, držeći jednu u rukama, drugu pod miškom, a treću između prepona i butine. Čitati o putovanju putujući, značajno je i vrlo podsticajno iskustvo.
Mladima koji su razočarani svojim političkim avanturama ali ih i dalje zanimaju problemi Trećeg sveta, predložio bih neko od malih remek-dela muslimanske filozofije. Adelfi je nedavno objavio „Knjigu preporuka” od Kay Ka’ us ibn Iskandara ali bez iranskog originala uz uporedni prevod izostao je pravi ugođaj. Zato preporučujem ljupko štivo Kitab al-s’ ada wa’l is’ad Abul’l-Hasan-a Al’Amira. Kritičko izdanje iz 1957. godine može da se nabavi u Teheranu.
S obzirom da ne čitaju svi s lakoćom bliskoistočne jezike, onome ko može da putuje kolima i nema problema s prtljagom, predlažem „Patristiku”, odlična celokupna dela Minjea. Ne bih savetovao izbor grčkih otaca do Crkvenog sabora u Firenci 1440, jer bi trebalo poneti 161 knjigu grčko-latinskog izdanja i 81 latinskog izdanja, dok se s latinskim ocima do 1216. može proći s 218 svezaka. Dobro mi je poznato da se ne mogu sve nabaviti na tržištu ali uvek postoje fotokopije. Za one čija su interesovanja manje specijalizovana, preporučujem nekoliko dobrih knjiga (sve u originalu) iz oblasti kabalističke tradicije (neophodne danas za razumevanje savremene poezije). Dovoljno je pročitati nekoliko dela: Sefer Yezirah i Zobar, naravno, zatim Mozesa Kordoveru i Isaaka Luriju.
Kabalističko delo je sasvim prigodno za odmor jer se među starim knjigama još uvek mogu naći odlični originali u svicima koje lako mogu spakovati u ranac čak i autostoperi. Kabalistička literatura je posebno prikladna za Mediteran klubove gde animatori mogu da formiraju dve ekipe koje bi se takmičile: ko će da izgradi simpatičniji Golem.** Najzad, ko ima teškoća s hebrejskim, ostaje mu uvek Corpus Hermeticus i gnostički tekstovi (najbolje Valentin. Bazilije je suviše opširan i iritirajući).
Sve to (i drugo) ako želite pametno letovanje. U suprotnom, da dalje ne diskutujemo, ponesite Grundrisse, apokrifna Jevanđelja i Pirsa u mikrošifovima.
Ukratko, nedeljnici za kulturu nisu bilteni za osmogodišnju školu.
/1981./
* Ličnost iz italijanskog javnog života, uhvaćen na granici s velikom sumom novca.
** Čovekolika figura u glini koju je prema priči praški rabin u 16. veku oživeo pomoću jedne čarobne formule.
Prevela Mirjana Đukić Vlahović
Izvornik: Kako sam putovao s lososom, Narodna knjiga/Alfa, Beograd,1998.
